U samom srcu Banata, na 60-tak kilometara od Beograda, i otprilike isto toliko od Novog Sada, nalazi se prirodni rezervat „Carska bara - Stari Begej“. Prokopavanjem kanalskog dela Begeja, radi sigurnijeg rečnog saobraćaja, nastao je kutak nedirnute prirode. Desetak kilometara starog toka Begeja, „Carska bara“ sa još stotinak manjih bara, barica, kubika, razliva, velika prostranstva pod šumom, močvare, tršćaci, karakteristična stepa, oko 240 raznih vrsta ptica, retki sisari, gmizavci, insekti (komarci „k'o rode“) čine ovo mesto jedinstvenim.

STARI BEGEJ - RIBLJE CARSTVO

Ono što nas ribolovce najviše zanima je riblji fond i šta se na ovoj vodi može upecati. U Starom Begeju su prisutne gotovo sve riblje vrste (24) koje nastanjuju obližnje reke Tisu i Begej. Babuška ili srebrni karaš (dominantna vrsta) deverika, crvenperka, bodorka, kaugler, čobačok, zlatni karaš, linjak, šaran, tolstolobik, amur, američko patuljasto somče (cverglan), a od grabljivica štuka, bandar, pa čak i smuđ i som. Nekada nadaleko poznata babuškarska voda polako gubi taj epitet. To nije zato što babuške nema, već zato što je ima i previše, ali su to uglavnom manji primerci.

Najvažnije je prihranjivanje i to isključivo sa kuvanom pšenicom i seckanim kukuruzom i sl. Klasične hrane za primamu zaboravite jer privlače sitnu ribu u velikom broju. Zlatni karaš je u potpunosti potisnut i predstavlja pravu retkost. Predivni šarani divljaci, tzv. „oklagijaši“ zlatnih leđa i izrazito crvenih peraja već dugo godina zadaju prave glavobolje ribolovcima, koji posećuju ovu vodu. Pucaju debeli najloni i ispravljaju se udice. Zaboravite salonsko pecanje, koje ste videli na mnogobrojnim video kasetama o lovu šarana. Najbitnije je da pronađete pravo mesto, tvrdo dno pored trske (šaše) ili nekog potopljenog drveta. Peca se na klizeće plovke (mada ni oni od guščijeg pera nisu ništa lošiji i manje efikasni) koje zabacujete što bliže trsci. Pola metra udaljenosti je već predaleko. Udicu namamčite sa starim kuvanim kukuruzom (može i na dlaku), a sa njim i prihranjujete mesto. Dril na mašinicama zategnut, koncentracija što maksimalnija i nema odvajanja od štapova. Svako kašnjenje u kontri prouzrokuje gotovo siguran gubitak ribe, jer je šaran već pošteno prošnirao najlon kroz trsku ili neko potopljeno granje. Tek kada ga odvojite od prepreke možete mu malo popustiti. Najčešće su na udici oni od 2-5 kg ali nemojte misliti da ćete lako sa njima izaći na kraj. Na hranjeno mesto dolaze i oni krupniji, mada se malo koji sportski ribolovac može pohvaliti da ih je uspeo izvaditi.

Verovatno najveće bogatstvo ove vode predstavlja prisustvo linjaka. Ova ugrožena vrsta, gotovo iščezla iz većine naših voda, ovde je još uvek relativno brojna. Koliko mi je poznato, hvatani su primerci teži od 2 kg, a video sam i veće. Na žalost, te „debeljuce“ nisu uhvatili sportski ribolovci već strujaroši. Slučajno sam naleteo na jednu takvu ekipu koja je upravo istovarala iz čamca prepune džakove ribe. Jedan od njih mi se onako bezub kezi u lice i ponosno pokazuje svoj noćašnji plen, četiri prelepa linjaka. Došlo mi je da zaurlam od besa. Prepoznao sam vođu bande i prijavio slučaj kod nadležnih. Od tada ih nisam više video. Ne brinite, nije sve tako crno, jer linjaka još uvek ima i lovi se na deblje gliste ili na noklu od hleba i sira. Dovoljano je da spustite udicu u neku od rupa u vodenoj vegetaciji i sačekate da plovak počne svoj ples.

Amur i tolstolobik su naknadno ubačeni i često ih možete videti kako se hrane ili sunčaju na površini vode. Retko dolaze na udicu.

Napast zvana „američko patuljasto somče“ je izvršio „zločinačku agresiju“ i na ovu vodu. Na svu sreću, u svakom zlu ima nešto i dobro, jer cverglan spada u ukusnije ribe pa su se ribolovci brzo prilagodili i počeli da ga sa uspehom love. Krupniji primerci pecaju se na sitnog kedera i na parče ribice, a oni sitniji dolaze na gliste i durboka.

Od grabljivica najzastupljeniji su bandar i štuka. Bandare možete pecati na isti sistem kao i cverglana, jedne hvatate danju, a ove druge u rano jutro i kasno popodne. Meni je ipak mnogo atraktivnije varaličarenje bandara, koji na ovoj vodi rastu i preko kilograma. Dovoljno je da ponesete nekoliko voblerčića od 4-5 cm, par leptira i da se malo prošetate obalom dok ne pronađete jato. Sve ostalo je posle lako. Debeljuškasti razbojnici živopisnih boja će vam priuštiti mnogo zadovoljstva.

Bez obzira što je veoma brojna, štuku je izuzetno teško uloviti. Dovoljno je da zinu pa da im neka od ribica sama uleti u usta. Samo kad dobr zahladni imate neke šanse i to na krupniju crvenperku (može i mrtva), bandara, babušku. Smrznuta skuša? Što da ne?

Smuđ i som su prisutni u malom broju pa ih niko ne lovi s namerom. Uglavnom dolaze slučajno na mamace namenjene nekoj drugoj ribi.

Basa još uvek nema. Siguran sam da bi jedino on mogao redukovati brojnost sitne ribe, koja se namnožila. Pre ili kasnije on će stići i u ovu vodu, pa zašto mu onda ne bi već sad pomogli u tome.

CARSKA BARA - KAKO STIĆI?

U startu se morate pomiriti sa tim da na ovoj vodi ne postoji mesto gde će vam kola stajati iza leđa. Do najboljih mesta stiže se pešačenjem kroz šumu, ili uz upotrebu čamca na vesla (penta nije dozvoljena). Imate dve mogućnosti za dolazak na ovu vodu.

Prva je s juga tj. od Perleza. Na samom izlasku iz sela na putu prema Titelu nalazi se šljunkara gde možete parkirati auto. Odatle će vas čamdžija (uz nadoknadu) prebaciti preko reke Begej, a kod njega se možete raspitati koja riba najbolje radi i na čega. Odmah se možete dogovoriti kad da vas čeka za povratak. Uz desnu obalu (gledano s nasipa) uočićete stazu kroz šumu kojom stižete do pravih pozicija za ribolov. Poželjno je imati obuvene čizme. Isto tako možete poneti gumeni čamac ili laki plastični i iz njega pecati na mestima gde niko sa obale ne može ni prići. Jedini problem je prevlačenje čamca preko nasipa (10-15 m) koji odvaja stari od kanalskog dela Begeja.

Druga (sigurnija) varijanta je prelaz sa severne strane. Sa puta Beograd-Zrenjanin, kod restorana „Trofej“ skrenite prema Belom blatu i ribnjacima „Ečka“. Nekih stotinak metara iza hotela „Sibila“ uočićete makadamski put (sa leve strane) koji vodi do izletišta odakle polazi turistički brod za obilazak Starog Begeja i Carske bare. Parkirajte kola, pribor na leđa, pa preko malog drvenog mostića i dalje stazom kroz šumu, dok ne pronađete mesto koje vam odgovara. Idealno i za porodične izlete.

Lokalni ribolovci (oni ozbiljniji) uglavnom pecaju na zabačenijim mestima duboko u unutrašnjosti rezervata. Do njih se najlakše stiže nasipom, istočnim ili zapadnim. Onima koji ne poznaju ovaj teren ne bi preporučio upuštanje u avanturu traženja skrovitih mesta, jer čak i oni ribolovci koji ovu vodu poznaju kao svoj džep ponekad zalutaju u „džungli“. Na istočnom nasipu je rampa za koju morate imati specijalan ključ. Većinu puteva i staza kroz šumu je potpuno ili delimično prekrila vegetacija, ne postoje orjentiri na osnovu kojih bi se mogli orjentisati, prolaz zapadnim nasipom je moguć samo sa terenskim vozilom (nema rampe), na nekoliko mesta u rezervatu je registrovano živo blato... Praktično, jedina mogućnost vam je da vas neki lokalni vodič sprovede do tih udaljenih mesta, kako bi na narednim izlascima sami znali doći do njih.

Vredi li se pomučiti? U neke delove rezervata ljudska noga nije kročila više decenija, a kamoli da je neko pecao. Tamo se kriju kapitalne ribe, štuke koje pamte Mariju Tereziju, ogromni šarani i linjaci. Potpuno nedirnuta priroda i predeli od kojih zastaje dah. Pravo mesto za avanturiste i sve one koji žele da pobegnu od svakog kontakta sa civilizacijom.

PRAVILA PONAŠANJA

Nije dozvoljeno uznemiravati ptice i ostali životinjski svet, seći ili lomiti drva, paliti vatru i ostavljati smeće za sobom. Na Carskoj bari je zabranjen ribolov i svaki boravak bez posebne dozvole, tako da ona predstavlja nepresušni izvor iz koga Stari Begej obnavlja i obogaćuje svoju riblju populaciju.

I još nešto: na ovu vodu ne krećite bez foto aparata!

Carska bara - Stari Begej su predeli tako iskonske lepote da će oduševiti sve iskrene ljubitelje prirode i zdravog okruženja. Dođite obavezno.

Željko Sirar - Sirko

www.trofej.info