Na pojavu pletenica Shimano je momentalno odgovorio worm shaft sistemom - dvobrzinsko unakrsno slaganje strune. Kada su takve strune počele da rasturaju stacionarne mašinice ko beba zvečku, Daiwa je odgovorila super stoper kočnicom, koja je štitila pogonske sklopove...
Velika nosivost - mala debljina, je to što prvenstveno ribolovci vole kod pletenica. Nažalost, previše tanke jake niti pogubno deluju i na karike štapa i na vođicu strune - dosta brzo ih proseku! Izlaz je ili u (samo!!!) Fuji SiC karikama, odnosno: najboljim rolama (a one su preskupe), ili ne koristiti baš preterano tanke pletenice. Druga krajnost je predebela pletenica! Ona sporije useca žljeb u karike i vođicu, ali razbija rotor - svako kačenje i pokušaj otkačinjanja - uspešan ili neuspešan - cimanje i trzanje... kidanje, toliko napreže neke sklopove da se “luft” vrlo brzo pojavi. Razlog je velika nosivost i - netegljivost! A baš je netegljivostglavna prednost pletenice nad monofilom, a ne ogromna nosivost ili mala debljina.
Kad varaličarite pletenicom imate utisak ne da vučete leptir nego ventilator; vobler dip raner se otima kao da je živa riba; čak se oseća i mrdanje repa silikonca! To je važno - imate direknu vezu sa varalicom. Indikacija i rada varalice i napada na nju je odlična, pa je kontra trenutna i neuporedivo efikasnija nego monofilom. Netegljivost je poželjna - ali po lošu mašinicu pogubna!
Međutim, objektivno govoreći, ni najbolje mašinice nisu 100% “imune” na netegljivost pletenica. Loviti njima je kao voziti se kolima bez amortizera - svaki udarac se prenosi na sklopove. Rešenje je: nežna ruka, mekan dril, savitljiv štap. Ne cimati i kidati preko mašinice - čak ni preko štapa - već je namotati oko nečega pa povući...
Ali, pletenica nije jeftina, a ako svaki put kad zakačimo varalica - kidamo, ko će ih nakupovati. Možete koristiti predveze od monofila - štedite na pletenici ali gubite na varalicama, a ako lovite samo pletenicama vrlo često varalicu spasete tako što ispravite udicu.
Kad kupujete pletenice ne obraćajte toliko pažnju na boju, sve one posle izvesnog vremena pobele. Ni nosivost nije toliko bitna - opredelite se za debljine od 0,15 do 20, maksimalno 0,25 milimetra. Ne brinite ni za memoriju - sve pletenice su totalno “zaboravne”. Iako svi proizvođači tvrde da su, kao, “strašno” otporne na krzanje još nema te koja je otporna na oštro kamenje ili školjke!
Još jedna velika prednost je i trajnost, bez obzira koliko bila stara nosi kao nova, za razliku od monofila koji i kad stoje - stare. Takođe im sunce ne može ništa! Sem školjki niko im ništa ne može, ali ona “može svašta” vašoj mašinici i štapu, ako niste pažljivi.
Za sve pletenice koristim najobičniji palomar čvor i nikada me nije izdao (a i u mraku se lako uveže!). Još jedna bitna karakteristika pletenica je što uvek pucaju na čvoru, dok mi se kod monofila dešavalo da pukne gde mu je “volja”.
Da bih zaštitio mašinice dril im je vrlo “tanko” naštelovan, a kočnice su na njima vrlo pouzdane. Koristim štapove isključivo sa Fudžijevim SiC karikama, znatno manje snage nego što je to kod nas uobičajeno, težine bacanja su: za smuđa 30, štuku 60, a za soma 100 grama..
Ponavljam: sve pletenice seku vođice na mašinici i karike na štapovima, istina neke mnogo sporije (duže, znatno više treba vremena da bi se nakarikama Fuji SiC pojavili urezi). Za tolike godine napecaćete se, ulovićete na stotine (hiljade?) smuđeva!
Uostalom, karike na štapovima se vremenom mogu promeniti. Problem su mašinice - njih ne menjamo često. Iskreno, i najbolje mašinice znatno se brže izraubuju ako stalno (često) lovite pletenicama. I sad nastaje problem: da li kupovati jeftine mašinice, pecati njima jednu sezonu, pa kupiti novu za iduću sezonu, ili skupu, kvalitetnu, pa loviti nekoliko (koliko?) godina?
Kao što vidite, oko pletenica ima mnogo “i za i protiv”. Još jedan problem je to što većina sporije (ne) tone. Ako džigujete lakom glavom, Dunav, a voda duboka, načekaćete se dok ne stigne džig na dno. Rešenje je što tanja pletenica, ali kačenja su česta, pa cimanjem, da bi otkačili džig, sečete i karike i vođicu, a rotor mučite. Bolje je loviti težim džigom. Kod “plivanja” pletenice javlja se sledeći problem:
Zabacali ste lakšu glavu. Pletenica se prostrla po površini vode. Olovna glava tone... za sobom povlači pletenicu... ali bar 3/4 pletenice je i dalje na površini vode... pliva! Smuđ grabi u propadanju (vrlo čest slučaj, ali oni koji pecaju tegljivim monofilom to ne znaju, jer ne registruju takav napad!), a trbuh je ne po horizontali nego po - vertikali! Naravno, zakasnite. Verujte, tek kad sam počeo da džigujem težim glavama, uspeo sam da realizujem bar 50% udaraca u propadanju. Teži džig više zategne pletenicu.
Težu glavu vodim ja - laku vodi vodena masa!
Zimi je pletenica praktično neupotrebljiva, jer skuplja vodu i nanosi je na karike pa se zalede. Tanak (mekan) monofil je bolji.
Po svemu ovome ispada da pletenice imaju više loših nego dobrih strana?! Tačno, ali ja ipak lovim (samo!) pletenicom. Trenutno mi je broj 1 žuti Power Pro.
Dragan Jovanov
www.trofej.info
