“Kvalitetan proizvod poznatog japanskog proizvođača mašinica. Odlikuje je vrhunski dizajn, 4 ležaja, prenos od 5.0:1. Uz Zauber najprodavanija Ryobi mašinica. Ko pogleda i provrti ovu mašinicu, pomisli da se šalimo kada kažemo kolika je cena.” To je prepisano iz reklame prodavnice – ali nije šala, zaista košta smešnih 3.000 dinara. Međutim, šala je da je to japanska mašinica, vrlo duhovita i simpatična marketinška dosetka.
Naravno, može se trgovac vaditi na to šta piše na stopi mašinice, ali ako je uvezao sigurno zna odakle su stigle. I šta na fakturama i carinskim listama piše. Jedino ako se u geografiju razume ko Mujo:
Pričaju telefonom Mujo i Suljo: - Gdje si bolan Suljo? - Ma, evo me u Norveškoj. - A gdje je to? - Pa, kako da ti objasnim… Imaš li globus? - Imam. - E, to ti je odma’ ispod šarafa.
Svakako da uvoznik zna gde je Kina a gde Japan, a zna i proizvođač da je Kinez a ne Japanac, samo se svi prave Englezi – i proizvođač, i uvoznik, i prodavac. Svi, sem nas, jer mi tvrdimo: nije iz Japana nego iz Kine! Eto, sad znaju i kupci.
Bez veze je kad se svi prave naivni ko francuske sobarice, jer stvarno više nema potrebe sakrivati da je nešto poreklom iz Kine. Uostalom, ako je prodavac zaradio 10 evra, uvoznik 5, porez, carina, transport… neka budu još 5. Znači da je prozvođač prodao za 10 evra. Baš bih voleo da vidim Japanca koji to može.
To mogu samo Kinezi. Jedino Kinezi! Kako mogu – nije tema ovog teksta. Ali suština je: kakvi su to, bre, materijali u Ryobi Ecusima ugrađeni?
Uglavnom “plastika” za telo i rotor, zupčanici liveni od legure cinka, pinion od mesinga… sve što jeftinije. No, to ipak sve sasvim solidno radi. Dok radi…Ruku na srce, ovakve mašinice i nisu zamišljene da traju decenijama. Pa ni godinama. Godinu-dve puna kapa. Pa kupi novu. Zbog toga samo toliko košta. Sve tehničke karakteristike i veličine Ryobi Ecusima pogledajte klikom na zaplavljeni link!
Koči prosečno, slaže prosečno (vidite da pravi male bregove, gomila namotaje na krajevima), bešumna nije – ali ni bučna. Sklopovi jednostavni, kugličnih ležaja tek koliko mora (klikni na šemu Ryobi Ecusima pa vidi sve delove – crveno su ležajevi i super stoper).
Sve u svemu, ovaj Ryobi je kao đak trojkaš. Svaka ocena - trojka. Jedino, možda, za dizajn četvorka. Ali je zato cena čista petica. A to i jeste glavni aduti mašinice Ryobu Ecusima – izgled i cena. To je prodaje. I “japansko” ime ponajviše. Stoga je prodavac na početku i napisao to što je napisao.
Naravno, drugačije izgleda Ecusima kada je nova, u prodavnici, a drugačije posle nekoliko intenzivnijih pecanja. Eto slika pa vidite. To je to, nije zlato sve što sija. Ali to više nije bitno – već ste je kupili, jer je sijala dok je niste na pecanje odneli.
Ruku na srce, za 30 evra i niste pogrešili. Ali ni usrećili, jer nema rezervnu špulnu! Zaista šteta, šta vi očekujete za 3000 dinara? I ovo što ima sasvim je dovoljno. Ma, i više nego dovoljno. Bolje ni Japanci ne bi napravili - za te pare.
No, ipak razmislite, možda je racionalnije dodati pa kupiti Zauber. Ali i on je kineski. A ni Banax nije japanski, nego korejanski. Ma ni svaki Shimano nije japanski…
I da se, na kraju, vratimo na početak - poreklo. Ne treba se stideti i kriti da je Ecusima iz Kine. Uostalo, žarko želim da upoznam tog "Japanca" koji je ovo "izinženjerisao" i dizajnirao. Siguran sam da "Japanac" nosi ime od tri kratke reči...
Eto, vidite da i za Kinu važi ono “koliko para toliko muzike”. Mogu Kinezi i te kako da naprave kvalitetno – ali onda nije jeftino. U tome je sva mudrost: “plati, pa klati”. Ali trgovac lakše kupce levati kad se nalepnica pozlati.
Dragan Jovanov
