(U mog tatka povelika…)
Do pre samo nekoliko godina, postojala je jedna retka stvar oko koje su se (skoro!) svi ribolovci slagali. To je bila - dužina. Svi su priznavali i tvrdili - duži je bolji! Osim jedne grup(ic)e malobrojnih... Verovatno pogađate, reč je o dužini štapa za varaličarenje. I zaista, uz mušičare, varaličari imaju praktično najširi mogući izbor različitih dužina štapova, ali ne koriste tu "privilegiju" baš često.
Iskreno, ni ja ne mogu da se setim tačno ko je propisao to "pravilo". Možda je to zapisano u genima ili pogrešno protumačenom Frojdovskom poimanju seksualnosti "što duži to bolji". Šalu na stranu, ali u jednom trenutku su na ovim prostorima čak bili popularni varaličarci od 3,3m, ali ipak je većina priznavala 3m kao idealnu dužinu. Takvi štapovi su se ubedljivo najviše tražili i prodavali. Ko god je pokušao da kupi neki štap od 2,7m ili kraći, bio je dočekan ubeđivanjima kako greši i da mu ti "krateži" neće valjati... Svoj deo odgovornosti svakako snose i uvoznici i distributeri, koji su forsirali upravo ove dužine.
Kada sam pre dobrih 20 godina "kod Vuka" kupio jedan od svojih prvih Daiwa štapova dužine 2,7m, većina kolega me je dobronamerno tapšala po ramenu uz opasku da je štap odličan, ali "malo kratak". Probao sam još tada da nekim drugarima objasnim kako je zbog kraćeg rukohvata i donekle pomerenog položaja rolenhaltera, aktivna dužina štapa od 2,7m samo 10-15cm kraća od standardnog trometraša, koji su uglavnom imali duže rukohvate, a rolenhalter je samim tim bio pomeren bliže vrhu štapa. Ipak, većina je i dalje ostajala pri dužini od 3m. Pecao sam sa tom Daiwom, sit se napecao, a za sve vreme korišćenja nisam primetio ni jednog trenutka da je ovakav štap inferioran u odnosu na nekog trometraša. Kada sam konačno skupio dovoljno para za kupovinu Hardija, prvi model koji sam poželeo je bio Favourite od 8"6'. Svi su uzdisali za modelom od 10", a ja zapeo za kraći. Lomio sam se i konačno prelomio u korist legendarnog "fiberaša" Fibalite Spinning dužine 10 fita. Ali ne zbog dužine, već samo zbog toga što sam bio (i ostao) veliki ljubitelj štapova od staklenih vlakana.
I tako, dok smo se mi "mačevali" trometrašima, u svetu su se koristili uglavnom kraći modeli, a naši ribolovci su bivali u čudu kada su gledali različite američke, japanske sajtove, gde su svi modeli bili dužine jedva 2,4m, a standardno 1,5 do 2.1m. Istini za volju, neki od tih modela su bili namenjeni pecanju iz čamca, ali ne svi...
Na sreću, jednog dana se neko dosetio i kod nas da proba da peca kratkim štapovima sa obale. Svako ko je probao, ostajao je u početku zatečen i pozitivno iznenađen ponašanjem tih štapova. Među njima sam bio i ja, iako sam do tada koristio štapove od 3m, ali još češće 2,7m.
Treba napomenuti da je tehnologija pravljenja blankova vremenom napredovala i da su današnji štapovi drugačije projektovani i konstruisani u odnosu na nekadašnje.
I dok konstrukcija, broj modela i kvalitet kratkih štapova sve više raste, dugački modeli nekako tapkaju u mestu.
Čitam naročito diskusije mladičara, somaroša... borba je ljuta i rovovska i niko ne popušta. Evo da se nadovežem na to, pa pogledajte fotku dole. Na njoj je legenda Slavko Čamber (sa kojim sam spletom okolnosti povezan na specifičan način - Glod zna kako). Obratite pažnju na mladicu i štap kojim je upecana.
Dobro, u vreme kada je Slavko upecao ovu svoju kapitalku, štapovi od karbonslkih vlakana su bili misaona imenica. Takođe, zbog težine fiberglasa (naročito punih blankova), pecanje trometrašima bi bilo rezervisano samo za Švarcenegere.
Međutim, ove je poenta u nečem drugom - iako su se koristili kratki štapovi od 1,8 do 2.1m, pecalo se i tada itekako! Nije riba tada bila bliže obali, na čistinama ili na površini ispred nogu. A i nije je bilo lakše uloviti nego sada. I tada je trebalo bacati daleko, voditi varalicu po kojekakvim preprekama, panjevima, travi, limanima, kamenjarima... i svemu ostalom sa čime se susreću i današnji varaličari.
Današnji moderni štapovi upareni sa modernim mašinicama, ultratankim strunama poslednje generacije i modernim provodnicima postaju pravo oružje, i bez trunke kompleksa staju "na crtu" svojoj dužoj braći. CD, Zenaq, St.Croix, Xzoga, CTS, Ito Craft, Ever Green, Smith, Tenryu... samo su neki od štapova sa kojima je pravo uživanje pecati.
Na sreću, sada se i kod nas mogu kupiti sve češće sasvim solidni štapovi manjih dužina (Daiwa, Savage Gear...), pa izbor nije tako sužen.
Probajte i bićete prijatno iznenađeni garantujem. Kraći štapovi su laki, dobro balansirani, elegantni i lepo leže u ruci. Takođe, (veći) zamor nećete osetiti ni posle nekoliko sati zabacivanja. U kombinaciji sa kvalitetnom strunom odlično prenose sve "informacije", a kontre su dobre i efikasne. Ono što je još lepše, a mnogi su baš po tom pitanju veoma skeptični, ovim štapovima se mogu postizati iste daljine kao standardnim trometrašima! U tekstu o Xzoga štapovima (klikni na link levo) sam merio daljine izbačaja i razlike nije bilo. Da ne pomisli neko kako filozofiram uprazno, imao sam i koristio i jedne i druge, a vremenom ustanovio da mi više odgovaraju kraći štapovi.
Trenutno, najduži štap koji koristim je dugačak 2,6m, a ostali su mi oko 2,4m, 2,1m i 1,9m. Priznajem, sa tim kratkim štapovima me je sunce ponovo ogrejalo. Mnogo su lakši, bolje balansirani, a što je još lepše, zahvaljujući korišćenju modernih struna i mašinica sa špulnama za daleke izbačaje, postižem iste daljine kao i sa trometrašem. Lagane Rapale i ostale lakše voblere, dobro balansiran i uklopljen pribor će izbaciti dalje nego neki trometraš, provereno.
Tvrdokorni zagovornici dugačkih štapova kao jak argument, između ostalih, navode famozni "ugao vođenja varke". Koliko uticaja na taj ugao može imati razlika u dužini štapa od nekih 50cm na daljinama od 20-30m pri istoj dubini? Skoro nikakav i uglavnom teoretski, mada bi se matematički mogao izmeriti. U praktičnom smislu, nikakvu bitnu razliku nisam primetio. Ali, ono što primećujem, je sve veći broj kolega koji pecaju ovakvim "štapićima" i koji su zadovoljni. Iz direktnih razgovora sa njima na vodi, ali i praćenja literature, sajtova, foruma, vidim da ovaj trend sve više uzima maha.
Danas bi me neko teško naterao da se vratim trometrašima. Uživanje je nemerljivo! Ni sa Hardijem više ne pecam! Jednog sam ostavio kod šuraka, a drugog čuvam! Faktor godina, bar u mom slučaju postaje sve bitniji, pa ćete me u budućnosti (ali i sada) viđati kako varaličarim lakim priborom ili sedim zavaljen i buljim u vrhove fidera. Ali ne bilo kojih, već kratkih pikera dužine 2,7m.
Da se razumemo, nemojte ovaj tekst nikako shvatiti kao ultimativni poziv da batalite svoj dugačke ljubimce i pređete na pecanje ovakvim štapićima. Mnogo ribolovaca i dalje koristi (i sigurno će nastaviti ubuduće) štapove od 3m i zadovoljno je njima. Svako zna šta mu odgovara i na šta je navikao. Nipošto ne sporim neke prednosti dužih štapova (o tome drugi put),ali radoznali će, ako ništa drugo bar probati. Oni tvrdokorni će i dalje ostati zadovoljni štapovima koje imaju, a upravo to je najvažnije - biti zadovoljan. Upravo zato konačan i definitivan odgovor na pitanje "dugačak ili kratak" - ne postoji, osim ako nisu u pitanju štapovi za pecanje već...
Ovakve teme obično pune stranice foruma. Svako ima svoje mišljenje i argumente za i protiv. Izvolite, slobodno iznesite svoj stav na našem forumu, biće nam drago da čujemo svačije mišljenje.
Vladimir Jovicki Jovis
