U drugoj deceniji 21. veka internet je postao vodič za sve(t), od informacije do kupovine. Dobro, da naručujemo i kupujemo online iz belog sveta baš i ne možemo, jer i ako uspemo da (u)platimo (sada imamo PayPal), mnogi u Srbiju (još uvek) ne šalju. Ali šalju naši online prodavci. Pa da vidimo kako to izgleda. Stoga sam malo cunjao internetom, pokušavajući da saznam i da, kao, kupim neke najpopularnije proizvode ribolovačke opreme i pecaroškog pribora. Naravno, za to je Google i izmišljen. I tako, guglao sam do besvesti i pronašao svašta – ali i ništa!

Sajtova prodavaca, ali i prodavnica, ima – nije da nema. Međutim, često sam nailazio online prodavce (prodavnice?) sa škrtim, ili nikakvim podacima: gde su, ko su, šta su... ne zna se!? Jer recimo, možda je ta online prodavnica iz mog grada – što da ne skoknem i uživo vidim artikal koji me zanima. Svakako da ima više online prodavnica koje ne kriju čije su vlasništvo. Koje imaju „titulara“. Naravno, kad takvih su obično (ali ne uvek i svi) pojedini artikli skuplji. Valjda zbog plaćenog poreza...

Pronalazio sam i online shopove koji se nalaze na sajtovima medija? Mada se, po mom mišljenju, to kosi sa fer plejom, u politici bi to nazvali „sukobom interesa“, mediji - prodaju. Ali ne informacije nego robu! Koliko je objektivan u ocenjivanu pojedinih artikala medij kome na lageru leže mašinice koje testira možete pretpostaviti. Jer ne samo da forsira pojedine artikle zbog svog oglašivača (što i mogu da prihvatim, mala pomoć svome oglašivaču nije na odmet), nego ponekad i zbog sebe samog (a to je već nekorektno!). Evo zbog čega se, i kako, to događa.

Dosta je slučajeva da oglašivač plati robom umesto novcem reklamu u mediju. Tako mu je lakše. Ali ako je racionalnije nije uvek i pametnije, jer nije (dugoročno gledano), ekonomski isplativije? Možda trenutno, ali...

Jer tada takvu robu medij prodaje znatno jeftinije nego oglašivač. Time oglašivaš pravi sam sebi nelojalnu konkurenciju, i zbog tako „plaćene“ reklame prodaje manje umesto više. Jedino da mediju uvali neki bofl koji mu godinama čami neprodat u magacinu. Ali nisi ni „manageri“ iz medija sisali vesla – znaju za jadac, pa traže kvalitetnije artikle. Ako mu čak i uvalite bofl i škart tada ste "medveđu uslugu" napravili ribolovcima, jer će u potrazi za kupcima taj medij takvu robu besomučno forsirati i reklamirati. "Papir trpi svašta", pa tako, nažalost, i tanak džep siromašnog ribolovca.

Tako se dešava, priča mi vlasnik jedne veleprodaje i maloprodaje ribolovačke opreme, da mu „marketing manager“ jednog medija nudi da kupi robu upola cene – robu svog komšije veletrgovca, koji je reklamu platio kompenzacijom. Sad zamislite da je taj moj prijatelj kupio štapove i mašinice od medija, pa ih prodavao jeftinije nego njegov kolega i komšija u svom shopu – komšija koji je tu robu, u stvari, direktno uvezao! No, „glava šećera“ je u Srbiji oduvek imala dobru prođu.

Glavu šećera prodaju mnogi i preko Fejsbuka. Recimo, stalno mi nude „prijateljstvo“ neki „profili“ koji nemaju ime i prezime, nego se zovu „oprema za ribolov“, ili „pecaroški pribor“?! Aman bre ljudi, ja sam "Gliša Mišić", kako se mogu družiti sa prodavnicom? Prodavac mi može biti drug, pa i prijatelj – koji ima ime i prezime – ali ne može dućan. I onda, kliknem li da prihvatam „prijateljstvo“, budem zatrpan ponudama i „akcijama“ – a pojma nemam od koga. Ja se mogu družiti sa Tomislavom Popovićem, ali ne mogu sa „Baits of Glory“. Stoga i jesam prijatelj s Tomom Karpom lično a ne sa njegovom robom. Idemo dalje...

Kakva je ponuda na internetu, to jest u Srbiji online?

Pa, ko i sve ostalo – tužno. Istina, na prvi pogled ima svega, ali ako pokušate da neki artikal stavite u korpu iskoči upozorenje da tog artikla trenutno nema. Da li je rasprodan, ili ga nikad i nije bilo, ne znam. No, znam da takav sajt nije redovno ažuriran!

Ali se u korpu mogu strapati stotine, pa i hiljade, raznih drugih artikala. Preovladava uglavnom jeftinija roba, pa čak i bofl – recimo mašinica za 1500 dinara. Takvih mašinica, od 1000 do 4000 dinara ima koliko vam volja. Samo izgleda ne i kupaca. Jer one nisu nikad prodate! A već su toliko jeftine da ni „akcije“ ne pomažu. Nažalost, na „akciji“ nema Stelle. Jer da je ima možda bi se i prodala. Ovako će teško neko platiti preko 65.000 dinara za Stellu 4000, koliko košta online u Srbiji. Eto, Stellu sam našao, ali je nisam strpao u korpu. Ali sam hteo da u korpu stavim po neku Rapalu Shad Rap i Shallow Shad Rap... ali ih nisam našao. Tj. našao sam ih na sajtu online prodavnica, ali ne i na lageru. Međutim, našao sam na sajtu (a imaju na lageru još par komada!) odlične role vrlo jeftino!

Google ima tu „poganu osobinu“ da sve pamti. Tako se taman obradujem, nađem online prodavnicu sa bogatom ponudom kvalitetnih artikala, kad... hoćeš vraga – iznad stoji datum: april 2009. Nije „apri-li-li-li“ nego je odavno rasprodano, novo nije uveženo, a sajt nije ažuriran.

Ali, da se razumemo, ja ne krivim trgovce za takvo stanje na ribolovačkom tržištu, jer kriza je mnogo dublja nego što se vidi, i priznaje. Ako malo prosurfujete forumima o ribolovu, šta zaključujete? Pa da na jednog ribolovca koji traži nešto da kupi, dolazi bar 20 drugih koji nude na prodaju. A često i rasprodaju. Rasprodaju ne samo svoje viškove, nego čak i ono što im treba. Jer nemaju za leba!

Gliša Mišić