Poslednjih godina (pa i decenija), na svim vodama ubedljivo su najzastupljeniji ribolovački štapovi od grafitnih vlakana, naročito kada su u pitanju varaličarski štapovi. Svako ko obilazi prodavnice ribolovačkog pribora, forume, sajtove, ali i ribolovačke terene, može se uveriti u ovo. Štap od staklenih vlakana (fiberglass) je gotovo nestao sa vode i može se eventualno pronaći još jedino u rukama starijih kolega pecaroša i retkih zaljubljenika i nostalgičara. Jednostavno, ugljenik (karbon, grafit) se nametnuo kao prvi i pravi izbor. Ovo nije ništa neobično, ako imamo u vidu neke od neospornih kvaliteta i prednosti koje poseduje grafit, kao materijal za izradu štapova za pecanje. Međutim, ni fiberglas nikako nije za otpisivanje, jer poseduje neke osobine i prednosti koje grafitini štapovi nemaju. Da li (i kako) je to moguće?
Kada uzmete u ruke bilo koji štap za ribolov, prvo što vidite je blank. Štap od staklenih vlakana ima po pravilu blank nešto debljeg konusa (tj. prečnika) od štapa izrađenog od grafita. Zbog svojih osobina i visokih tehnoloških mogućnosti obrade koje grafit nosi sa sobom, blankovi grafitnih štapova su elegantniji i tanji.
Kada je u pitanju osetljivost (sensitivity) blanka, tu je opet grafit na svom terenu. Štapovi od karbona su poznati po vrhunskoj osetljivosti i delikatnosti. Ovo je najčešće velika prednost, ali... u nekim situacijama može postati mana! Zvuči neverovatno, ali dosta iskusnih ribolovaca, pa i profesionalaca se žali da ovakva ekstremna osetljivost dovodi često do prebrze reakcije, koja opet dovodi do gubitka ribe! Ovo se naročito dobro oseća kod pecanja površinskim varalicama. Zbog svoje osetljivosti, koja čini da štap u trenutku "javi" prerano udarac, često se može desiti (naročito manje iskusnim ribolovcima) da ostanu bez ulova. U takvim slučajevima, fiberglas je u prednosti, jer ta mana, u ovakvim situacijama postaje prednost.
Štapovi od fiberglasa su teži od svoje grafitne braće i tu nema nikakve dileme. Jednostavno, staklena vlakna imaju po svojoj prirodi veću težinu od grafitnih i tu pomoći nema. Ipak, nije sve totalno izgubljeno! Dobro balansiran štap od fiberglasa, može imati prividno manju težinu od nekog lošije balansiranog karbonca! Balansiranje može uraditi svaki iskusni majstor ili ribolovac sa malo znanja i volje. Odjednom, teži štap posle balansiranja postaje prijatniji za (dugotrajno) pecanje, manje zamara ruku, a objektivni osećaj težine nestaje. Ovo znaju proizvođači modernih fiberglas štapova, pa na taj detalj itekako obraćaju pažnju.
Kada je u pitanju akcija štapova od fiberglasa, postoji uvreženo mišljenje da su oni po pravilu mekani, "glindžavi" i parabolične akcije. Netačno! Kao i kod grafitinih, i kod fiberglas štapova postoje brži i sporiji štapovi, što zavisi od materijala koji je upotrebljen, ali i tehnološkog procesa izrade vlakana, tj. blanka. Ovde treba imati na umu da su moderna staklena vlakna znatno unapređena u odnosu na ona od pre 25-35 godina. Nažalost, naše tržište je bilo preplavljeno jeftinim Germinama i Tokozima, koji nikako nisu bili parametar niti reper za kvalitet kada su u pitanju "fiberaši". Otuda, čak i danas postoji skepticizam kada se spomene fiberglas, baš zbog takvih štapova. Ali, čak i ti štapovi su imali neke prednosti! Ako ništa drugo, bili su neuništivi! Jednom kupljen štap, trajao je decenijama, a (ko ih ima) trajaće još toliko! Recimo neuništivi Šekspirov “Garant”.
Međutim, ko je imao sreću da u to vreme koristi neke od kvalitetnih fiberaša, kao što su bili pominjani Shakespeare, DAM, Mitchell, House of Hardy, Bruce & Walker... mogao se uveriti koliko su ti štapovi bili napredniji od široko rasprostranjenih Germina. Blankovi nekih od tih štapova su bili izrađeni od punog fiberglasa, a oni još bolji su bili šuplji, ali nažalost i skuplji. Neke od tadašnjih štapova, kao što je recimo Hardy Fibalite Spinning, smatram za jedne od najboljih štapova ikada napravljenih. I danas je taj stari Hardy, tvrdim, bolji od mnogih "karbonaca"!
Štapovi od fiberglasa se od grafitnih razlikuju i po brzini smirivanja, tj. dampingu (prigušivanju oscilacija). Grafitini štap se znatno brže umiruje prilikom izbačaja, što rezultira većim postignutim daljinama. Prilikom korišćenja fiberaša, tehnika je nešto drugačija, pa iz tog razloga, fiberaši nisu uvek pogodni za početnike, jer je potrebno neko vreme da se "uhvati štos".
Prednost štapa od staklenih vlakana se ogleda u većem uživanju prilikom zamaranja, naročito onih riba koje nisu sigurno zakačene. Fiberglas odlično amortizuje sve napone i vibracije, pa stoga omogućava sigurnije "prizemljenje" delikato zakačene ribe.
Koja bi bila glavna primena štapova od fiberglasa i gde oni pokazuju svoje najbolje osobine?
Odlično su prilagođeni pecanju na voblere, kašike i leptire. Brzi štapovi od grafita su prilagođeniji pecanju na džigove i silikonske varalice, a iskusni ribolovci za pecanje voblerima ili kašikama ipak biraju nešto sporije štapove. Najčeše grafitne, naravno, ali ovde i fiberglas može pokazati svoje najbolje osobine.
Ponekad, grafitini štap, zbog svoje brzine i oštrine, neće dozvoliti ribi da potpuno dohvati varalicu, pa kontra može otići u prazno. Kod fiberaša je ovaj "problem" manje uočljiv, jer ribi daje taman taj trenutak da dobro uhvati varalicu.
Ono što je bitno napomenuti je da mi danas (na sreću) imamo na raspolaganju upletene strune, koje se praktično ne istežu, pa u kombinaciji sa štapom od staklenih vlakana mogu biti ubitačno oružje. Netegljivost strune dodaje nešto "brzine" fiberašima i kompenzuje nedostatak krutosti koju poseduje karbonski štap. Moj Hardy Fibaliite je činio fantastičan spoj sa strunom i nikada nisam osetio u praksi "nedostatke" fiberglasa.
Moderni pribor za ribolov nije baš jeftin, a savremeni karbonski štapovi su osetljivi na grubo rukovanje. Za kolege koji nisu baš nežni prema svom štapu, fiberglas je pravi izbor. Staklena vlakna su daleko otpornija na udarce, padove i "čupanje" zakačene varalice. Iskustvo i vreme su pokazali da je fiberglas trajniji i otporniji materijal od grafita.
Da fiberglas nije stvar prošlosti, dokazuju neki proizvođači, koji prave i dan-danas izuzetno kvalitetne štapove. Među njima su Scott, Thomas&Thomas, Lamiglas, ali i mali proizvođači custom build štapova.
Na kraju, moram reći da je danas grafit ipak pr(a)vi izbor kada je u pitanju štap za pecanje, naročito za najširi krug ribolovaca. Izbor je ogroman, prednosti brojne, pa je logično da će velika većina izabrati upravo štap od karbonskih vlakana.
Oni znatiželjniji i radoznaliji, svakako će isprobati neki od fiberaša. Na sreću, mogu se povremeno naći polovni po (uglavnom) pristupačnim cenama. Ako negde pronađete već pomenute Shakespeare, DAM, Mitchell ili Hardy štapove, nećete pogrešiti. Uz malo truda, doterivanja i majstorisanja, imaćete sjajan štap.
Predlažem da isprobate i uvidite kako se fiberaši ponašaju, ali i da osetitite duh nekih prošlih vremena, kada smo svi pecali takvim štapovima. Pecali, ali i više upecali. No, ne zbog toga što smo imali bolji pribor – naprotiv, niti što smo bili bolji ribolovci nego vi, nego stoga što je bilo više ribe. Izgleda neverovatno, ali istinito: više smo upecali, ribu obično nismo puštali… a ipak su vode bile bogatije. Jer su bile bolje čuvane I redovno poribljavane. Zato, da biste nekako osetili duh prošlih vremena, pokušajte da ponekad zabacite fiberašem – osetićete pravu čar ribolova.
Vladimir Jovicki Jovis
