Ribolovci smo i mnogo volimo da boravimo u nedodjiji u društvu ribolovačkih štapova. Jedva čekamo slobodan dan, vikend ili godišnji odmor da bismo pored reke u prirodi proveli par sati u miru i tišini. No, kad bi nas neko upitao kakav uticaj ima na pecanje značaj one Armstrongove čuvene rečenice »mali je to korak za čoveka, ali veliki za čovečenstvo« koju je šesdesetdevete izgovorio na mesecu nakon kratke »šetnje«, verovatno bismo ostali zatečeni. A da veza postoji, i to podebela, danas nam postaje sve jasnije.

Krenuo bih od toga da čoveka nešto snažno vuče prema neistraženom, u čemu svakako prednjači težnja da se po svaku cenu jednom nadje u svemiru. Vodjeni tom željom armija najučenijih i najpametnijih ljudi hiljadama godina već razbijaju glavu ne bi li pronašli načine za putovanje i boravak u svemiru. Od kolikog je to značaja za ljudski rod govori i činjenica da u čovekovoj delatnosti na drugom je mestu – odmah nakon ratovanja – ulaganje i trošenje novaca za projekte ispitivanje svemira.

Već smo jako blizu pecanja. Mislim da je svakom od nas potpuno jasno da niko ne misli da troši milijarde i milijarde dolara za razvoj nekog pecaroškog plovkaroškog štapa, niti misli da zbog tamo neke bodorke na Staroj Tisi kod Nenada koju želi upecati neki vikend pecaroš treba da angažuje najveće svetski naučnike i njihovu ukupnu moždanu energiju. Ali za istraživanje svemira hoće. Jer čovek je krhko biće koga u svemiru, u ekstremnim uslovima za život, treba zaštititi sa vrhunskim tehnologijama. Zato su razvijani takvi materijali koji su pre svega izuzetno jaki i otporni. Ali i da bi svemirski brod trošio što manje energije pri kretanju oni treba da budu i što lakši. Zato tu tehnologiju treba stalno razvijati, što se i dešava vrtoglavom brzinom.

Lagani i super jaki

Naravno velesila kao što je SAD rešenja koje trenutačno primenjuje u vasioni strožije čuva i od državnih rezervi zlata. Ali rešenja koja su u svemiru još juče valjala, danas znaju postati bajata i prevazidjena. Zato važi drugo pravilo: ako već postoji bolje rešenje koje se i primenjuje u svemiru, tojest još lakši i još jači materijal, prethodni se da upotrebiti u zemaljske svrhe. A te zastarele svemirske tehnologije, pogotovu zastarele „svemirske” materijale sa velikom radošću prihvataju „zemljano opredeljeni” da bi ih na njihov način, sa njihovim poboljšanjima primenili u bezbroj oblasti kao vrhunsku tehnologiju.

Naprimer u oblasti sportske industrije. Kao što je slučaj sa onim izuzetno laganim i jakim veštačkim materijalom koji je iz svemirskog broda dospeo u trkačke automobile. Jedan takav rezervoar u Formuli 1 pored toga što može da primi 200 litara goriva teži jedva nekoliko kilograma a može izdržati 75 tona pritiska po kvadratnom santimetru i to bez ikakve deformacije. Svemirski materijali dospeli su i u tela takmičarskih saonica-bobova, tela trkačkih čamaca i šta je za nas pecaroše najinteresantnije i u najrazličitije pecaroške proizvode.

Ribolovački štapovi, mašinice

Pravilo u svemiru što jači i što lakši važi i kod ribolovačkih štapova i apsolutno se primenjuje samo da se i cena proizvodnje takve opreme sidje sa neba. Ko još nije imao u ruci supermoderan četrnaest i po metara dugačak štek štap iznenadiće se da je njegova težina manja od jednog kilograma. A sa njim će profi takmičari vrlo revnosno, bez bojazni da će se štap polomiti redom vaditi ribe iz vode, čak i one krupnije od nekoliko kilograma. A svi oni sa malo više evra mogu ih bez problema platiti.  Tu su opet savremeni i po ceni još dostupniji feeder štapovi, varaličarski štapovi, bolonjezi… Nekada štapovi od staklenih niti, kasnije od grafita, pa kevlara, borona i whiskera svi su od materijala koji su bez izuzetka nekad služili svemirskim ciljevima. A ono što su „zemaljski” inženjeri razvoja najnovijima dodali, pošto su im zbog ciljne proizvodnje poboljšali svojstva to su nazivi tipa IM-6, IM-7-DWC, IM-8 itd. A to je već samo njima znana „zemaljska” poslovna tajna. Iz čega možemo isčačkati samo da je to neka vrsta mešavine veštačkog materijala-karbona i lakog metala i da su štapovi stvarno lagani i vrlo jaki.

Svi mi težimo za boljim i naravno u potrošačkom svetu proizvodjačima i ovi zemaljski proizvodi znaju da obezbede podebele novčane koristi. Ni mašinice nisu poštedjene svemirskih staza. Kad ih malo bolje pogledamo nema više na njima nekadašnjih kućišta od polikondenzacionog veštačkog materijala, ni unutrašnjih delova od špijatera. Mesto špijatera sad se koristi titanijum, kod meč mašinica sistem kočnica se pravi od teflon lamela. Kućišta su opet od „nekog izdržljivog lakog metala, većinom od legure magnezija i duraluminija”, baš kao felne luksuznih sportskih automobila, ili pak od „neke specijalne vrste, sa karbonom, grafitom oplemenjene plastične mase” koji opet obezbedjuju jačinu, lakoću i izdržljivost a proizvodjači na slične proizvode daju i tri godine garancije.

A najloni?

Malo nas ima koji se još sećamo čuvenih istočnonemačkih belih Leska najlona koji su bili popularni pre tridesetak godina. 0,35-tica je imala 6 kilograma izdržljivosti na čvoru. Jedan današnji najlon 0,35 gornje srednje kategorije ima tačku kidanja oko 20 kilograma. A u prodavnicama se nudi široka paleta "najlona" i predveza izrađenih od fluorokarbona, kao i specijalno izradjenih struna i to za sve vrste ribolova: mušičarenje, morski ribolov, varaličarenje i takmičenje. Eto i tabele izdržljivosti na čvoru takozvanih "gelspun polyethilene" najlona: Ø 0,10mm-6,5 kg, Ø 0,15mm-11kg, Ø 0,20mm-13,3 kg, Ø 0,25mm-21 kg, Ø 0,30mm-24 kg.  Današnji najloni su velike nosivosti na čvoru, izuzetno su otporni na habanje, i sa debljinom koja im je strogo kontrolisana i izražena preciznošću od tri decimale. Sve u svemu tanki najloni su sve jači, male udice su sve čvršće i oštrije, dok su štapovi i mašinice dramatično pouzdaniji i napredniji.

I šta još reći?

Pročitao sam negde da već postoji najjači materijal kojeg je čovek ikada napravio. Japanski naučnici su ga izumeli, i možda će baš s njim naši praunuci pecati. Zasad je predvidjen za vodjenje lifta izmedju zemlje i meseca. Radi se o udaljenosti od 380.000 kilometara, gde čelično uže na deliću tog rastojanja ni svoju težinu ne bi mogao izdržati,. Ali zato ovaj čudesan materijal kome ni ime još nije dodeljeno izdržao bi i težinu lifta. Kad bi ga napravili u prečniku čovekove vlasi imala bi tačku kidanja 22 tone. Naravno da nema veze čovekovom kosom već je materijal do zla boga komplikovano ispovezan lanac atoma ugljenika. I sad zamislite da s njim zakačimo dno Dunava. No ne treba odmah se uspaničiti kako da ga pokidamo, jer zasad proizvodnja jednog milimetra ovakvog materijala košta oko 300.000 US dolara te da naručimo od naše plate jedan kotur od 150 metara još ćemo morati malo da sačekamo. Sa ovim materijalom nek se bave ozbiljni naučni forumi, emisije i časopisi, a nama preostaje da sačekamo da se prvo napravi taj lift, pa da prodje koja godinica, pa ćemo ga već moći pronaći po pristupačnoj ceni u ribolovačkim radnjama.

Toliko o svemirskom dobu i ribolovačkoj opremi. I još nešto, kupite li štapove ili mašinice za par stotine dinara, teško da možete očekivati da ćete se susresti sa materijalom iz svemira.  Kako vi hoćete. Ja sam za ribolovački pribor sa zvezdanih staza. I čim sunce sine, već ću uzeti te moje feeder štapove, pa da vidim onu bodorku kod Nenada na Staroj Tisi.

Ištvan Kazi