(Kad je dva više od tri)
Ako postoji jedna stvar koja se kod varaličara vobleraša podrazumeva, onda su to trokrake udice na našim voblerima, ali i spinerima i kašikama...
Kao ljubitelj svega što odskače od konvencionalnosti u ribolovu (ko čita moje tekstove, sigurno je primetio da sam često u manjini) i uvreženom mišljenju većine, dozvolite mi da vam predstavim jedno nestandardno rešenje, koje već duže vreme uspešno koristim. Kada kažem "nestandardno" mislim na korišćenje udica koje nemaju tri kraka, već dva ili čak samo jedan!
Ovo rešenje se u svetu već uveliko primenjuje, ali kod nas veoma retko. A ima dosta prednosti i može vam prirediti pravo uživanje. Dakle...
Na fotografiji se vidi kako izgleda vobler na koji sam stavio dvokuke udice.
Osim nedostatka jednog kraka (o tome kasnije), ono što mi se naročito sviđa kod ovog tipa udica je mogućnost brze (čitaj: trenutne) zamene udica! Svi znamo da je zamena trokrakih često mukotrpan i povremeno opasan posao (kome se krak zaboo u prst prilikom zamene, zna o čemu govorim).
Kod dvokrakih udica ovaj problem ne postoji! Jednostavno, samo navučete udicu na alku na vobleru i posao je završen. Ne brinite, ovako montirana udica neće spasti!
Ne treba ni govoriti koliko vremena će nam ovako brza zamena udica uštedeti kada smo na vodi.
Druga velika prednost dvokrakih udica je drastično smanjena mogućnost da izgubimo naš (pre)skupi vobler. Dobro, znam da su vobleri, koliko god bili skupi, ipak samo potrošna roba, ali zašto bacati novac i onda kada to nije neophodno?
Kao što se vidi, ovakve udice su montirane sa kracima unazad i nema onog prednjeg kraka (okrenutog nadole), koji je najčešći uzrok kačenja. Često će vobler, tj. udice samo elegnatno preći preko prepreke bez kačenja za nju. Naravno, ovaj sistem nije 100% nezakačiv (ako takav uopšte postoji), ali nam može uštedeti dosta novca i još važnije - živaca. Ja ne poznajem ni jednog vobleraša koji se bar malo ne iznervira kada mu vobler ostane da kiti dno.
Treće, korišćenje dvokrakih udica će nas u psihološkom smislu učiniti srećnijim i zadovoljnijim, jer... ribu zakačenu ovakvom udicom ćemo često lakše i bezbolnije osloboditi, nego sa klasične trokrake. Manje mučenja i za nas i za ribu.
Udice koje koristim (na fotografiji dole) imaju jako malu povratnu kuku, koju ja često klještima dodatno stisnem, pa dobijem praktično "barbless" tip. Poneka riba će se otkačiti, ali nemojte se zbog toga uzbuđivati. Pravi ribolovci pecaju zbog užitka i onog prvog udarca. Meni je to najvažnije, jer kada dobijem udarac, znam da sam pogodio prezentaciju! Ako se riba otkači, neka joj je sa srećom... i ona ima pravo na svoju šansu. I tako bih je na kraju vratio. A za slikanje mi i ne treba, jer sa sa ulovima ne slikam.
Ovakve udice prave uglavnom svi vodeći proizvođači, a ja sam imao Mustad i Owner, koje trenutno koristim.
Jedna napomena, koju treba imati na umu prilikom korišćenja suspending voblera: računajte da oni više neće biti neutralni, već spooooro izranjajući, zbog manjeg opterećenja! Setite se, kod ove montaže nema trećeg kraka, ali ni alke za kačenje udica! To automatski smanjuje težinu voblera. Ako želimo da vobler i dalje ostane suspending, možemo korisiti mekane olovne "pločice", koje se i kod nas mogu naći, pa čak dobiti uz neke voblere u pakovanju.
Takođe, plivajući vobleri će za nijansu brže izranjati, a tonući za nijansu sporije tonuti. Na sreću, ovo nisu neke drastične razlike, ali svakako treba napomenuti i taj detalj.
Šta reći na kraju? Probajte i uverite se kako je lepo pecati ovako tjuniranim voblerom. A kada uvidite prednosti dvokrakih udica, možda pređete na još ekstremniju varijantu, a to je pecanje udicama kao na donjoj fotografiji hehe...
Ovako doterani vobleri svakako neće ostati neprimećeni od kolega na vodi (i na suvom), ali još je bitnije zadovoljstvo i uživanje, koje ćemo osećati prilikom korišćenja dvokrakih (jednokrakih) udica.
Vladimir Jovicki Jovis
