Mlađi ribolovci sigurno nisu čuli za njega, iako je Edvard Kardelj dugo bio Titova desna ruka (za njega su valjda čuli), drugi čovek SFR Jugoslavije. E taj Slovenac Edvard je izmislio OUR, SOUR, samoupravljanje i još brojne gluposti. Naravno, on je pripremao i platforme za Kongrese SKJ, a bio je užasno škrt, prava tvrdica. Zato je obilazio štamparije po Beogradu tražeći najjeftinijeg za štampu silnog materijala za predstojeći Kongres. Jedan naivac mu reče: „Znate druže Bevc, što je tiraž veći primerak je jeftiniji“. „E, ti lepo onda odštampaj toliki tiraž da bude besplatan“ - odgoviri mu Kardelj. I šta će jadni štampar nego da odštampa besplatno, ko je smeo tada da kaže „ne“ drugom čoveku Jugoslavije.

Ove anegdote sam se setio čitajući rasprave o velikim serijama a dobrim i jeftinim štapovima za pecanje. Zaista, može li dobar ribolovački štap da bude jeftin? Po meni dobar može – ali ne i jeftin; jeftin može – ali ne i dobar. Osim ukoliko serija nije velika ko Kardeljev tiraž...

Odmah da razjasnimo: ovde ne mislim na štapove koje je neko povoljno kupio, kradene ili polovne od nekog kome gori pod nogama, jer je u nedozvoljenom minusu; ili na nekoj „akciji“ (srpski rečeno: rasprodaji), kada trgovac rasprodaje neprodato po ceni nižoj i od nabavne, jer mora da isplati ratu za kredit i zelenašku („može“) kamatu. Ovde pišem o novim štapovima kupljenim legalno, u ozbiljnoj prodavnici ribolovačke opreme, gde uz robu dobijete i pravi fiskalni račun a ne falš, dokaz da su porezi plaćeni. Stoga evo malo zdravo logike i čiste matematike:

Ukoliko ste štap platili, recimo, 30 evra (oko 3600 dinara) i dobili fiskalni račun to znači da je štap legalno uvežen, plaćeni transportni troškovi + carina (10%) + špedicija + porez (pdv 20%)... Svi ti troškovi su, recimo, bar trećina od cene.

Verovatno trgovac-uvoznik zaračuna i svoju maržu, jer ne verujem da prodaje po nabavnoj cene – bez ikakve zarade – tek da „učini“ ribolovcima. Ja takvog „duševnog“ trgovca još ne upoznah. A vi?

Opet, ovo je Srbija, pa još „tranzicija“ i kriza – koliko komada određenog štapa trgovac uveze iz Kine, deset – ili deset hiljada, dvadeset komada - ili dvadeset hiljada? Stoga, nemojmo se zezati da uvoze „na kamione i avione“, pa je jeftinije zbog količine. Poznajte li nekog takvog? Ja ni jednog.

Kinezi opet, ma koliko da su malo plaćeni, ipak nešto i zarade. Uostalom, da ne zarađuju ne bi danas bili ekonomska sila broj 1 u svetu. Naravno, može se zarađivati i na boflu, škartu, i te kako dobro. Gledate li „Pink“. I tako stižemo na suštinu:

Ispada da takav štap, sa sve materijalom i radom, košta recimo 10 evra, i da uvoznik zaradi još toliko – ostalo su troškovi. Kinez bre, napravi, ugradi, i zaradi – ajde?! Stoga vas pitam: kakav je to blank, kakve su to karike na njemu, rolenhalter, rukohvat... ako sve zajedno košta 1000 dinara manje-više?

Iole kvalitetniji blank za pecaroški štap mora biti karbonski, za 1000 dinara takav ne postoji. Plus, iole kvalitetnije karike koštaju bar još desetak evra, plus ostale drangulije. I tako matematika kaže da bi se danas za tolike pare mogla eventualno kupiti jedino Germina od fiberglasa sa žičanim karikama, ali ona se odavno ne proizvodi – sada su štapovi karbonci. Ili „kurtonci“.

Usled hiperprodukcije padaju cene, ali ne u bescenje! A ja još nisam čuo za hiperprodukciju bilo kog vrhunskog proizvoda. Ne i ne – vrhunski proizvod je kvalitetan, stoga i skup, a kad je skup ne kupuje ga svako. Da nije tako, mogao bi Ferrari da prodaje milion automobila godišnje po 10.000 evra komad, a ja bih se prvi zadužio kod one bankarke kod koje sve „može“.

No, ribolovački štap je vrlo specifična alatka, strogo individualna (moja lista!) – nekome može da ne odgovara ni štap poznatog brenda vrhunskog kvaliteta – tako da je teško decidirano odrediti i šta je „dobar“ i šta je „jeftin“, ali po meni je neka donja granica kvalitetnijeg štapa karbonskog blanka negde minimum 6000-7000 dinara. Sve ispod toga je ili „akcio“, ili kradeno, ili švercovano, ili nije karbon nego kurton! Ako je na „akciji“ znači da nije prodato, da ne ide, da se ne traži. Zašto, ukoliko je i kvalitetan i jeftin?!

Razlike u ceni mogu biti drastične ukoliko štap od istog blanka prodaje neki ugledni brend, ili neki anonimni trgovac, jer je oduvek bilo da „lice prodaje pice“. Ali jedino Leskovac prodaje pljeskavice – svi ostali su imitatori. Sve zavisi od čega je – pa toliko i košta, ali više košta i kad je ime. Ali to opet ne znači da i kad je nepoznato ime takav karbonski štap može koštati ko Germina. Ne-mo-že. I tačka! Sve ostalo je pljačka. Uostalom, na tome Kinezi ponajviše zarađuju – oni prave jeftino kad im jeftino naručimo, ko što će napraviti i kvalitetno ukoliko to tražimo – samo tada neće biti jeftino, moraćemo da platimo. Ne može „i jare i pare“ ni kod Kineza, jer je matematika širom sveta ista! Ukoliko zaradi i Kinez i trgovac i drćava, izgubili ste vi – bez obzira što ste malo platili. Ne mogu zaraditi svi, a vi biti zadovoljni – neko mora i da plati.

Ko se ne slaže, marim baš! Samo neka mi matematički dokaže, a ne da paušalno ocenjuje kvalitet odokativnom metodom. Ali još bolje, ma najbolje: na vodu s njim, bre, što pre, pa se čujemo za godinu-dve... kad vreme kaže svoje.

Dragan Jovanov Glod