Kad pojedinac teroriše većinu! Ili: kako da grupa ne postane smrdljiva rupa!

U medijima nikada pre nije postojalo toliko slobode kao danas, sve zahvaljujući Internetu! Ni toliko demokratije – zahvaljujući netu! Ni toliko informacija – zahvaljujući netu! Ni toliko anarhije - zahvaljujući netu! Ni toliko bljuvotina – zahvaljujući forumima i grupama. U „profile“ se ne mešam, njihov kutak - njihova sloboda, ali brateee...  

Upecaš soma od 22 kilograma, slikaš ga ko da ima 72 i staviš na Facebook – da svi vide sominu. Ili se na forumu pohvališ kako si ulovio deset somova u dva januarska dana – mnogi ti se dive! Ili smeju...

Cenzure nema čak ni na televizijama sa nacionalnom frekvencijama – sve je dozvoljeno. Stoga je normalno što su mnogi forumu i grupe postali tabliodi gde svako može da se kurči. Istina, mora se prvo registrovati da bi se išta napisalo, ali tačnost podataka niko ne (pr)overava, a cenzure nema. Samo je nebo granica – sve ostalo je dozvoljeno.

Dodatnu hrabrost član stiče i mogućnošću da ostane anoniman. Registrovan je, ali i dalje sakriven nikom! Naravno da time postaje još hrabriji, tovari sve više i više, nemilice, a piše sve velikim slovima (time skriva nepismenost) – dere se sve dok ne izgubi glasne žice - ili ne probuši bubne opne moderatoru. No, često pre mi ogluvimo nego što moderator odreaguje.

Problem je u tome što mnogi nisu svesni da su grupe i forumi javni mediji. Sve što napišete ostaje zapisano kao da je štampano. I to u ogromnom tiražu. A kiosk je otvoren non-stop. Nažalost, autocenzura (samokontrola, skromnost) je bolna disciplina. A i rimuje se sa kultura! Upravo stoga i postoje urednici, administratori i moderatori, koji su u stvari cenzori. Oni bi trebalo da štite moralni integritet grupe ili foruma pre nego sopstvenog člana. Svakako i članove jedne od drugih da se međusobno ne izujedaju, ali sam forum ili grupu pre svih. I od svih! Ali...

Uvek to prokleto „ali“. Želja urednika je da imaju što veću posetu. Poseta se postiže brojnošću članova koji pišu, diskutuju, polemišu... Kako da onda "admin" cenzuriše nekog, ili čak "banuje", kad mu je svaki (nažalost, i svakakav) potreban. Tačnije neophodan, jer... otići će na drugi forum! Ili u drugu grupu (cirkusku trupu) gde je anarhija ne samo dozvoljena nego poželjna.

Nekima je bolesni ego jači od straha da se predstave javnosti, pa hrabro odbace nik i postave lik, svoju fotografiju. S ulovom, naravno. A da li je ulov ostvaren sportski ili nesportski nije bitno – ionako niko ne može da dokaže suprotno.

„Kad porastem biću Blaf“ želja pusta mnogih ribolovaca, želja toliko snažna da ako već ne može na tv može na YouTube. A može i na sve forume i grupe koji postoje. I naravno, može na „Fejs“! Ali mu „profil“ ima malo prijatelja, stoga se istovari gde god vidi otvorena vrata...

Želja za eksponiranjem je razumljiva, ljudska potreba da se iskoči iz proseka. Samo što je za natrposečnog potreban i natprosečan uspeh - bilo šta da se radi. Stoga, teži da budeš najbolji prvenstveno u onome čime se baviš. A biti najbolji u pecanju je lako - samo treba malo da radiš a mnogo da pecaš. I da grabiljaš gde god stigneš.

Stoga ne možete nadmašiti Blafa! Jer nije postao poznat samo zbog pecanja nego što je znao i da napiše - a ribolov lepo opiše. A to mnogi daveži ne umeju – jer su ne samo polupismeni, nego i totalno neobrazovani. Nepismen – a nekulturan, neobrazovan – a nevaspitan. Hrabar – a glup. Jer da nije – stideo bi se.

A mi, da smo hrabriji, banovali bi ih!

Ili još efikasnije – ignorisali, a nikako još komentarisali njihove splačine.

Jedino hladan prezir i ignorisanje može da eliminiše one kojima fali elementarno domaće vaspitanje. One koji nikada nisu zavirili iza ogledala, jer ne mogu da se odlepe od lepote sopstvenog odraza.

Srećom, takvih je malo, ali dovoljan je i jedan jedini pa da zasmrdi čitavu grupu. I forum. Jer takav se svuda (na)tura, a uporan je ko mazga. Od njega nema spasa - samo ignorancija. Jer za njega nema leka - jedino izolacija.

Dragan Jovanov Glod