U Finskoj, kažu da u hladnim jezerima žive ogromne štuke, preko 30 kg i 150cm. One se hrane u jednom periodu godine samo svojom vrstom, i to štukama od oko 10-15kg!!!
Znam da ste mislili da su najopsniji slatkovodni monstrumi somovi, jer je dokazano, a evo i fotografisano kako (klikni na zaplavljene linkove!), somovi napadaju ljude a posebno su opasni po decu ali oni ni iz bliza nisu pogubni po ljudski rod koliko one – monstruozne štuke! Stoga: ribolovci čuvajte se, budite oprezni! Posebno budite oprezni ukoliko pecate iz čamca! Zato, ukoliko se sumnja da u takvoj vodi žive zubati monstrumi - pecajte s obale! Ko se čuva i Bog ga čuva!
Jer, ako ste mislili da je som najveća slatkovodna riba Evrope – grešite! Najveća je štuka. Tu fantastičnu vest prenose mediji (ribolovački časopisi, čak i knjige o ribolovu) i to kako naši tako i inostrani. Pa da je i mi ispričamo: najveća štuka ikada uhvaćena bila je štuka Fridriha Drugog Barbarose. On ju je 5. oktobra 1230. godine obeležio prstenom i pustio u jezero u blizini Hejijbrana u Nemačkoj. Prohujaše skoro 3 veka…
Ista ta štuka ulovljena je mrežom 1497. godine, 267 godina kasnije! Od starosti je potpuno pobelela, a bila je dugačka 5,70 metara i teška neverovatnih 140 kilograma! Njena slika i danas se čuva u zamku Lautern, a njen skelet i prsten kojim je bila označena u Manhajmu.
Hehehe, baš bih voleo bar da vidim tu sliku (da nije možda fotografija?) iz 1497. godine. Pazite, svi pominju sliku, ali je niko ne objavljuje, hehehe.
“Am 6. November 1497 soll im Kaiserwoog ein ungewöhnlicher Fang gemacht worden sein: Bedienstete der Kaiserpfalz fingen einen Hecht, der bei 19 Schuh Länge – nach heutigem Maß 5,70 Meter – ein Gewicht von 350 Pfund aufgewiesen habe. Um den „Hals“ habe der Riesenfisch ein Kettchen mit einem vergoldeten Kupferring getragen.”
I tako dalje, i tako dalje…
Ali više nije prsten nego - ogrlica! Sad zamislite ogrlicu koja raste 267 godina zajedno sa štukom, jer da je bila manja – zadavila bi je, da je bila veća – spala bi. No, najsmešnije od svega je težina. Nije 140 kilograma nego 350 nemačkih funti, što je tačno 175 kilograma. Ali zar to nije premalo?
Ovaj podatak o finskim štukama od 30 kila koje jedu jedino svoje male sestre od 15 kilograma našao sam, naravno, na internetu – forumi su čudo! Ponedeljak je, a da bih kako-tako započeo radnu sedmicu nečim što me oraspoloži, obično “guglam” – ukucam neku gluposti u pretraživač i čitam odgovore, da se smejem. Verujte, i na najveću glupost jave se “znalci” da je potvrde.
No, šalu na stranu. Za finske štuke zaista ne znam, ali sam siguran da u Rusiji ima i većih, ogroman je Sibir. Pogledajte recimo ovo jezero okruženo šumama – tu ljudska noga još nije kročila. Zamislite kolike štuke u njemu žive. A takvih jezera je u nepreglednoj divljini Sibira ko zna koliko. Pa tamo ni Putin ne bi smeo da peca. Tačnije, sme – ali jedino s obale, što je sigurno sigurno je, hehehe.
Kod nas, na sreću, nema tolikih da napadaju ljude. Iako ima velikih. Recimo ovu nismo mogli da spakujemo u meredov pa smo uzeli šticu iz čamca i isterali je na obalu udarajući je šticom po dupetu dok nije uzašla na suvo. Potom smo se fotografisali i vratili je. Sada negde pliva, ali ko zna gde. Stoga budite oprezni, ko zna koliko je do sada narasla, jer upecali smo je još pre više od deset godina!
Zato, drage kolege, ukoliko je vi negde upecate – vratite je u vodu. Neka još raste, neka usreći još mnoge ribolovce, jer vidite koliko dugo mogu da žive – preko 270 godina i da narastu skoro 6 metara dužine! Eto zbog čega treba praktikovati Catch and Release, jer da Nemci nisu onu Fridrihovu pustili…
I posle kažu da su Srbi i Hrvati najveći lažovi! Ajde?! Pa mi smo bre obična boranija, jer o Fridrihovoj štuki pišu čak i ozbiljne knjige, recimo “Der Hecht” Hermanna Aldingera!
Eto od mene za danas toliko, ponedeljak je ali nadam da sam vas oraspoložio.
Baron Minhauzen
