subota, 25 mart 2017 11:34

Reka uspomena

Ocenite ovaj članak
(2 glasova)

Nastavak radova na Krivorečkoj ili Jošanici, gornji tok, sam obod Nacionalnog parka Kopaonik.

Pisao sam pre par meseci tekst o izgradnji hidrocentrala u Srbiji, konkretno u mom rodnom potkopaoničkom kraju. Verovatno preovladava slika koju mediji sa nacionalnom frekvencijom i političari šalju u etar da je to nešto dobro, puno bolje od termoelektrana, iako u se u stvarnosti sve svede na uništenje reke i čitavih ekosistema, sa verovatno u praksi dobro ustaljenim pričama gde je neki veći finansijski interes u pitanju i gde neki tamo, krupni po moći, položaju ali i bahatosti, a nejaki po školi, odgovornosti i čovečnosti vode konce i diriguju. Smenjuju se vlasti ali modeli ostaju slični sa kozmetičkim razlikama. Priroda trpi a sa njom i ljudi, mada toga nisu svesni. Kako reče poglavica Sijetl, sve što zadesi zemlju zadesiće i njene sinove. Sve je povezano.

Aca-0

Cevi su zatrpane između reke i puta

U konkretnom slučaju gradnja je nastavnjena. Kao i pre i kao i svuda što je rađeno, bez iakakve ozbiljne konsultacije i bez većeg otpora stanovništva, što je takođe marker niske svesti i izmučenosti ljudi nespremnih da se bore više i za dobre stvari. Krenulo se uzvodno, ka samom Nacionalnom parku Kopaonik, tj. ka njegovim obodima. Princip je isti, s tim što se sada ne spomonju kao investitori neke tamne mračne sile i ale, nego navodno neki naš čovek poreklom iz Krive Reke a sa prebivalištem u Švajcarskoj. Cevi su malo manje jer je reka u ovom, praktično izvorišnom, delu manja skoro nego duplo u odnosu na onaj nizvodni, već upropašćeni deo. Zato je tok koji će po nama skoro nestati, a po njima koji to prave i imaju finansijsku korist biti u skladu sa zakonom i minimumom vode koji je neko propisao (kako li se to propisuje i ko propisuje koliko je minimum vode u nekoj reci i šta je istoj dovoljno, a koliki je maksimum koji isti zarađuju ovom destrukcijom prirode).

aca-1

Reka zimi - manji vodostaj

aca-3

Ulaz u kanjon - nešto viši vodostaj

Obuhvata dužinu toka od oko 2.5 km, brana tj. akumulacija će biti negde oko ušća Mramorske u Cigansku reku (to su dva potoka, oba idu iz NP Kopaonik koji je od tog ušća jako blizu, ne dalje od kilometar do dva) a cevi će ići sve do centra sela Kriva Reka i time će jedan posebno živopisan deo ovog toka biti zasigurno uništen. Postoji jedan deo reke koji je kao mini kanjon i čije ćete slike videti ovde sa vodopadom, videćete zimsku i letnju sliku a javiću se i kad ovo čudo proradi pa ćete moći da uporedite. Ovaj vodotok je u svom gornjem i u stvari izvorišnom toku zaista nejačak i teška je bahatost ovde i pomisliti da se deo vode uzme i teško licemerje i pokvarenoost i govoriti da tu nakon toga života može biti.

aca-2

Cevčuga spremna da proguta rečicu

Imao sam prilike da nedavno budem u Sloveniji i da tamo razgovaram sa tamošnjim ribolovcima. Tamo takođe postoje problemi te vrste i ozbiljan otpor, makar ne ćutanje ljudi o tome. Neke njihove reke atraktivnije su od Jošanice i sličnih ali retko gde je bio slučaj da se kao ovde ide u tako male vodotoke kao što je ova reka u izvorišnom i srednjem delu, kao i Blaževačka reka, jer to su potoci koji se negde mogu preskočiti i šta tu može ostati. Govori se tamo da je ceo region Balkana time ugrožen i da iza toga stoje kompanije iz Austrije i Norveške koje su svoje reke već izmenile pa su krenuli i na naše teritorije. A ako bude novca, saradnici se uvek lako nađu.

aca-5

Vodopad - jači vodostaj

aca-6

 Regularan letnji vodostaj - sad zamislite onu cev kako guta deo vode

Ovo je link ljudi koji se time ozbiljnije bave na nivou Balkana http://www.balkanriverstour.com/ pa se možemo ugledati na agilnije, možda smo mogli spasti još koju reku, a ovako mi ostaje nada da možda u nekom delu Srbije neki ljudi ne dozvole ovakvu destrukciju, a za ovaj kraj je to kasno. 

Malo je verovatna situacija da neko ovde tuži nekog investitora u ovoj magli (jer nigde ne stavljaju nikakve table već samo kopaju i uništavaju, pa bi čovek teško i doznao sve i kad bi imao finansija da se takvim poduhvatom i bavi). Ovakva dela zaslužuju da ih budućnost revidira i da se reke vrate u pređašnje stanje.

Teško je ovo držati u sebi i gledati reke kako nestaju, zato rekoh, da bar malo budem čovek ko naši stari. Nije lako nepravde ćutke gledati.

Aleksandar Milutinović

Lajkuj nas na Facebook-u