nedelja, 17 septembar 2017 10:56

Pravovremena kontra

Ocenite ovaj članak
(2 glasova)

O značaju kontre zadate u pravom trenutku uopšte nije potrebno polemisati, pa tako ni pisati, ali priču o jednoj kontri moram podeli s vama. Beše to davno, kada nije bilo „fišermana“ rođenih da pecaju nego pecaroša rođenih da rade. Stoga su najviše pecali penzioneri.

Elem, na kultnom stecištu novosadski pecaroša, legendarnom „Špicu“ (ušće kanala D-T-D u Dunav), pecali su penzioneri. Mi, zaposleni, s čežnjom smo gledali časne starine kako rašire svoje dubinke i „germinama“ praktično pokriju sva udarna mesta, što bi se danas reklo: „spotove“. Malobrojni varaličari, kao ja tada, mogli su jedino da bacaju uzvodno svoje tvistere – špic im je bio nedostupan jer bi ga penzosi od sabajle zaposeli, a kontrolori nisu dozvoljavali da se peca noću. Stoga su penzioneri ceo dan zevali. Znate onu narodnu: „ko rano rani ceo dan zeva“.

Tako jednog jutra uzaludno kupasmo tvistere nas nekoliko zaposlenih. Levo, penzioner zabacio lepezu dubinki i čeka. U jednom trenutku meni nepoznat kolega-varaličar namignu i tiho mi reče: „sad ću da mu dam malo vatre“ (za adrenalin tada nismo znali), pa zafrljači džig preko desne dubinke sedog dedice. Pusti da potone, sačeka minut-dva i namota sve dok se dedicina germina nije zaljuljala. Odjednom se starina pretvori u Čaka Norisa – munjevito skoči na noge lagane i udari kontru od koje staje sat na ruci! Ko u beton da je kontra – germina ostade savijena u kiflu.

Kolega i ja prasnusmo u smeh: „to sam Vas ja zakačio“ (tada se starijima persiralo) viče kolega ali dedica ne reaguje, ili ne čuje, nego mota li mota. Ćuti i stenje, germina savijena do drške, stari „kvik“ cvili. Zaćutasmo i mi – legendarni najlon „kornjača“ 0,50mm pomera se uzvodno?! Šta je sad?

U neko doba, možda kroz 5 ili 10 minuta, ko će ga znati koliko kad tada vreme stoji, po površini pljusnu rep ribe. Som, povikasmo svi u glas. Dedica bled, ko predinfarktno stanje. No, ne posustaje, i dalje mota. Mlađani kolega varaličar spusti se do vode i prihvati soma. Iznese ga na bent. Dedica sede na tronožac, mi stojimo i gledamo, merkamo soma od jedno 7-8 kila – udica zabodena duboko u bok nesretnog brkonje. Očigledno se vrzmao oko mamca, a možda je samo nezainteresovano ležao i ko zna da li bi ga ikad uzeo. Tek, kolegina provokacija izazvala je reakciju dedice koji je pravovremeno reagovao i žestoko kontrirao pa je soma zakačio.

Dedica se iz šoka povratio, soma zakačio za volan bicikla i „špic“ nam oslobodio – odneo je babi mesa za mesec dana, a mi nastavili da češljamo „hot spot“, uzalud...

kontra

Beše to jednog jutra u svitanje, godine gospodnje 70 i neke prošlog veka, po onoj narodnoj: „ko drugome jamu kopa... fizički je radnik“. Jer se kolega varaličar toga jutra naradio uzalud bacajući, kao i ja, dok je dedica ni kriv ni dužan soma upecao. Eto, videli ste od kolikog je značaja pravovremena kontra. Ali najjača kontra svih vremena dogodila se u... podrumu.

Dragan Jovanov Glod

Lajkuj nas na Facebook-u