Za svaku iole značajniju promenu u apatičnom društvu neophodna je kritična masa. Međutim, ako masa ne želi da talasa ništa od promena. A još kad se plaši da talasa, ništa od napretka društva. Masa će se pokrenuti tek kada proceni da će pobediti – ili ako je već prekasno - jer iako su masa, svako je u njoj samo pojedinac, obična kukavica, koji postaje „hrabar“ jedino kada se masa globalno zatalasa, kad cunami krene. I kad je neko povede!

Od politike pa do ribolova, sve je samo pitanje morala, domaćeg vaspitanja i kulture. Ali ponajpre – hrabrosti. Spremnosti na rizik - i žrtvu. A to je deficitarno. Ali su mito i korupcija vekovima na (s)ceni.

Međutim, meni se oduvek više gadio onaj koji nudi nego onaj koji prima. Jer ređe primaoci traže, češće nudioci sami nude. Nude mito pošto znaju da su krivi. U takvoj sredini, sve propada a korupcija vlada. No, to su sve ljudske osobine, mane – ali karakterne osobine. Nasleđene ili stečene, svejedno. Ali dok za kukavičluk, strah, bojazan, nespremnost na rizik i žrtvu, pa i za nuđenje mita, imam kakvo-takvo razumevanje, za licemerje nemam. Jer šta je ovo nego najbednije licemerje:

Ribolovci se moraju pridžavati zakona, tj. lovostaja. Posebno ako su sportski, da i ne pominjem ako su modernih „uhvati i pusti“ shvatanja! Naravno, oduvek je bilo pecaroša koji se baš nisu pridržavali zakona ko pijan plota - ali su bar ćutali. Danas, naprotiv, eksponiraju se čak i oni koji svesno krše zakon. Iako imaju čega da se stide, oni se hvale – čega se pametan stidi time se budala ponosi! No, ni to nije toliko licemerno, pre će biti bolesno - narcisoidna želja za begom iz anonimnosti. Jer danas je najlakše postati poznat – obrukaš se pred tv kamera ko Slađa i postaneš očas posla globalno poznat. Tačnije: neslavno slavan, ali ipak poznat!

Internet, YouTube, Facebook, sajtovi i forumi, žuta štampa... omogućili su danas svakome da preko noći postane "slavan". Stoga više ne čudi kada varaličar postavi sliku upecanog soma 19. marta, iako se u čamcu vidi i upecan smuđ – a lovostaj je! Jednostavo, nije odoleo da se ne pohvali ulovom. Iako 17 kg nije ništa spektakularno za soma, samo on zna koliko se namučio dok ga je savladao tananim smuđaroškim priborom (kaže da je koristio špagu od 0,12 milimetara).

No, licemerje je što se komentari na ulov svode na čestitke tipa: “svaka ćast”, “leplep”, “bravo majstore”, “vraže sposobni”, “svaka čast na ulovu”, “lijepa riba”... I napokon jedan razuman komentar, istina „u rukavicama“, da se kolega ne uvredi, izrečen kao sumnja: „struna 012 malo vuče na smuđa“. Ali tek: „mogao si bar pustiti tog smuđa u lijevom ćošku slike, lovostaj je“ odaje stav revoltiranog čoveka, ribolovca kome ne možeš da prodaš muda za bubrege! Posle toga usledio još jedan komentar, ali ovoga puta bez rukavica: „ciljno 012 niko ne koristi za soma!“

Ili ova slika iznad, koja pokazuje da i mi imamo junake - majstor Krsta sa 3 prsta: zimski som sav izranjavljen, čamac pun krvi, a u desnom uglu nehajno bačen smuđarak – ko zna da li u meri. No, patriJotski pozdrav je po propisu, tri prsta kao da sugerišu sledeće: srBski Somovi su naj veći, a srBske varalice naj bolje.

Pa onda opet rekontra iz susjedstva, slika ispod: Šta, vi srbi da ste naj bolji, nislučajno….. pogledajte kolike Somove lovimo mi na Savi…. i to usred zime po noći….. i sve ih puštamo jer su svi Hrvati catch and release ribiči..… a ne mesari ko vi……    

I šta je tu toliko nesvakidašnje da me je navelo da gubim uzalud vreme i pišem? Ne, ne to što se nekoliko njih javilo da čestita?! Ne, najveći problem nisu ni ulovi, ni ribolovac ni ribič, ni ribar (jer i u BiH ima njih), ni komentari tek nekolicine, nego ogromna većina koja nije apsolutno ništa komentarisala. E tu je problem – u tihoj, ćutljivoj većini. U onoj većini koja je slike ulova videla, komentare pročitala... ali oćutala! Neki verovatno iz lenjosti, drugi ne želeći da se zameraju, treći koje za sve baš zabole... Verovatno da neki od tih koji su čestitali nisu ni videli smuđa, ali bilo je čestitanja i posle somžijinog opisa žestoke borbe tankom (smuđaroškom) strunom. Međutim, izostaju kritike brojnih članova. Ni tamo preko Dunava ni vamo ispod nema oštrih komentara, a većina je “čestitara” i “lajkera”.

Eto, ovaj tekst će osvanuti na internetu, i na Fejsbuku naravno. Baš me zanima kakvi će komentari biti? Smem se unapred kladiti da će najviše polemike biti radi li som zimi!

Ne može se, bre, pecaroški narode, u jednoj temi progledati kroz prste ribolovcu, a već u drugoj kritikovati korisnici voda, ribočuvari, mrežaroši i krivolovci. Jer javašluk na vodama stvaraju i takvi "sportski" ribolovci, ribiči i ribari.

Sad zamislite da su se na jednu takvu pohvalu javile desetine i stotine ribolovaca sa žestokim kritikama onoga koji peca u lovostaju ili grabulja, tj. hakla! Da li bi taj i dalje kačio takve fotke, da li bi mu i dalje neki čestitali? Da su ga svi izbrisali iz “prijatelja” i “grupa” sa Fejsbuka da li bi se taj krivolovac i dalje hvalisao. Da li bi se nešto promenilo?

I ne samo u ribolovu...

Dragan Jovanov Glod