Jeste da na prvi pogled deluje ko prvoaprilska šala, ali nije – istina je! Zabranjen je privredni ribolov zakonom kojeg je izglasala ogromna većina parlamentaraca 14. aprila 2015. godine. Zaista šokatno, ali eto i to se napokon dogodilo. Jer bilo je krajnje vreme. Stoga evo čitavog teksta da vidite kako se radi i šta je Skupština. Istina, kod komšija je preko 300.000 ribolovaca sa izvađenom dozvolom za pecanja, a kod nas ovoliko!? “Sazrevaju plodovi decenijskog zalaganja Saveza ribolovaca Mađarske. Prvi put je 2005. godine Parlamentu predočen dokument, koji govori o tome, da je ribarenje na otvorenim vodama prevaziđena privredna metoda.…

Kad je bal nek' je bal, kad je „Trofej“ nek’ je trofej – a ovo jeste baš za nas. Iako nije kapitalac nad kapitalcima, ova big mama jeste velika štuka. Stoga i objavljujem fotografije, tek da vidite šta se peca ali i kako se slika. Jer ribolovci imaju nepresušne ideje u poziranju sa ulovom, a ovo je veoma zanimljiv i originalan način. Pogledajte ovu zver pa razmilite da li štuke napadaju ljude. Vauuu, štuka ko noga! Na prvi pogled tako deluje, ali na drugi... Da se razumemo, mladi nasmejani ribolovac Joakim Glantz iz Švedske nije želeo da vara, lepo je…

Obično somove bije zao glas da svojom veličinom znaju da uplaše ronioce, ali šta reći za ovo osim: sreća je da šarani ne napadaju ljude! Fotografiju od koje se ribolovcima ledi krv u žilama dobio sam danas, 1. 04. 2015. Poslao mi je drugi ronilac – podvodni fotograf - koji je snimio kolegu kamermana. Ono što je najneverovatnije je da je taj šaran pliva i dalje – i to ovde, kod nas. Gde? A gde bi drugo nego OVDE! Dana 17. juna davne 1994. godine, sada nažalost pokojni, Aca Stojanović upecao je šarana teškog 44,3 kilograma dužine 109 cm, obima…

Stigloooo prolećeeee! Štuka kreće. Posle mresta, najveće. Možda ova fotografija najbolje svedoči. Ako je verovati sopstvenim očima, varalice su najefikasnije. Žao mi je samo što nemam više podataka o tom ribolovcu i ovim štukama: niti se zna ko je, niti kolike su, niti gde je – fotografiju sam našao na internetu, naravno na Fejsbuku. A gde bi drugo? U poslednje vreme, nekako paralelno sa porastom popularnosti te društvene mreže, sve više se pitam kuda ovaj svet ide. Pa zar je za pisanje o običnom pecanju potrebno biti Frojd?! Čemu toliko eksponiranje, zašto toliko laganje i preuveličavanje. Jer ovo više nije…