Razno

Opsednut sam velikim smuđevima, ali silne muke su otkriti stvarne težine i (naročito) dužine kapitalaca, jer i kada se ulove trofejni primerci često je jedini podatak – fotografija! A to ne razumem: zašto nema više fotografija trofejnih kapitalaca i zašto se kriju toliko elementarni podaci kao što su težina i dužina... osim ukoliko nije cilj prevariti one koji u fotografije ogromnih smuđeva ne trepćući bulje? Eto, sada se pojavio ovaj ogromni smuđ, ali mi ni Google ne pomaže – samo sam saznao težinu (ukoliko je i ona tačna), da je težak 16,8 kilograma. To je neverovatan smuđ, a sudeći po…
nedelja, 15 februar 2015 13:09

Surogat ribolova – volim da mrzim

(Ili: Gens una sumus) Nekada sam kupovao Zov (mali A5 format časopisa) zbog svega dve stranice o ribolovu. Drugih izdanja nije bilo. Na televiziji ni p od pecanja – ni jedne jedine emisuje o ribolovu. Pa čak ni na radiju. Knjiga o pecanju skoro da i nije bilo, osim nekih uopštenih, sa današnjeg stanovišta skoro pa diletanski napisanih. Naravno, ni interneta nije bilo... A danas? Ipak, bili smo zadovoljni. Upoređujući recimo pribor za pecanje tada i sada – pre je bilo bolje! Neverovatno, ali bilo je neuporedivo manje prodavnica a neuporedivo bolje snabdevenih! Da ne poverujete – u Socijalističkoj Federativnoj…
nedelja, 15 februar 2015 10:01

Velike štuke bez po muke

Sveto trojstvo u lovu štuke glasi: aktivna - horizontalna prezentacija (leptir, vobler...); manje aktivna - vertikalna prezentacija (kašika, džig); neaktivna - prirodni mamac, tj. živ ili mrtav keder. Tako počinje jedan od najčitanijih tekstova o pecanju velike štuke. Stoga je tema ovog teksta kako, gde, čime, ali kod nas, upecati trofejnu štuku, jer je očigledno ovde mnogo štukaroša. Kako je lako - ako se ima gde! I čime nije problem - kad se ima gde. A gde kod nas ima velikih, to je problem kojim započinjem ovo pisanije. Velikih je bilo širom severne Srbije, ravne Vojvodine: u Svetićevu, na Krivaji,…
Nekada, ne tako davno, pecanje je bilo beg od posla, od radnih obaveza, napetosti i stresa. Jer tada smo radili, a ribolov je bio hobi. Danas je pecanje beg od života - beg od surove realnosti. Danas malo ko da uopšte ima zaposlenje, a o zasnivanju porodice malo ko razmišlja, jer protiv koga se ženiti, kad ni devojku nema - a već mu je trideset (i neka). Stoga on ima nju - Daiwu, ili njega - Shimana, danas je to isto, svejedno je da li mazi nju ili njega... U nedostatku prirodne ljubavi javlja se neprirodna strast, pa je pecanje…
sreda, 28 januar 2015 15:01

Poskupele dozvole za pecanje 2015

U celoj Srbiji godišnje se (tako bar kažu) proda oko 60.000 dozvola za pecanje, od toga u AP Vojvodini oko 25 hiljada. Malo ili mnogo? Čini se (pre)malo, a bojim se da će se 2015. godine prodati još manje, jer su dozvole za ribolov (sportski, rekretativni... zovite pecanje kako vam volja) faktički poskupele, iako smo OVDE pogrešili (pa se izvinjavamo). Naime, naivni kakvi smo, smatrali smo da bi trebalo da pojeftine. Jer kada se nešto slabo prodaje obično mu se snizi cena, zar ne. A mi... kontra?! Em se ne kupuju, em poskupljuju?! Pa prodaja ribolovnica je zrela za rasprodaju,…
Strana 5 od 20

Lajkuj nas na Facebook-u