subota, 17 januar 2015 17:54

Ribolov pre mresta

Ocenite ovaj članak
(5 glasova)

Prateći decenijama kapitalne ulove nedvosmisleno se dolazi do zaključka da su brojni trofeji ulovljeni pred sam mrest, a mnogi i u toku mresta, tj. u samom lovostaju. Možda ne uvek i najveći, ali najteži sigurno – obično su to nabrekle ženke, tzv. matice, prepune zrele ikre. To su najčešće ulovi sa kraja januara ili februara, zavisno da li je zabrana na štuku – 1. februar, ili na smuđa – 1. mart.

Naravno da se ne sme kriviti ribolovac koji je ulovio, recimo, smuđa dan pre početka lovostaja (ili sat-dva pre), ali fer bi bilo da svaki sportski ribolovac uopšte ne peca smuđa – ako je zaista sportski ribolovac – u februaru. Dobro de, baš da ne cepidlačim, ako se baš ne može “uzdržati” već početkom februara, a ono bar od polovine. Jer licemerno je upecati ga 28. februara – iako nije kažnjivo. Ali kako je februar najkraći mesec, mnogi ga „malko“ produže, tek toliko da traje 35-40 dana, pa je tako februar u Srbiji najduži mesec u godini, jer se mnogi ulovi smuđa iz marta prijave da su februarski. Eh, da je bar svaka godina prestupna, pa da februar uvek ima 29. dana, mogli bi smuđa po zakonu tamaniti dan duže! Nažalost, i ovaj februar 2015. ima svega 28 dana, bedno malo…

Tako malo, svega 28 dana, a toliko dugo mesec traje! Kako, bre, onda izdržati a ne zabaciti? Štuka je u lovostaju, mladica tek što nije, pa šta nam drugo preostaje nego ili na smuđa ili na... soma!

No, ovoga puta nećemo ni o smuđu ni o somu, jer i štuketine se mogu upecati pred mrest, a još je januar – dozvoljeno je. Iako je šteta, jer su matice nabrekle i jedva čekaju optimalnu temperaturu vode da se ikre oslobode. Evo, mužjaci već čekaju...

mrest-stuka

Jednom sam polemisao sa „glasovitim“ ribolovcem o „Uhvati i pusti“ i pecanju pred mrest i u lovostaju. Njegova teorija je bila kako je svejedno kada ribu uloviš – ukoliko je ne pustiš?! Kao, ukoliko je, recimo, štuka upecana u januaru i pojedena ionako se neće izmrestiti. Tako da je svejedno kada se (u)peca, pa i u mrestu?! Ostao sam bez teksta...

Tačno, pojedena se nikad više neće mrestiti, ali...

Lovostaj (po meni) traje kratko! Posebno stoga što se ne prati striktno temperatura vode, nego se odokativno raspiše datum. A klima se menja. Jer cilj lovostaja nije da se sačuvaju sve rib(ic)e nego prvenstveno matice, da im se omogući neometan mrest – da se produži vrsta! Tačnije, lovostaj je zabrana pecanja zbog matičnih primeraka! Jedna kapitalna matica daje mnogo potomaka!

Avaj, obično se pred mrest ulove najteže ribe, baš takve kapitalne matice. Ne što su tada najviše gladne – naprotiv – tada im ikra pritiska želudac pa jedu sitnije zalogaje, ukoliko uopšte i jedu, nego što su neoprezne. Nagon za produženjem vrste tada je jači od opreza, pa ih instikt vodi na terene pogodne za mrest. Nažalost, to uvek budu plićaci, često blizu obale (štuka), ili gnezda pod strmom obalom, adventivno korenje vrba (smuđ). A mi upravo to koristimo, praktično zloupotrebljavamo to što znamo gde su. Znamo plićake gde štuke zalaze, znamo gde su smuđeva gnezda... a znamo i evo gde se som ukrtožio! Stoga „najuspešnije“ pecamo zimi.

Zaista, da li znamo da pecamo? Jer kako to da se toliko malo ulovi grabljivica preko godine, kada se one neuporedivo više i češće hrane – jer brže vare? Ulovimo manje jer ne znamo gde su, ulovimo manje jer su brze, u kondiciji, pune snage, a oprezne. Ali pred mrest su teške, bremenite, spore, plus im hormoni udare u glavu pa ne paze na ponašanje. Recimo šaran se i ne krije dok „ono“ radi – vidimo ga. Ko ima klanfu pri ruci ima da se „napeca“.

Mrest-saran

Sreća je što velika štuka, ženka puna ikre, nije toliko agresivna i ne mari mnogo za hranom u januaru, još manje u februaru. Da nije tako, smazala bi ko od šale mužjake, koji su eto, videli ste na fotografiji, načisto „poblesavili“ zbog seksa, pa se grdosije ne plaše. Ali posle mresta...

Ja sam nekada najveće štuke lovio posle mresta, obično u drugoj polovini aprila, kada ogladne. Lovio sam velike, ali ne teške (ne baš ovolike, hehehe). Ali sam u jesen lovio  više, ali manje. Uostalom, koga ta problematika detaljnije zanima neka pročita OVAJ odličan tekst!

stuka-aljaska

Štuka upecana posle mresta je gladna i agresivna

Lovostajem se štite matični primerci zbog mresta, taj period života je kod svih živih bića, svuda u prirodi, vrlo specifičan. Da uporedim to sa ljudskim rodom je malo degutantno, ali zar trudnice ne tretiramo sa većom pažnjom što je bliži termin porođaja.

Ribe imaju instikte koji ih štite i kroz život vode. Ali jedan od najjačih je nagon za produženjem vrste. Stoga se mužjaci štuke ne obaziru na opasne big-mame; stoga mužjaci smuđa čuvaju gnezdo, iako izgladneli ne napuštaju ga – a mi ih „pecamo“ i golom udicom, jer oni pokušavaju da oteraju „uljeza“ nad kolevkom; stoga zimi mnogo lakše savladamo somove, jer spavaju!

Zašto je najefikasnije pecanje u jesen? Zato što se ribe intenzivno hrane, gomilaju rezerve sala instiktivno osećajući da dolazi posna zima. A posle nje vreme mresta...

Sam mrest jeste kulminacija, ali i pre tog čina treba zaštiti bremenite ženke, stoga budite džentlmeni: ukoliko je zima topla vi početak lovostaja pomerite bar pola meseca ranije; ukoliko je zima ledena pa mrest okasni sami produžite lovostaj bar za dve nedelje. Znam da će apel malo ko uslišiti: „baš me briga, ne kršim zakon, ako (u)pecam neposredno pred lovostaj“, ali ipak ima sportskih ribolovaca-džentlmena, stoga ovaj tekst posvećujem kolegi Milošu Sinadinoviću, a OVDE možete videti zbog čega!

Dragan Jovanov Glod

Lajkuj nas na Facebook-u