utorak, 14 jul 2015 11:29

Štuka ko ruka

Ocenite ovaj članak
(8 glasova)

Koliko su velike štuke stvarno velike? Koliko su balkanske i ex-jugoslovenske štuke zaista teške? Da li su nekad bile veće – ili ih je samo bilo više? Da li sada, usled raširenog „Catch and Release“ pokreta, postoje izgledi da i štuke jugoistočne Evrope dostignu one iz centralne EU. Da li je za to potrebna pomoć čoveka, ili je sve uslovljeno jedino geografijom?

Najviše štuke ima u Kanadi i Sibiru - ali i najmanje ljudi. Ali tamo nisu najveće (iako možda postoji neka od 30 kila), jer su vode hladne i tokom dužeg perioda godine zaleđene. Zato su  najpoznatije monstrum-štuke upecane ipak nešto južnije, obično u dubokim i bistrim alpskim jezerima. Znači, najveće su u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj, Italiji, Francuskoj... a ima ih i u Holandiji, Švedskoj, Poljskoj. Naravno, ima ih i što se tamo praktikuje pokret “uhvati i pusti”, što nema krivolova, i što štuka nije riba broj 1 - tamo su mnogo više na (s)ceni salmonidi: losos, pastrmka... A i niko je ne jede! Amerikanci, Australijanci, ne jedu šarana - ima ga ko pleve; EUropljani ne jedu štuku - ima je ko pleve; Španci ne jedu soma - ima ga ko pleve. Mi jedemo sve – nema ni babuške! Zaista, gde na Balkanu i u exYU rastu najveće?

Na toplom jugu nikako, znači otpišite Grčku, Makedoniju pa (skoro) i Bugarsku. U Rumuniji ih ima, a tamo je i Delata Dunava ali gle čuda, nisu (pre)velike koliko bi se dalo očekivati. Znači ostaje Srbija, Bosna i Hrvatska. I Slovenija, naravno (klikni OVDE pa pogledaj stvarno  veliku štuku, i dugačku i debelu, upecanu na dubokoj akumulaciji.).

Gotovo sam siguran da „naša“ najveća štuka živi u Sloveniji, jer ako se graniči sa Italijom i Austrijom zašto ne bilo i kod njih? Vode čiste, jezera dubika, ribe (hrane) ima dovoljno – a najbolje su čuvane. U Hrvatskoj bi moglo da ih ima mnogo, ali ne toliko velikih – recimo Kopačevski rit. Ili neki budžaci oko Drave... Plitvička jezera? Ne znam.

Slično je i u Srbiji, ima ritova i uslova za mrest i rast, ali ne i dovoljno dubine. Stoga su stanište najvećih (bile) duboke akumulacije. Bilo je velikih i u Šumadiji, recimo Garaško jezero. Bilo je velikih i u jugoistočnoj Srbiji, recimo Zavojsko jezero. A bilo je velikih i u zapadnoj, recimo Zvorničko jezero! Ma lakše je nabrojati gde je nije bilo nego gde jeste. Danas  i dalje ima tamo štuka - ali koliko? I, ono što nas najviše zanima, kolikih? U Vojvodini možda još uvek ima najviše štuke, ali ne najvećih. Procentualno, u odnosu na veličinu vode, najviše velikih verovatno krije jezero „Joca“. Velikih, nikako prevelikih.

Bosna mi je velika nepoznanica. Znam da je nekad bilo velikih na Modracu – ma na Modracu je bilo svega, i mogo i velikih somova, smuđeva, šarana... ali sada – ne znam. Možda neka duboka akumulacija hidroelektrane krije najveću, ko zna? Bar se nadam... Eto ispod na slici jedne velikanke-bosanke upecane baš u okolini jezera kojeg pominjem, a podaci su ovde na linku. 

No, šta je to velika štuka? Pa dugačka ko... noga! Štuka preko metra dužine i preko deset kilograma težine naša je tema. Namerno sam naveo i dužinu i težinu jer postoje dugačke ali tanke štuke, a postoje i kraće ali deblje. Teško je utvrditi tačan odnos između dužine i težine, ali evo jedne stare skale naših štuka (Mihajlo Ristić „Ribe i ribolov u slatkim vodama“).

Godina rasta, prosečna težina, prosečna dužina:

Druga – 525g 36cm

Treća – 825g 41cm

Četvrta – 1650g 62cm

Peta – 2750g 74cm

Šesta - 3300g 78 cm

Sedma – 4000g 83cm

Osma – 4800g 89cm

Deveta – 5700g 96cm

Desete godine nema u knjizi, znači li da ni pre 1977. godine, kada je knjiga uzdata, nije bilo štuka metrašica, ili toliko malo da se nije smelo uzeti zdravo za gotovo?

Ali što je u stvarnosti bilo manje velikih štuka to ih je više bilo u snovima. I u mašti ribolovaca. Istina, povremeno je bilo kapitalnih ulova, ali to je pre bio izuzetak nego pravilo. Danas, kada je pokret „Uhvati i pasti“ solidno zaživeo među pecarošima, može se za koju godinu očekivati postepen prirast ulovljenih (i puštenih!) primeraka, ali kako i kome verovati ako se ribolovac fotografiše bez ruke?! Hehe, znate one ribolovačke bajke: „štuka ko noga“ ali se ne vidi ruka! E, ovde se vidi i šaka i prsti! Dužina se ne vidi, iznosi 137 cm! Ne, nije ova velikanka ni „balkanka“ ni „jugoslovenka“, nego inostranka.

stuka-ruka

No, lukavo fotografisanje je druga tema o kojoj sam se napisao. Mene zanima kada će se – i da li će se ikada – upecati štuka teža od 20 kilograma kod nas. Za mene je „kod nas“ cela teritorija bivše Jugoslavije još uvek. I tako će ostati dok sam živ, jer imam prijatelje od Slovenije do Makedonije a ovaj portal je i osmišljen kao mesto okupljanja svih kojima je tesno u njihovim sadašnjim granicama, tj. Ex-YU samicama. Jer ukoliko neko upeca ogromnog soma na Dunavu između Hrvatske i Srbije čiji je to rekord – Hrvatske ili Srbije? Kakve veze ima odakle je ribolovac? Šta ako je Hrvat a som srpski, ili obratno? Ja sam upecao ogromnog smuđa u Španiji, ali ne mogu ga uvrstiti i listu srpskih trofeja. Stoga ostajem „jugonostalgičar“, ali ukoliko se ne slažete pročitajte tekst i pogledajte slike klikom na link OVDE – biće vam jasnije.

Dragan Jovanov Glod

Više iz ove kategorije « Linjak i naš zlatni karaš

Lajkuj nas na Facebook-u