Nema ribe (pa prema tome ni grabljivice) koja stalno pliva gore-dole! Ne mere bolan jer ima mehur. Ko se bavi ronjenjem zna o čemu pričam (pritisak, dekompresija...). Ribe se kreću u (relativno!) horizontalnoj ravni. Kada naume znatno dublje, ili pliće, prvo mehur osposobe. Nikad neće smuđ, ni za najukusnijim filetom da, sa dva metra, momentalno, siđe na pet, niti će sa šest izroniti da sa površine pokupi vašeg “popera”, makar lično Boki zavodljivo “ploptao”!

Fizika... Ko je pecao smuđa u Đerdapu zna da ako ga brzo iz dubine na površinu izvuče nema ništa od “catch & release” - smuđ(arak) ugine, jer mu se mehur nije dovoljno brzo prilagodio nagloj promeni pritiska. Srećom, velikog ne možete prebrzo da podignete - bude živ! Možete ga i pustiti, bez opasnosti da neće preživeti promenu dubine (pritiska). Možete, ako hoćete. Nećete? Ne bih ni ja - volim ga! Ali, nije o kulinarstvu priča...

Kada džigujete, silikonac mu brzo iz vidokruga pobegne, kada štapom cimnete u vis. Iako mu pobegne tek malo gore - ne pojuri za njim! E, ali kad džig počne da propada – udara. Udari ili u padu, ali najčešće pre nego što džig samo dno dotakne.

Smuđ čeka u horizontalnoj ravni. Lovi u tom sloju, tako je mehur prilagodio i na toj dubini je “sačekušu” napravio.

Najšeća greška koju čine ribolovci-varaličari je sledeća: Žena mi je dala “voljno” od tri sata (toliko joj je dovoljno bez mene) od recimo 8 do 11 (uveče). Odem na Špic i, naravno, samo, džigujem...

Znate već šta dalje sledi: “neće”! Ajde?! Ma neće jer nije na dnu, digao se - ide i on “u lov”! On je negde u srednjem sloju vode, na granici vidljivosti. Cilj svakog lov(c)a je: videti - a ne biti viđen!

Veče je, zraci kosi, na suvom se još lepo vidi, ali u vodi ne! Sunčevi zraci se delom odbijaju, a delom prelamaju u vodi. Baron je tamo gde on može da vidi, al’ da njega ne vide. Ni kederi, ni varaličari. Nije on glupa riba (izvin’te šarandžije) koju nahranite pa (u)pecate. On je nešto drugo, on je buržuj, vojvoda, baron, grof... On je lepo vaspitani plemić, ne juri za klopom već se kulturno ponaša za stolom. Ko Englez - a nije Englez! On je “stari Vizantinac”. Sas viljušku jede.

Često ga samo bocne očnjacima... pa pusti?! Na vobleru rupe pa, iako ste mu “šamar-kontru” raspalili - ništa?! Znači, u tem je zez - vobler?

Pa naravno. Volem i ja jeftine džigove, ali bre – probajte i voblere!

A najbolje neke koji se baš u tom sloju vode teturaju i vibriraju. Može i dubokoronac, može i tonući, ma može sve bratee, ali je tada najefikasniji “suspending”. I to onaj koji baš na toj, strogo zadatoj, dubini radi.

E, tu i jeste najveći problem – tačan sloj vode u kome smuđ u određenom kratkom (ne zaboravite, plemić je on, ne prežderava se) trenu lovi. Suspendinzi imaju tu mogućnost da lebde, ne tonu dole, nit’ isplivavaju gore. Kada pogodite model - ubijete ga, kada promašite - nema šanse da ga ulovite, jer je na višem ili nižem nivou.

Nađite ga! Ko otkrije gde je smuđ u u određenom (kratkom!) vremenskom intervalu, taj ga i upeca. A pošto nije uvek na istom mestu, potražite gde je keder. Srećom, ako smuđa ne vidite, ako ne znate kuda se smuca, mnogo je lakše otkriti gde su kederi.

Gde je keder, tu je i smuđ! Nema smuđa ni “u panju” ni na kamenjaru, ako tamo kederi ne zalaze. A gde keder ne zalazi ni varalica ne treba tuda da prolazi. Uzalud je.      

“Napipali” ste ga napokon, na “polak vode” je – tu lovi – udriiii! Lovite vi, lovi on... pa stane. E, sada je (verovatno?) još više. Pročeprkajte po kutiji, nađite nešto što ide još pliće, pa opet lovite. Stao je! Kako se sunce pomera, tako se on kreće oko granice svetla!

Skoro je noć. Jedva se nazire. Vi tada ne vidite, ali on i dalje vidi, jer gleda gore, prema svetloj površini! Ne vidi baš “u boji”, ali konture nazire, a i svoj “sonar” je (bočnu liniju) podesio na radnu frekvenciju. Udara i dalje, negde pod površinom, ali nikada na samoj površini. To traje izvesno vreme, pa stane! Tada je vreme da se vratite ženi: smuđ je napunio stomak, vi napunili stringere i baterije - a žena ih ispraznila.    

Koliki je taj sloj vode (po vertikali gledano)u kojoj lovi? Da li će, ako je na dva metra dubine, pojuriti za varalicom koja prolazi 40 ili 80 cm iznad njega? Ako je zdravo gladan – 40 cm hoće, ponekad. Ali 80 nikad neće! Znači: što bliže - to bolje! Ako mu je varalica udaljenija, morate ga savršenom prezentacijom isprovocirati. Samo, plemić je on, ne zaboravite, ne luduje ni kada je gladan – jer nije alav.

Iz cele ove priče sledi zaključak: morate nositi mnogo varalica u ribolov, ukoliko želite da smuđa skoro svakog dana (noći) upecate! Nosite i silikonce i voblere! Ali ako ste pripadnik stare novosadske “špic škole” pa stalno džigujete, na istom mestu, u isto vreme, na istoj dubini (dnu), i na istoj udaljenosti od obale... tu pomoći nema - da bi ponekad ponekog ulovili morate svake večeri da “na smuđa” idete. E, sad, koliko to godi vašoj ženi, odgovor znate!  

Dragan Jovanov Glod