Znamo da ribolovci više vole da pričaju o priboru nego o samom ribolovu. Ista stvar važi i za nas varaličare. Više volimo da polemišemo o varalicama nego o samom pecanju. Varalice su ono što nam prvo upada u oči kada sretnemo kolegu pored vode koji peca nešto “zubato”, a takođe najviše umeju i da nas zaintrigiraju u toku samog ribolova. Dovoljno je da kolega koji je od nas udaljen nekih 50-tak metara upeca makar samo jednog smuđarka a da mi ne vidimo šta mu je došlo glave i eto ti muke. Uvek će zatim uslediti ono čuveno - “na šta je udario?“ Tek toliko da se zna. I bez obzira na odgovor koji dobijemo uvek ćemo krajičkom oka posmatrati ono parče drveta ili silikona koje visi na kraju strune.
Bilo bi lepo da postoji samo par silikonaca i voblera u nekoliko pravih boja, ali o čemu bismo onda zimi razglabali šta ribu lovi, a šta ne? Zato imamo o čemu da pričamo i na šta da trošimo novce. Da sam na svakog voblera i silikonca ulovio samo po jednog smuđa ne bih ja sad kukao kako ribe više nema. Šalim se naravno, ali to bi bila generalna slika o svim modelima varalica koje se trenutno nalaze na tržištu, kao i o lakoverniim i lakomim ribolovcima, koji kupuju sve i svašta što lepo zvecka, šljašti i (odskora)“miriše”.
Kada su se pojavili pre par decenija - koje vreme ja i ne pamtim - niko nije ni predpostavljao do čega će njihov pronalazak dovesti. Ispostavilo se da je upotreba gume u proizvodnju varalica za pecanje značilo isto što i za čovečanstvo - točak! Odjednom je počelo sve da se lakše da “kotrlja”.
Guma je izazvala pravu revoluciju u svetu varaličarenja, i od tog momenta broj onih koji u ribolov idu sa jednim štapom i mašinicom i par “ljigavih žvaka” (kako ih je nazvala jedna gospođica iz prodavnice ribolovačkog pribora) povećavao se geometrijskom progresijom. Danas proizvođača silikonskih varalica ima toliko da bi stanovnicima naše planete bilo potrebno bar nekoliko godina pecanja da potroše njihove proizvode iz jednog dana.
Naravno, nisu svi istog kvaliteta. Najbitnije je ono što se nalazi na kraju strune i čime nameravate da prevarite grabljivicu. Bez obzira na skup pribor, ukoliko varalica nije adekvatna ili nekvalitetna od ulova nema ništa.
Silikonskih varalica ima mnogo, međutim, vremenom, kako Vam se varaličarski staž bude povećavao na lestvici uspešnih ostaće možda par uspešnih modela koji će postati Vaši favoriti. Kod mene je isti slučaj.
Sredinom osamdesetih mogli ste u retkim prodavnicama pecaroškog pribora pronaći uglavnom bele mrdalice firme koja je postala sinonim za sve vrste varalica od mekane plastike. Čuveni Mister Tvister! Jednorepac u beloj ili žutoj boji. Toliko je na njih smuđeva upecano (što je sasvim normalno, jer su svi bacali samo njih) da će najverovatnije ostati upamćen kao najlovniji model u našoj zemlji. Lovio sam i ja sa njime. Taj jednorepac - grab tejl (ja ću pisati po Vuku) ostao je I do danas najpoznatiji.
Meutim u mojoj ribolovačkoj praksi jedan drugi model daleko se bolje pokazao na kanalu D-T-D. To je Sonik Orbit Tejl. Fantastična varalica koja me je najviše inspirisala da sam počnem da lijem silikonce.
Po čemu se ova varalica izdvaja od ostalih? Vibracija koju proizvodi je nešto neopisivo, a ona je proizvod repa koji je rešen na jedinstven način. Rep je pljosnat i okrenut je u “kontra” smeru - nagore, na čijem se kraju nalazi elipsa sa dva mala otvora. Moj kolega Peja je umeo da kaže “daj onog sa svinjskom njuškom” jer elipsa zaista podseća na nju. Mrak varalica za kanale, verujte mi! Na nju su udarali i mali i veliki. Urađena je od izuzetno kvalitetnog materijala, tako da je proizvodila vibraciju i pri najsporijim povlačenjima. Vibracija joj je bila sitna, uzana, a pokreti repa su bili nekako nepravilni - na šta je sigurno uticalo i specifično rešenje sa elipsom - ne mogu to da Vam opišem. Na moju žalost, prisustvo na našem siromašnom tržištu bilo je veoma kratko, jer sam ih u radnjama pecaroškog priborara i ribolovačke opreme sretao svega jednu sezonu. To je bilo negde oko 1996. godine.
Najezda i novih modela i firmi donela je i na naše ribolovačko tržište “tone” novih mrdalica, koje su najavljivane kao revolucionarne - živo oko, holografski finiš, prirodan miris i neznam ni sam šta sve još - tako da neugledni jednobojci nisu imali šanse da dobiju trku sa novim “3D vanzemaljcima”. Nisam bez razloga izabrao da Vam opišem baš tu varalicu. Za moj pojam njena vibracija ima ono “nešto” što izdvaja dobru od prosečne.
Varalica za kanal mora raditi i pri mikro brzinama, jer je voda spora ili stajaća, ali to nije preduslov za uspešan lov. Rep varalice ne mora biti pretanjen da bi ona radila pravilno i izazovno za grabljivicu, jer takav rep se lako deformiše, a ponekad i gubi na funkcionalnosti. Bitan je oblik repa i njegovo rešenje što se dokazalo u slučaju pomenutog. Čuli ste sigurno više puta a i pročitali da: svaka voda ima svoju varalicu! Kanal je sasvim sigurno obećana voda za vibracije tipa Sonik Orbit Tejla, a vibracija je ono što će da pokrene ribu.
Srodan je Sesi Šajner - rep opet okrenut naviše, ali bez “njuške” na kraju (na slikama dole). Takođe veoma lovna varalica. Ja sam ga koristio za brže povlačenje. Tada sam imao boljih rezultata. Vibracija mu je veoma sitna sa uzanim amplitudama. Mislim da je ova varalica veoma popularna za pecanje i na bržim vodama. Bar sam takav utisak stekao po pričama drugih kolega. (Sigurno je da su pominjani silikonci idealni za mirne kanale, jer tanušan rep radi i pri mikro brzinama toka, ili povlačenja. Uostalom, stoga su takvi modeli poznati kao zimske dunavske gumice, jer efikasno rade u ledenoj vodi, pa su idealne za suptilno supersporo povlačenje, i tzv. “lerovanje” – op. Glod.)
Teško je u trenutnoj situaciji na tržištu izdvojiti neki novi model “krivorepca” jer niču kao pečurke posle kiše, a nemoguće ih je sve isprobati. Uostalom, teško je pronaći nešto novo, a da već nije viđeno. Nemam ja ništa protiv ni da nađem nešto novo što je kopija starog - ali uspešnog (!) - međutim, to su retki slučajevi. Čak su i stari modeli proverenih varalica izgubili na kvalitetu. Imao sam prilike da vidim varalice iz Mađarske koje ne bi radile ni u Dunavu, a kamoli u mirnom kanalu. Na njih će pare bacati manje iskusne kolege, koje će da privuku razni detalji koji tu i jesu da biste se Vi upecali na njih, a ne riba!
Vremenom dolazite do dragocenih zaključaka koji se tiču kako rada silikonaca tako i ostalih varalica. (Ne)uspeh u ribolovu će Vam nametnuti autsajdere i favorite, koje ćete, sasvim sigurno (ne)redovno nositi sa sobom na pecanje. Ali ne biste smeli ignorisati jedan veoma važan preduslov uspešnog ribolova i sticanja novih znanja, a to je - eksperimentisanje! “Divlji” potezi stvaraju favorite. To treba da upamtite. Razlika između punog i praznog stringera je samo u - ideji!
O raznim modelima šedova zaista ne bih mnogo komentarisao, jer su to ipak varalice koje su većinom konstruisane za brže povlačenje. Ako ćemo iskreno, lično više volim malo tvrđi rep šeda, ali ne ekstremno tvrd! Po mom mišljenju šedovi su pravi izbor za jesenjeg “aktivistu”. Primetićete da ga smuđ u to vreme guta duboko za razliku od letnjeg perioda, kada mu je čak i manji šedić zakačen za vrh ustiju. Kada u jesen u kratkom vremenskom periodu imate par udaraca, obavezno uzmite veći model šeda i pokušajte sa bržim povlačenjem.
Mister Tvister šedovi su dobar izbor, mada oni spadaju u mekše varalice. Njihova dobra strana je što vobliraju celim telom ukoliko se koristi manja olovna glava.
Skupi Stormovi modeli zaista lepo izgledaju, a po fotografijama da se zaključiti i da su lovni - vi izaberite! Ima onih koji zameraju da grabljivica ove varalice brzo uništi (na slici su Glodovi uništeni Stormovi – op. ur.), ali to su razmišljanja tipična za našu tužnu realnost: kao da varalica mora biti večna?! Čak ni udica ne bi smela da se istupi. Kada toliko platim hoću da sa njom “čupam” bar jednu sezonu. E, takvima bi najbolje bilo da izrežu gumu od bicikla koja već dugo nije u upotrebi, mada, kada bolje razmislim, povlačim šta sam rekao jer će me zbog neuspeha u ribolovu optužiti za “navođenje na materijalnu štetu u ličnu korist” pošto su tu gumu mogli iskoristiti za “dunst flaše”. ”Dunsteri” obični...
Za moj pojam ne postoji najbolja varalica na svetu! Zašto? Iz jednostavnog razloga, jer različiti uslovi i dešavanja na vodi diktiraju upotrebu različitih varalica. Pitanje je samo koliko ste Vi dobar ribolovac, da li na pravi način tumačite znakove koje Vam priroda šalje? Pri tom će dobri modeli uvek manje-više isplivati na površinu onih uspešnih, ali biće i onih koji će donositi uspeh samo na jednom terenu, ili u određeno doba godine. Da li možete onda reći da ta varalica nije uspešna? Naprotiv - ona će, možda, postati čak jedan od Vaših malobrojnih favorita.
Za Orku sam iz razloga što je jeftina, izdržljiva, a dodao bih - i lako dostupna – a ne iz nekih patriotskih razloga. Nešto sam zaboravio? Pa naravno: Orka je lovna a to je ono najbitnije! Sa njom sam i sam lovio dok nisam počeo da lijem svoje silikonce.
Pre nekoliko godina na LORIST-u na štandu Orke sam se zadržao u razgledanju njegovih modela i sam gospodin Krstić mi je prišao i ljubazno me upitao da li nešto želim. Rekao sam da samo razgledam jer se i sam bavim proizvodnjom silikonskih varalica, na šta je on upitao da li bi mogao da ih pogleda. Naravno, izvadio sam kutiju iz džepa i pokazao mu. Pogledao ih je, pohvalio ih je zbog estetskog izgleda i rekao: “Sada znaš koliko je to teško”. U momentu mi je kroz glavu proletelo sve što je samo prethodilo proizvodnji moje prve varalice, a gde su tek bili njegovi napori da pronađe sirovine i razne materijale za proizvodnju trenutno vodeće varalice u serijskoj proizvodnji na našim prostorima, a i šire. Toliko o Orki.
Trenutno na tržištu možete doći do raznih modela silikonaca, međutim vremenom, kako Vam varaličarski staž bude rastao, tražićete vibraciju koju nećete naći u prodavnicama. Iskustvo koje vremenom stičete biće Vam putokaz u izboru varalica za vode na kojima lovite. Otkrićete koje mamce riba najradije uzima, koje su oni boje, forme i kakvu vibraciju imaju.
Problem će biti jedino u tome što će Vaših ljubimaca vremenom možda nestati iz izloga jer će ih novi - “savremeniji” - istisnuti sa tržišta i nećete moći više nikako da dođete do njih. Meni se to desilo sa Sonikom. Šta tada? Pa, rešio sam da ga napravim – sam. Čak mi ni prvi model nije loše ispao?! Vizuelno. Što se njegovog rada tiče - nije radio ni malo! Naravno, rep mu je bio predebeo. To me nije obeshrabrilo. Naprotiv. Svakog dana sam šmirglao i turpijao, lepio i odlivao nove kalupe. Upornost i želja da uspete u nečemu uglavnom se isplati. I u životu je tako. Koliko napora i energije uložite u posao toliki uspeh, uglavnom, i možete i očekivati. (U normalnoj zemlji, gde se rad plaća, a kvalitet i znanje ceni!!! Izvinjavam se, ali nisam izdržao - op. Glod).
Ne sećam se kada sam prvi put uhvatio smuđa na svoju varalicu. Veliko je to zadovoljstvo i dan-danas. Da se razumemo, ne pravim ja varalice jer mislim da sam bolji “majstor” od ostalih. Jednostavno, u određenom momentu imao sam viziju kako bi trebalo varalica da radi da bih sa njom uspešno lovio smuđa na kanalu. To je po meni bila vibracija negde između Sonik Orbita i Šajnera. Učestala i pri sporijim povlačenjima - kao kod Sonika, i sa amplitudama - kao kod Šajnera. Što se vibracije šeda tiče, volim da je uža i da šed “voblira” stomakom. To se lako postiže skraćenjem repnog dela, između lopatice i stomaka pod uslovom, naravno, da koristite lakšu olovnu glavu.
Da li je bitan oblik olovne glave? Naravno. Za lov na kanalu smatram mnogo bitnije od, recimo, lova na Dunavu. Dosta trave i mulja na dnu, koje se taloži usled sporijeg vodenog toka, često ume da oteža pravilno vođenje silikonca.
Od svih oblika olovnih glava najbolje mi se pokazao “Iri” (Erie Jig - na slici). Trouglasti oblik olovnog otežanja na udici koji je proširen u donjem delu, tako da klizi preko dna korita. Sam sam je još modifikovao na taj način da ušica udice izlazi na nosu olovne glave, čime sam još dodatno smanjio mogućnost kačenja varalice kako za razne predmete na dnu tako i za travu. (Inače je ušica pri kraju glave.)
Ove oblike olovnih glava imam u težinama od 4, 6 i 8,5 grama - za kanal dovoljno!
Koju težinu upotrebiti zavisi od brzine vodenog toka i od specifičnosti mesta na kojima lovim. Dobar oblik olovne glave je i onaj koji diže zadnji kraj silikonca sa dna (Stend Up oblik), međutim ovakve glave sam nalazio u težinama do svega 3-4 grama. Njoj takođe udica izlazi na vrhu nosa, što mi je i dalo ideju za izradu kalupa sa Iri oblikom koji će biti i veće težine. Sa glavama ovakvog oblika mnogo lakše se lovi na plićim terenima, na kojima je i tok vode nešto sporiji (okretnice).
Najveća greška je kada riba radi bacati samo jednu stvar koja, s vremena na vreme, daje rezultata. Eksperimentisanje je bitno kada riba radi! Na taj način se stiče iskustvo koje se potom primenjuje u praksi. Treba da znate da se teorija i praksa dopunjuju i na taj način utiču na unapređenje jedna druge.
Ali većina radi upravo obrnuto?! Uglavnom se pitamo zašto riba ne radi, pa pokušavamo da je privolimo na saradnju promenom varalica. Pogrešno, zapitajte se to dok radi! Da li bi uzela i drugi oblik? Da li bi htela i vobler? Manjeg ili većeg? Da li je boja bitna? Sve to praktično i proverite. Ne dozvolite da sujeta za što većim ulovom nadvlada želju za sticanjem iskustva. Kad Vam ne bude važan “skor” ulovljenih riba mnogo lakše će Vam biti da ribu vratite tamo gde pripada.
Mirkonj Radovan
