Jedva sam dočekao vreme kad rukavice postaju obavezan deo odeće prilikom izlaska u ribolov. I dok na sebe navlačimo sve deblji sloj odeće i smuđ se priprema za zimu na svoj način - slaže nove zalihe sala trpajući u sebe sve veću količinu mesa. Dugajlije se polako pretvaraju u buce, a dame u trudnice. Da su se u vodi desile značajne promene na bolje (po varaličare) osetićemo i preko štapova, odnosno varalica. Smuđevi su sada razdraženiji, udaraju silovitije, varalice gutaju znatno halapljivije i dublje. Ni nalik na udarce koje smo tokom leta jedva uspevali i da registrujemo. Jesen je najbolje doba godine za pecanje.
Sitne bele ribe još ima u velikim količinama, ali se njihova jata sada kreću u srednjem sloju vode, koji je u ovo doba godine najtopliji. Ali neće ni njihova goreti do veka! Sa daljim padom temperature redukovaće se i njihova pokretljivost, a apetit smuđa će sve više rasti, dok i njemu ne postane suviše hladno.Tada prvenstvena briga staklenookog grabljivca postaje opstanak, a hrana je u drugom planu.
POZNOJESENJSKE NAVIKE
Tokom novembra smuđ prilazi obali nešto kasnije. Dok sunce malo ne odskoči i dobro ne obasja vaš omiljeni ribolovni teren, on ni da mrdne - pa makar ga tražili na samom dnu i nešto dalje od obale. Što češće pretražujete zonu napada, u koju će on u ovom periodu doći tek kasnije, veće su šanse da smuđ posumnja u vaše “dobre” namere. U to sam se više puta uverio pecajući ga u kasnu jesen i zimu. Ne treba mu dosađivati neprestanim provlačenjem varalice ispred nosa! Najbolje je tokom pecanja (i ispitivanja određenog terena), praviti pauze; premeštati se posle samo nekoliko zabačaja na neko drugo mesto; pokušati ponovo posle nekog vremena...
Neophodno je “odmaranje” mesta, ali nema potrebe da se pri tome prave duge pauze, pola sata je puna kapa!
Međutim, kada se vratite na mesto prethodnog ribolova nemojte počinjati pecanje istom varalicom i njenim povlačenjem na isti način kao i prvi put! Takođe je dobro da se na isto mesto zabaci malo iskosa, kako bi se varalica povlačila i pod nekim drugim uglom. Kod prvog dolaska na izglednu poziciju, treba ribolov početi sa pretraživanjem priobalnog pojasa, te zato treba biti oprezan kada se prilazi mestu. Najbolje je pažljivo prići i stati malo podalje od obale, nikako zagaziti u vodu! Odatle treba pretraživati plići deo uz obalu. Tek kasnije polako prilazite vodi. Ako treba možete i zagaziti u nju i početi sa pretraživanjem nešto dubljih slojeva vode.
Ukoliko pecate iz čamca, treba se usidriti što uzvodnije od mesta na kome očekujemo udarac smuđa. Ponekad čak tako daleko da je do tog mesta teško zabaciti vobler, pa je bolje da ga puštamo niz vodeni tok, da ga matica ponese, do mesta za koje pretpostavljamo da je zona napada.
KORMORANI
Bela riba se još drži obale, ali samo tamo gde je nešto veća dubina i gde joj upravo srednji sloj voda pruža najveću toplinu. Stoga ni smuđ više nema razloga da kreće u površinski lov. Sada lovi u srednjem sloju i tu svoju aktivnost ničim ne odaje, kao što je to slučaj u toplom periodu godine. Dubokoronci, tonući vobleri i džigovi preuzimaju “odgovornu” ulogu od plitkoronaca. Sužava se izbor smuđevog prirodnog plena. Prikrada se uz obalu, ali zaklon odabira na dnu. Napada sve što mu prođe pored nosa ili u neposrednoj blizini iznad njega.
Najintenzivnije se hrani pri temperaturi vode od 10°C do 15°C. Zimi odabira tople zaklone pored “staza” ili zimovnika u kojima je skoncentrisana sitna bela riba. Maksimalno racionališe svoju energiju i ne juri za plenom, čeka da mu dođe nadomak usta, ili mu se veoma polako prikrada.
Ma koliko zimi bio pasivan, smuđ će napasti varalicu, jer mu je izbor prirodne hrane ograničen. U tom periodu najefikasnija tehnika je: “pronađi ga i provuci mu varalicu ispred nosa”!
Oduvek sam voleo da izlazim na neposećena mesta, gde ne dolaze ribolovci koji se pri odlasku u ribolov i odabir pozicija pre svega oslanjaju na glasine. Takve pecaroše ovde kod nas u Apatinu nazivamo “kormorani”. Naime, čim čuju da je neko upecao smuđa, oni ga prate ili dolaze na njegovo mesto za koje su saznali na neki drugi način. E, zato: “ćutanje je zlata vredno!” Niti se hvalim onim što sam upecao, a pogotovo ne pričam gde sam bio, pa čak ni to da sam uopšte i bio na pecanju! Kolege koje sa mnom izlaze na pecanje znaju da se strogo pridržavam tih pravila i da to isto zahtevam od njih. Nema priče niti zapitkivanja u trenucima kada očekujemo napad smuđa, nema rondanja po kamenju ni izdajućih zraka baterijske lampe.
Šta to sada smuđ jede i u koje doba dana - pitanja su na koje je teško dati tačan odgovor, bez analize sadržaja smuđevog želuca. Ako upecamo smuđa po mrklom mraku, koji u želucu nije imao nesvarene ostatke plena, možemo logično zaključiti da je tek krenuo u lov, ili je obedovanje planirao za još kasnije. Puni želuci smuđeva upecanih u sam sumrak ili čak i ranije, opomenuće nas da u ribolov izlazimo ranije.
U ovo doba godine smuđev jelovnik je bitno redukovan, tačnije - jednoličniji je. Analizom njegovog menija možemo otkriti vreme i sloj vode u kojem se hrani. Leti i u ranu jesen omiljena hrana su mu beovice, i to čak u 80 % slučajeva.Taj podatak nam govori da u lov izlazi periodično, da se hrani pri površini ili u srednjim slojevima vode. U kasnu jesen i zimi u želucu smuđa možemo naći osim beovice i peša, babušku, i neke druge ribe čije se “staze” obično nalaze pri dnu. Ako je smuđ zimi uzimao beovicu to znači da je najverovatnije lovio u toku dana pri samoj obali ili u najtoplijem delu dana u mirnim delovima toka gde su i zimovnici ove ribe.
KIŠA, GRMLJAVINA, VETAR...
Promene vodostaja i meteoroloških uslova mogu biti presudne za ulov i to kako uoči njihovog nastanka, tako i na samom početku tih fenomena. Njihov uticaj može biti različit - i dobar i loš. Najbitnija je promena vodostaja i to oscilacija vodostaja pritoke reke na kojoj nameravamo da pecamo. Ako je ta pritoka nekoliko dana bila u stalnom porastu, posle kojeg dolazi do opadanja, onda će taj prvi dan opadanja vodostaja biti udaran. Osnovno pravilo kaže da je na reci dobro pecati u dane kada je njena pritoka u opadanju, ali ipak je prvi dan opadanja pritoke idealan za ribolov.
Nešto najgore što nas može zadesititi to je prvi dan porasta pritoke. Tada ona bukvalno ukroti i pomeri maticu reke u koju se uliva. Kada porast pritoke potraje nekoliko dana, šanse za uspešan ribolov su veće jer je prošlo dovoljno vremena, pa se smuđ privikao. Dakle: prvi dan porasta pritoke – nikako, a tokom ostalih dana - možda! Ovom prilikom ne analiziram ribolov u pritoci, jer kod nas, u Apatinu, ta pritoka je Drava, a ona teče i uliva se u Dunav na suprotnoj strani koja pripada drugoj državi (na slici: ušće Drave u Dunav).
Promene meteoroloških uslova ribe izuzetno dobro osećaju i predosećaju njihov nailazak. Nagla zahlađenja, otopljavanja, kiša, vetar... to su faktori koji svojim delovanjem čas nagrađuju ribolovca bogatim ulovom, a čas ga bacaju u očajanje. Jaka kiša (to je moje iskustvo), u prvom trenutku negativno utiče na uspeh u ribolovu, ali ako traje kratko, ili tako oslabi da samo po koja kapljica padne na površinu vode, uspeh je neminovan! Kiša može da primora smuđa da se hrani nešto ranije nego prethodnih dana, kada je vreme bilo vedro a površina vode glatka kao staklo. Kišne kapi koje padaju na vodu rashlađuju njenu površinu i obogaćuju je kiseonikom. Sitna bela riba izlazi prema površini, pa je i on primoran da je tamo lovi. Napominjem da u tom smislu kiša pozitivno utiče na ribolov samo leti i u ranu jesen!
U zavisnosti od smera, vetar može biti nekad presudan, a nekad samo pomoćni faktor od kojeg zavisi uspeh ribolovca. Vetrom namreškana površina vode čini ribolovca manje primetnim a smuđa manje opreznim. Obično tada i on počinje da lovi nešto ranije nego što je to bio slučaj u danima bez vetra. Njegova ishrana tokom vetrovitih dana odvija se najčešće u priobalnom pojasu.
Prejak vetar ili oluja praćena grmljavinom u prvi mah negativno utiču na ribolov jer tada sva riba, prestrašena, prestaje sa ishranom i beži u svoje zaklone. Sem neustrašivog i radoznalog soma, naravno.
Nakon prestanka oluje i kad grmljavina utihne može se uočiti velika aktivnost ribe po glatkoj površini. Sitna riba krenula je ka gornjim slojevima vode jer su oni sada bogatiji kiseonikom. Ni smuđ ne propušta ovakve prilike za dobar obrok pošto je njegov plen tada manje oprezan. Zimi je jedino južni vetar, koji donosi stabilno i toplije vreme, dobar znak i odličan pomagač ribolovcu. Vetrovi svih drugih pravaca, a pogotovo severozapadni i severni, izuzetno negativno utiču na uspeh u ribolovu!
Zaključak: ono što je leti pogodnost i obećava bogat ulov zimi se transformiše u svoju suprotnost! Naime, nepovoljni severni i severozapadni vetar zimi, leti postaje odličan saveznik ribolovca, dok mu je u jesenjem periodu najiskreniji pomagač jugoistočni vetar.
NEODOLJIVI ŠED
Danas, kada naše opustošene vode jedva uspevaju da ribolovcu poklone uživanje u borbi sa krupnim primercima grabljivica, ponuda varalica je izuzetno velika, za razliku od prošlih vremena kada je i ribe bilo znatno više. Nekada se smuđ lovio na kašike i leptire. I pored tako skromnog asortimana varalica, sa kojima nije bilo moguće detaljno pretraživanje dubljih delova, lov je bio uspešniji. Danas se već moramo dobro zagledati u ono što kupujemo. Izuzetno širok asortiman podrazumeva i velike razlike u lovnosti varalica. Moja omiljena varalica je šed, dužine desetak centimetara.
Na slici vidite dva moja omiljena šeda od 10cm, veoma jeftina a lovna - Action Plastics (levo) i No Name šed iz Turske - oba sa širim leđima i uzanim stomakom, kao sečivo.
Tokom jesenjih dana za uspeh u ribolovu je presudna njegova vibracija, odnosno sklad ve bočne i uzdužne vibracije. Za razliku od nekih drugih modela loših modela, dobar šed ne mrda samo repom već podrhtava celim telom, koje (ja takve volim) ima formu sečiva (leđa šira, stomak tanak). Upravo se ta bočna vibracija pokazala presudnom. Sitno, učestalo vibriranje takve silikonske varalice možete dobro osetitit na štapu kad ga malo oštrije cimnete. Njegova vibracija se pri bržem povlačenju preko monofila ne može osetiti, ali preko netegljive pletenice - i dobrog štapa - i te kako!
Kod stavljanja takvih šedova na džig udice javlja se problem što su te udice suviše kratke, pa bi bilo bolje da imate udice sa nešto dužim vratom. Ako ih nemate, opet dobro. Možda čak i bolje, jer bi udica sa dužim vratom sigurno više ukrutila varalicu, a time i ublažila njenu vibraciju. Varalicu možete malo i skratiti odbacivši njen vršni deo u visini očiju, ali i bez toga mnogo smuđeva takvu varalicu duboko proguta, tako da ni njena dužina nije bila problem. Upoređujući ovakvu varalicu i klasičan tvister, i način na koji ih je smuđ uzeo, lako se zaključuje zašto šed lakše i dublje upada u njegove čeljusti.
Smuđ uzima plen tako što mu prilazi, munjevito otvara čeljust i škržne poklopce, snažno usisavajući vodu i propuštajući je kroz te otvore on uvlači prirodan plen. Tvister je uzan sa malom površinom koja je izložena usisu, pa ne biva tako silovito “usrkan”. Šed je veći i širi i pruža veći otpor odnosno na njega više deluje sila usisa smuđa. To vam je isto kao kada biste na jakom vetru u jednoj ruci držali mali kišobran, a u drugoj veći - normalno je da će vam vetar lakše iz ruke istrgnuti onaj veći.
Još jedna stvar je izuzetno bitna i odnosi se na čvrstoću montaže džig udice i gumice. Verovatno vam je poznata situacija da kada posle promašenog udarca izvadite varalicu iz vode ona bude do pola svučena sa džig udice. Suviše labavo navučen džig preko udice prilikom usisavanja lako se svlači sa vrata udice i tako ublažava smuđev “srk”, a pri tome još prekrije vrh udice. Ovaj problem se lako može rešiti upotrebom super lepka.
Nemanja Došen
