Još u školi sam video da su drugovi iz razreda koji su voleli da čitaju knjige bili pametniji od ostalih. „Ostali“ sam bio i ja. Čitao sam i ja, a najviše novine, kao i svi pravi muškarci - od nazad. Sportske strane i baš sve o ribolovu što se tada pojavljivalo. Kupovao sam sve časopise i novine gde je bilo makar samo „r“ od ribolova ili "p" od pecanja. A danas sam, eto vidite, postigao i da mi se ime nalazi u medijima.
OSTALI I ZAOSTALI
Ribolovačka kultura i nivo znanja postižu se i čitanjem ribolovačke literature, gledanjem emisija o ribolovu, prirodi... Na žalost, postoje i oni koji sebe smatraju majstorima ribolova, a ne čitaju ništa. Koliko čitaju - toliko i znaju. A svaki dan su na vodi. Rade li oni išta u životu? Imaju li porodice? I ja volim da pecam, verujem i više od njih, ali sam u radnom odnosu, imam porodicu, pa sam na vodi kad mogu. Zato mi je svaki slobodan trenutak praznik, pa se ljutim kad mi ga pokvare razni „duhoviti“ tipovi: „samo kad si i ti počeo da pišeš''; „bolje da si štap uzeo u ruke, nego olovku“...
Vremenom sam shvatio zašto su „zaostali“ - ljubomorni su na svakog čije se ime pojavi u nekom mediju, i na svačiji uspeh. Ali šta da se radi, „za dobrim konjem prašina se diže“, pa me ti zajedljivi komentari toliko ne nerviraju. Nervira me nešto drugo.
Decenijama ništa ne menjaju u svom pristupu sportskom ribolovu - pecaju zastarelim priborom, koriste džig glave od 4 grama tamo gde treba od 10, uporno bacaju desetak metara daleko i uvek na isto mesto, najloni su im stari koliko i oni sami, pa još debeli... Obavezan deo pribora im je flaša (bar da je puna) za situaciju kad, ne daj bože, zakače džig. Pa, pljus! pljus! Posle se čude što smuđ neće. Koliko puta sam im nudio: „daću vam dva tvistera i dve glave, samo nemojte da razbućkate mesto“, iako nisam neki lovan, koji ima viška varalica. Ne vredi, oni su definitivno „zaostali“! Jer da nisu, zar bi u kesu trpali smuđarke od 150; 200 grama? Nisam ni ja baš „uhvati i pusti ribolovac“, imam i ja decu koju treba odhraniti u ovim teškim vremenima, ali mi je savest mirna - ribu ispod mere ne nosim kući, a kapitalce koje sam ulovio nisam pojeo - preparirao sam ih, pa kad god mi pogled padne na njih setim se svakog trenutka borbe. Ali, dosta o njima. Kad mi već štap nije u ruci, nego olovka, da je upotrebim za nešto (nadam se) korisno.
SLOWMOTION
Poslednjih nekoliko godina sam zimu podredio smuđu. Pošto je dan kratak, nemam puno vremena posle posla, pa ga lovim na terenima blizu Novog Sada, ili u samom gradu, na kanalu D-T-D i Dunavu.
Nekih idealnih mesta za lov zimi baš i nema, a na nekim poznatijim je uvek velika gužva. Čak ni poznati tereni oko Špica (od Žeželjevog mosta do ušća kanala D-T-D) to više nisu, kao što se priča. Dobro zimsko mesto trebalo bi da je duboko 4-5 metara (i više), da je tok vode spor, liman, da ima prepreka na dnu...
No, kako tema ovog teksta nije „lokacija“ već džigovanje, da vidimo način povlačenja zimi. Sporo, mikro brzinom, tek da gumica radi, treba vući kroz hladnu vodu, uz konstantno „pipanje“ dna. Ne treba praviti prevelike i previsoke trzaje u vis, već vući sporo, malo iznad dna, sa vrlo čestim pauzama i „parkiranjem“ džiga na samo dno.
Za Dunav je tada optimalna težina džig glave 10 grama. Može se vući i sa 8 ili 13 grama, ali je „desetka“ univerzalna. Za kanal, gde voda stoji ili sporo teče, džig glava treba da je između 2 i 4 grama.
Gumica ima „mali milion“, ali ja ću govotiti samo o tvisterima i šedovima na okruglim glavama. Neću vam opisivati kako one izgledaju, to svi znaju. Suštinska razlika nije toliko u samom izgledu gumice - glista ili ribica - već u vibracijama repa.
Tvister rep ima sitnu i vrlo brzu vibraciju, pa ga je lakše staviti u pogon pri jako sporom povlačenju. Zato je to bolji izbor za mirnu vodu kanala u zimu. I na Dunavu je tvister efikasan, naročito za izuzetno sporo povlačenje u dubokoj i mirnoj vodi nekog tišaka.
Šed ja lično češće koristim, ali zimi malo više forsiram tvistere. Prilikom jako sporog povlačenja u mirnoj vodi šedu se teže pokreće rep. Zato je šed bolji za Dunav, jer su sam tok vode i sporo povlačenje dovoljni da ga pokrenu. Vibracija repa kod šeda je sporija, ali šira.
Bilo koju gumicu da koristite zimi, uslov je da budu jako mekane! Proizvođača ima mnogo, međutim svaka drukčije radi, a neke nikako(!) prilikom sporog povlačenja. Najefikasnije gumice sam pronašao tek posle dosta dugog eksperimentisanja.
Ako niste sigurni da li da bacate tvister ili šed, napravite kompromis - probajte šajner (Mister Twister Sassy Shiner) koji ima telo ribice a tanušni repić će raditi bolje od tvisterovog prilikom „sloumoušn“ povlačenja. Boja gumica nije toliko bitna, ipak ja najviše forsiram fluo-zelenu, žutu i belu.
NEŽNO KVRC IZ VELIKE DALJINE
Za kanale koristim tanje strune, zbog daljih izbačaja laganog džiga. Ne treba da vas plaši tako mali promer, jer danas se prave izuzetno jake pletenice.
Na čitavom kanalu D-T-D možete „varati“, ali i tamo postoje udarna mesta, koja su znatno izdašnija od drugih. Na takvim mestima obično postoji neko ulegnuće na dnu, pre-preka… Na vama je da tada detaljno, sporo, sistematski „ispipate“ takvo mesto.
Za Dunav ipak koristim deblje strune, jer volim da lovim tamo gde ima prepreka. Duži, ponekad i izuzetno dugi, hici su potrebni, ali pošto se koriste teže glave to se može i sa takvom.
Dešava mi se dosta često da se javlja izuzetno daleko. Ne okrenem ni čitav krug ručicom, a on kvrcne. Tada morate da ste izuzetno koncentrisani i brzi, za jaku kontru.
Boja strune trebalo bi da je fluo-žuta zbog boljeg praćenja. Povlačenje je sporo, pa još sa povremenim zastojima, kada spuštamo džig na dno. Potom ga ponovo pokrećemo... Kako se uglavnom lovi danju, upadljivi najlon lako uočavamo. Iskusni smuđaroš može gledanjem u najlon da na vreme uoči kad je smuđ uzeo varalicu, pa da energičnom kontom zakači i onog koji je udario daleko i mlako! Zato višak strune stalno prikupljajte, da prilikom udarca možete pravovremeno i efikasno da reagujete. „Udarac“ je više „kvrc“, zato treba da dajete kontru na svako, i najsitnije, sumnjivo zastajkivanje. U ovom periodu smuđ ne juri plen, a zalogaj uzima nekako pipavo.
U zimskom periodu najbolje je bacati između 10 i 14 sati, iako to nije pravilo. Lepe rezultate sam postizao čak i u periodu od 22 do 24 sata, a nekad i posle ponoći?!
Svoje najveće smuđeve ulovio sam baš zimi zahvaljujući, najpre, velikoj upornosti. Upornost se zimi može itekako isplatiti, samo za strpljivo džigovanje morate biti toplo obučeni i iz „Trofeja“ obučeni.
Jožef Erdeš - Joca
