O bojama i dekorima je pisano, i pisano, i pisano... mislio sam da je i ispisano. Jok – nije. Još uvek ima ribolovaca koji bojama i dekorima ne pridaju (gotovo nikakav) značaj. Oni veruje jedino u vibraciju i prezentaciju i, donekle, zvečku. Međutim...
Stoga ću vam ispričati četiri neverovatna događaja, iako sam u praksi doživeo još mnogo primera kada je neko sasvim slučajno napipao skroz "levi" dekor i razbio ribu
Priča prva – Storm Bluegill na Sandulici
Pecamo smuđa iz dva čamca. U jednom su Crni i Japi, u drugom Škene i ja. Tri Sremca iz Mitrovice i ja – Lala iz Banata – lovimo smuđa u Rumuniji. Dan, leto, vrićina, pa smo se usidrili blizu cevi iz kojih dotiče sveža voda iz susednog jezera. Bacamo, bacamo – menjamo varalice – ništa. Probamo različite prezentacije i varijacije, varalice i dekore, ali ni udarca. A znamo da tu ima smuđeva ko pleve.
U jednom trenutku zakačim trokrakom kederče. Pogledam jadnu ribicu, kad – pljunuti Bluegill dekor. Otvorim svoju Plano kutiju i nađem Storma WildEye Rippin’ Shad silikonca u dekoru Bluegill (na slici ispod). Bacim ga – izvadim smuđa, bacim – izvadim, bacim...
Očigledno je jato kederčića takvih boja prošlo kroz cevi i smuđ je jedino njih toga dana konzumirao.
Drugari me gledaju i ne mogu da poveruju. Nekako iščeprkam još jednog silikonca u istom dekoru, ali to beše neki bezvezni Storm „šed-tvister“ (sa sličice gore), na kojeg nikad ništa nisam ulovio. Dam ga Škenetu. I Škene počne da loži smuđa. Japi i Crni ni udarca – iako imaju svašta nemaju dekor Bluegill.
Škene i ja smo pecali dok nam nisu skroz razbili silikonce, pokidali repove, razvalili toliko da više nisu mogli da se drže na udici.
To je bilo tada – i više nikada!
Priča druga – Action Plastics na Portatovom spotu
Pecamo profesor Serđo, Relja i ja iz istog čamca, na poznatom spotu. Takođe leto, dan. Relji je to bio prvi put na Saruleštiju, Serđu 101. a meni valjda 20. Serđo vozi, sedi na krmi, ja na pramcu, a Relja u sredini čamca, između nas dvojice. Ne može da baca gde želi nego gde ima mesta. I onda počne da ih loži...
Da ne poverujete! Relja, mladi ribolovac iz Beograda, ima to što ima od varalica. Serđo i ja mali milion tipova, veličina, boja i dekora. Ali ni „mali milion“ nije dovoljan – ni Sergio ni ja nemamo taj neki šmućmurasti braon-maslinasto-nikakav dekor, iako imamo gomilu Action Plastics šedova iste veličine i tipa, ali ne i baš tog dekora.
Sve u svemu, dok smo Serđo i ja menjali, i menjali, i menjali... i svašta probali, Relja je razbijao smuđeve. Istina, iščeprkali smo i Serđo i ja po kojeg, ali na jednog našeg Relja je lovio bar 5. Ako ne i više...
To je bilo tada – i više nikada!
Priča treća – Mikos i Stormova pastrmka u Mađarskoj
Jednog novembra, tri Bratosa i ja u Mađarskoj, kao, pecamo štuku. Međutim, nismo upecali ne jednu – ali jesmo smuđeve. Ovako beše...
Na nekim mrtvajama Tise, kod grada Tisafured, u vukojebinama Bogu iza nogu, pecamo iz dva čamca štuku. Ali nje nigde nema. Međitim, Mađari unakolo grabuljaju smuđeve sve u 16. Mi klanfe nemamo, ali imamo silikonce – iako smo na štuku krenuli. Nemamo baš svašta, ali imamo dosta. Mikos kači ogromnog Storma WE Rippin Shada od 12 santima u dekoru... BT?! Bam – smuđ, bam – smuđ, bam – smuđ...
Naravno, stavljam i ja istu varalicu – bez Storma, bre, nigde ne idem! Kad, ’oćeš vraga – nemam BT dekor. Jer, ko još nosi BT u Mađarsku, nemojte mi reći da su plitke i mutne mrtvaje spore Tise pune pastrmki?! Tek, Mikos je razbio smuđeve na dekor Brown Trout – a u Mađarskoj!
To je bilo tada – i više nikada!
Priča četvrta – Smuki na krčedinskom šporu
Toga puta krenuli moj brat, legendarni „Joca“ (mnogim ribolovcima nepoznat pod imenom Jožef Erdeš) da džigujemo smuđa. Pogađate – od smuđa ni traga ni glasa. Tek, u ćošku T-špora, a na Dunavu, napipamo štuku. Ali nemamo ni leptire ni kašike. Probamo voblerima – neće. Tada, slučajno, Joca okači neki tvister Smuki u dekoru miš-prdi-farba. Udarac – tu je! Opet zabaci – udarac – tu je...
Imam ja gomilu tvistera i šedova (na smuđa smo krenuli, bre!), imam i Smukija... ali nemam takav dekor. Opet pogađate, samo je na taj dekor udarala, jedino je tog Smukoja gađala, sve dok tvister nije toliko razvalila da se više apsolutno nije mogao postaviti na džig udicu. Lepili smo ga čak na vatri upaljača dok je moglo. Kad više nije, spakovali smo skalamerije...
Još nekoliko puta smo odlazili na taj isti špor, ali – pogađate - to je bilo tada i više nikada!
Eto, pa mi sad recite kako dekori i boje nisu važni. Možda i nisu uvek bitni, ali su u nekim situacijama presudni!
Uostalom, dokazano je da ribe vide boje, a vidi ih i čovek. Kako vide ribe, a kako čovek pogledajte na ova dva linka:
OVAKO vide ljudi pod vodom
OVAKO boje vide neke ribe
Mislim da je sve jasno, ali ako vam ni sve ovo nije potvrda, pitajte Marija iz Rume zašto je jednog leta išao čak do Bukurešta da kupi čisto bele silikonce. Čisto bele, mlečno bele – nije bilo bitno kojeg tipa i veličine! A leto beše, toplo leto da se Mario čak i kupao sa smuđevima. U mutnoj vodi prepunoj planktona smuđ je udarao jedino na belog silikona.
To je bilo tada – i više nikada!
Ja sam, svojevremeno, pomislio da "sve znam", pa sam redukovao varalice koje nosim. Kao, ja sam "profi" bre, pa nosim jedino ono što će loviti. Malo morgen! Sada opet nosim svašta, jer znam da ne znam ništa!
Burni nastavak ove zanimljive teme možete pratiti na našem forumu OVDE, a možete se i registrovati pa priključiti diskusijama!
Dragan Jovanov Glod
