Vremena su se promenila, prezentacija je postala preciznija kako smo učili o strukturi dna, karakteristikama prirodnih zaklona i kako je riba povezana sa njima. Teturanje iznad trave ili doticanje vrhova panjeva zahteva pažljivo odabiranje voblera, kao i odgovarajući štap i mašinu, a o struni da i ne govorim. Znajući dubinu na koju ide vobler rešili ste zagonetku kritičnu za uspešno pecanje.
U leto, a dobrim delom i u jesen, uspeh u lovu voblerima zavisi od preciznog poznavanja dna i prirodnih zaklona. Skupina drveća na dubini od 10 metara ne mora dati uvek ribu. Uspeh zahteva direktan zabačaj preko prepreke, svlačenje voblera među drveće, tako da prelazi preko vrhova da bi se dobili najbolji rezultati. Izbor voblera koji roni tačno 9 metara omogućava vam tačno to. Mann’s 30 plus roni preko 30 stopa (9 m).
Koncept kontrolisanog pecanja na dubini potiče od Baka Perija i njegovog “spoonplugging” sistema. Bak je baždario metalne varalice da rone do željene dubine kod “troling” ribolova. 1986. god. Mann’s Bait Company je prva najavila novu eru u lovu dubokoroncima svojim modelom 20. Potom su usledili modeli 30+; 15+; 10+ kao i Normanovi modeli DD22 i DD14. Tom Steward, dizajner u Yakima Bait Company, bivši član Luhr Jensena, razvio je seriju varalica za Yakimu - Timber Tiger DC (DC znači “kontrola dubine”), veličina 1, 2, 3, 4, 5, 8, 13 i 16. Svaki je oblikovan da zaroni do dubine koji broj nosi (u stopama). Rapala je ušla u igru sa modelima DT6, DT10, DT14, DT20. Kao i Stewartova Yakima DT serija postiže maksimalnu dubinu prilikom zabačaja od oko 30-ak metara, na monofilu nosivosti 10 lbs.
KOLIKO ZAISTA ZARONE?
Da bi potvrdili dubinu zaranjanja koju su označili prizvođači i obezbedili informacije o voblerima, dva eksperta, Mark Romanack i Dr. Steve Holt, usmerili su svoju pažnju na zabacivanje. Holt je zaronio i beležio rezultate dobijene zabačajima na 10, 20, i 30 metera. Za test su korišteni monofili od 8 do 20 lbs. Ti rezultati su objavljeni u knjizi “Precision Casting”, dragocenom vodiču u svetu dubokoronaca.
Mann's 30 plus i Rebel Deep Wee R - iščukanii kljubovi ali vobleri nisu ostali na dnu!
Oni su utvrdili da mnogi proizvođači preteruju u obeležavanju dubine zaranjanja svojih voblera. Samo sedam voblera zaranja preko pet metara, sa izbačajem dužine od 30 metara, na monofilu od 10 lbs.
Koji su to vobleri: Luhr Jensen težine 3/4oz Hot Lips Express je pobednik, koji zaranja 6,6 m. Sledi Mann’s 30+ koji roni do 6,3 m. Za ostale podatke kupite knjigu...
MOKAR VRH ŠTAPA
Nakon pobede na BASS Master Classic-u 1982. dubokoroncima, Paul Elias je predstavio svoju tehniku koju je nazvao “kneeling and reeling”, tj. “klečanje i motanje”. To je težak posao i malo ribolovaca je spremno na takvo pecanje. Naglasak je na tome da se vobler spusti što dublje, ali sa što manje napora. Marck Romanack nam kaže: “Elias je bio potpuno u pravu - motanje sa vrhom štapa 30 cm ispod površine vode nateraće svakog duboko ronca da roni 30 cm dublje nego sa vrhom štapa na površini. To je jedini način da povećate dubinu zaranjanja, sem tanke strune i dalekog zabačaja”.
Romanack i Holt, međutim, tvrde da podizanje vrha štapa ne smanjuje dubinu u tolikoj meri. “Podizanje vrha štapa do pojasa, što je oko metar iznad površine, smanjiće dubinu zaranjanja tek 30-ak cm. Podizanje do grudi vam može dati tek dodatnih 30-ak cm. To je vrlo neprecizan odnos jer ugao strune pod vodom nije isti kao iznad.”
BALZA I KEDAR
Moderni vobleraši promovišu daleke zabačaje prvenstveno zbog što veće dubine zaranjanja. Rapalini DT vobleri su napravljeni od balze, s telom aero(hidro)dinamično oblikovanim, kome je dodano unutarnje otežanje da bi se povećala dužina zabačaja. Testiranje u bazenu i ručno štelovanje je deo Rapaline tradicije, koja se nastavlja i s ovim modelima. Ručno štelovani vobleri rone pravo i dublje nego oni koji beže na stranu.
Dieter Stanford pravi svoje Cedar Shad i Big Cod (pogađate) - od kedra, koji je gušći (teži) od balze ili plastike pa se zato lakše zabacuje, pogotovo kod okruglih voblera kao što je Big-C. Stanford testira svaki vobler da bi bio siguran u pravilan rad. Poe vobleri iz Yakima Bait Co. su, takođe, od kedra.
Lee Sisson sa Floride je stari majstor koji je oblikovao mnoge modele za Bagleya, kao što su DB-3, Killer B i Honey B. On kaže: “U poslu sam eto već 30 godina, tako da sam imao vremena da napravim sve moguće greške. Sada sam prešao na “jelutong” - malezijsko drvo - srodno drvetu iz kojeg se dobija guma, koje je mnogo izdržljivije nego balza, ali svi koriste balzu, jer se lako obrađuje.” Sisson u paktu ubacuje parče olova koje omogućava brzo zaranjanje i poboljšava vibraciju. (Rapalini tonući Magnumi su od drveta “abashi” - op. D. J.)
Naslućujući potrebu za što daljim zabačajima, Tom Sewart je prepravio DC-16 i napravio DC-16 Longreach (“dalekometni”) dodajući napred ležaj za olovce da bi postigao da vobler stoji uspravno, nosem nadole, što dovodi do brzog zaranjanja, i još jedan u telesnu šupljinu, koji prilikom zabačaja vuče rep unazad, držeći vobler u letu ravno.
POTENTNI KLJUN
Mann’s Bait Company je paktu, koja su okrenute vrhom nagore ugradila na svoje dubokoronce, počev sa Mann’s 20+. Luhr Jensen je iskrivio paktu na Hot Lips Express, kao i Rapala na DT modelima. Tanka pakta na Stanfordovim modelima pomaže da varalica počne da roni čim počne namotavanje, a Seward je pridodao nezakačivost kao osobinu na Yakimine voblere, stavljajući krilca na paktu sa strane. (To isto je uradio i Luhr Jensen na “hot lips” seriji - op. D. J.)
BRBLJIV ILI MUTAV?
Potrebno je mnogo više da bi se uhvatila riba, nego samo spustiti vobler na njenu dubinu. Neprirodna “pojava” mora simulirati prirodnu hranu, predstavljati opasnost na teritoriji ili inspirisati ribu da napadne znatiželje radi! Generalni zaključak bi bio da zveckajući mamci izazivaju više udaraca u određenim situacijama: mutna voda, bujna vegetacija, aktivna riba, ili veliki pritisak ribolovaca na vodu.
Rapala DT - metalni disk u kome zveckaju kuglice, smešten na vrh kljuna
Danas većina modela ima zvečku koja se može utišati samo bušenjem u telo varalice i ubacivanjem lepka (trik koji koriste neki profesionalci). Rapalini inžinjeri, rade sa specijalistom za dubokoronce - Davidom Frittsom, stavljaju komore sa zvečkom u model DT, koji je od balze da bi dodali zvuk ali i zadržali akciju balze. Lee Sisson takođe veruje u prednosti koje donosi zvuk pa ubacuje komore sa kuglicama u svoje modele od “jelutonga”, koje proizvode zvuk koji po njegovom mišljenju podseća na raka ili ribicu. Na “teškim” vodama za pecanje teksaški profesionalac Todd Faircloth favorizuje “mutave” voblere.
KOPANJE PO DNU
Za razliku od tankih voblera, koji se prevrću i bljeskaju prilikom kontakta sa dnom, dubokoronci su dizajnirani da debljuškastim okruglim telima i širokim paktama nastave da “kopaju” po dnu. Za pecanje kroz travu profi preporučuju modele kao što je Big-C koji rone do 3-4 metra. Debelo telo i sitna učestala vibracija su ključ uspeha u lovu basa. Prirodna plovnost drveta omogućava mamcu da polako isplivava kad prestanemo namotavanje, što je ubojito oružje za izvlačenje ribe iz zaklona.
ONI TVRDE:
David Fritts vrišti od muke kad neko dubokoronce zove “idiotskim mamcima”! “Oni zahtevaju znatno više veštine i umeća da bi se odabrao pravi mamac i pravilno upotrebio nego bilo koji drugi!
Prvo: mamac treba dovesti na dubinu gde je riba. To možda glupo zvuči, ali morate znati koliko duboko ide taj vobler u datoj situaciji. To je ideja iza koje stoji Rapala sa svojom serijom DT.
Drugo: uzmite u obzir i ugao zabačaja i kako mamac prilazi zaklonu. U tekućoj vodi zabacujte tako preko zaklona ili popreko na struju pa vucite sa uzvodne strane zaklona. U mirnoj vodi je lakše otkriti zaklon, ali i teže izazvati udarac. Upotrebite dubokoronca da vam kaže gde je riba i koliko je aktivna. Ako je riba dublje koristite DT10, za pliću varijantu pomaže i Shad Rap. Sve zavisi od situacije, a na vama je da sve proverite” - kaže David Fritts (konstrukotor “DT” voblera - op. D. J.
Todd Faircloth dubokoroncima peca basa tokom leta i jeseni. Otkrio je da sa Berkley Vanish fluorokarbonom njegov Big-C zaranja 30-ak cm dublje nego na običnom monofilu 10 od lbs. Fluorokarbon je gust i tone, što znatno povećava dubinu zaranjanja. Rasteže se mnogo manje nego monofil, pa se lakše kontroliše stomak koji se stvara kod pecanja dubokoroncima. S obzirom na njen mali prečnik, i upredene strune mogu povećati dubinu zaranjanja bez obzira na njenu plovnost. 4 lbs pletena struna odgovara nosivosti od 10 lbs monofila, tako da se otpor vode smanjuje a dubina ronjenja povećava.
I važan savet: kad pecate zabacite daleko preko strukture dna. Pustite da voda odnese mamac nekih 30-ak metara od vas, pa počnite namotavanje. Nećete poverovati koliko duboko vaš vobler može da zaroni.
PREKO PANJA I GRANJA
Kod nas se “crankbait” (“kruškicama” - kako ih nazivamo) dubokoronećim voblerima vrlo efikasno lovi smuđ, a naročito - som! Amerikanci su konstrukcijom varalica za basa napravili idealne voblere za lov soma i smuđa.
Mnogi naši varaličari izbegavaju da love dubokoroncima (naročito se “plaše” super-dubokoronaca) jer se takvi vobleri lako kače za dno. To je i tačno - i nije! Mnogi i ne znaju kako se takav dubokoronac ponaša u vodi. Naime, plivajući dubokoronac je pod uglom od 30 do 50 stepeni (zavisno od modela) u odnosu na dno, to jest - horizontalu. Veliki široki kljun “štiti” udice da se ne zakače - udice su uvek zaklonjene i kljunom i telom! Znači, dubokoronac kljunom kucka po dnu, preskače prepreke, grane. Da, grane! Najčešći slučaj kačenja za prepreku nije za granu, travu... nego za kamen - ali samo kada se struna provuče između dva kamena. Ali i tada (ponekad) nije još sve izgubljeno - naime, kada pokidate strunu plivajući dubokoranac će isplivati. Ako imate sreće.
Plitkoronci se znatno lakše udicom zakače za granu jer udice vise - plitkoronac pliva (roni) horizontalno - kljun i telo ne “blokiraju” udice.
Da rezimiramo: dubokoroncima široki veliki kljun omogućava da rone duboko ali i štiti udice od kačenja.
Na slici iznad je najpopularniji “pačor” (nekad beše) za lov na novobečejskoj prevodnici na Tisi – Yakim Bait Hawg Boss Super Toad, još jedan iz plejade dipranera prvenstvo konstruisanog za američkog basa a kod nas efikasnog u lovu soma. Danas ga je uspešno zamenio Rapalin DT. I njega i legendarnog Rebela Deep Wee-R.
Da rezimiramo: dubokoroncima široki veliki kljun omogućava da rone duboko, ali i štiti udice od kačenja. Na slikama su neki od mojih favorita – voblera dubokoronaca. Nažalost, poneki se više ne proizvode, a mnoge pominjane u Stivovom tekstu ne da ne možete kupiti u Srbiji, nego nigde ni ex-YU republikama. Srećom, postoji internet – možete ih naručiti iako ih niste uživo videli, ukoliko nam verujete na reč da su dubokoroneći teturavci i te kako efikasni mamci.
Dragan Jovanov
Moji dubokoroneći ljubimci: Rapala DT, Luhr Jensem Hot Lips Express i četiri dugokljunaša “made in USA” - Mann’s 10 plus; 15 plus; 20 plus; 30 plus
