Najpoznatiji „hibrid“  je Stormov Chug Bug (Čag bag). Mada ima određene „simptome“ originalnosti, vrlo smelo ga nazivam „hibridom“, jer on predstavlja spoj stik bejta i popera. Telo je više kvadar zaobljenih ivica nego valjak, sa vrlo blago suženim zadnjim krajem. Na prednjem kraju nalazi se udubljenje koje ima ulogu proizvođača zvuka, kao kod klasičnog popera. Iako dosta liči, udubljenje je pliće i postavljeno je pod različitim uglom, pa proizvodi originalan zvuk, diskretniji od napadnog „bluoop“, već toliko puta pominjanog Rebelovog Pop-R-a.

Buljave oči s jedne strane, i kićanka na suprotnoj, su super vidljivi i iz perspektive grabljivice, i predstavljaju idealnu metu, jer „odskaču“ od neupadljivog izgleda samog tela. Oči su reljefne izrade, kao i škržni poklopci, koji su obojeni crveno. Zadnja udica je skrivena u tinsel-materijalu, a ceo ovaj sklop je zaštićen imenom „Flash Tail System“ - svetlucavi rep.

U samom telu smeštene su tri kuglice, od kojih je jedna u vrlo kratkoj komori, koja je uzdužno smeštena, a cimanjem (vođenjem varalice) proizvodi ton niske frekvencije. Preostale dve kuglice su „slobodne“ u telu i šetaju u 3/4 dužine varalice. Kuglice samim čavrljanjem po unutrašnjosti i udaranjem o zidove proizvode zvuke različitog tonaliteta, i u sprezi sa „zarobljenom“ kuglicom i udubljenim čelom, čine jedan skladan, mali orkestar.

MALI RIKVERC

Par „slobodnih“ kuglica ima osim zvučne, još dve uloge. Prva je što svojim kretanjem menjaju raspored otežanja same varalice, što nam je korisno za precizne i duge zabačaje, jer u toj situaciji otežavaju zadnji kraj, pa čuger leti kao tane. S druge strane, omogućavaju izvedbu interesantnog manevra, koji često predstavlja dodatni podstrek grabljivici da izvrši napad.

Posle ( malim pomeranjem štapa) izvršene provokacije, Rattlin' Chug Bug se naglo zaustavlja, zbog usečenog čela koje stvara veliki otpor pri kretanju kroz vodu. Obe kuglice nošene silom inercije parkiraju se što je moguće bliže prednjem kraju. Zbog trenutnog otežanja varalica stoji horizontalno, no to traje samo izvesno vreme - ne više od jedne sekunde. Naime, specijalno konstruisana unutrašnja donja strana varalice „tera“ kuglice u sam rep, koji postaje teži i naglo zaranja u vodu. Osim efekta odloženog zaranjanja, svojom dužinom i promenljivim otežanjem, Chug Bug-u je omogućeno kratko, ali primetno, malo vraćanje unatrag. Grabljivice (pre)često sreću varalice koje se kreću u jednom smeru, pa je kretanje napred-nazad interesantnije. Čuger se ne vraća nazad u tolikoj meri kao npr. Fluying Lure (kojem je to najveći kvalitet), no njegov mali „rikverc“ ne prolazi neopaženo u očima grabljivice.

LUDOVANJE I PAUZIRANJE

Prezentacija je vrlo jednostavna i izvodi se na sledeći način: Posle zabačaja, cimanjem štapa i ravnomernim okretanjem ručice na mašinici, Rattlin Chug Bug se natera da para vodenu površinu sa 6-7 pokreta štapom, a zatim sledi pauza između 5 i 10 sekundi. Ovaj način je primeren za plitke i uske kanale, dok je na širokim i dubokim vodama (preko 3 m) produktivnije povećati obe faze (i povlačenje i pauzu).

Pri identičnom načinu vođenja Zara čini ujednačenu zmijoliku akciju, dok to kod čugera ne važi. Za „nepravilne“ pokrete zaslužni su izostanak bočne aerodinamike, nejednako kretanje kuglice kroz telo i obična (nepomerena) alkica za kačenje. Varalica ne čini oštre pokrete poput Stick Bait-a, i oni nisu naizmenično levo-desno, već ponekad dva puta uzastopno kreće u istu stranu. Ma kako bili ujednačeni potezi štapa, Chug Bug-om je skoro nemoguće izvesti dva uzastopna pokreta, uz istovremeno isti zvuk, pa na to ne vredi trošiti vreme i trud.

Nejednaki potezi varalice uopšte ne smetaju basu da uzima čugera u svakom momentu, bilo da luduje po površini, ili je u stanju mirovanja, tj. dok pauzira.

Ipak, najveća verovatnoća rauba je u drugoj sekundi po prestanku provokacije (6-7 cimanja štapom). Bas koji je u blizini napada varalicu odmah po isteku jedne sekunde, dovoljne da Storm Chug Bug iz horizontalnog pređe u vertikalni položaj, jer je potez koji varalica učini vrlo iritirajući.

PO LETNJEM VETRU

Šta je to čime je Storm Rattlin Chug Bug prišao uz sam bok velikim pljuskavcima? U prvom redu, to je zvuk. Tiši je od popera pa se može (pogrešno) zaključiti da je hendikepiran po tom pitanju. Maksimalan napad na jedno čulo grabljivice ponekad može biti i kontraproduktivan. Tih, nejednak, mrmoljiv zvuk deluje „melodičnije“ i bas često postaje spremniji na „saradnju“. Ovo se prvenstveno odnosi na rubove leta (kraj maja i kraj avgusta) i na noćni lov tokom juna, jula i avgusta.

Druga stvar kojom se Chug Bug izdiže iz šume ostalih površinaca je fantastična moć borbe protiv talasa. Dvostruko delovanje (u ovom slučaju približno zmijolika akcija i zvuk koji proizvodi usečeno čelo) ima veće šanse da bude primećeno, nego samo jedan generator zvuka ili talasa, kakav srećemo recimo kod običnog popera, jednoelisnog torpeda ili vitke Zare.

Kad je u „radnom režimu“, čuger se nalazi u vodoravnom položaju, a „gaz“ mu je do pola. Po vetru ne gubi zvučni efekat, dok razbijanje talasa vrši širokim bokovima, praveći svoje talase. Trag kretanja je vidljiv za basove, jedino je otežano davanje pravovremene kontre zbog velikog broja talasa potiču od različitih izvora.

Situacija u kojoj je Storm Rattlin' Chug Bug jači za klasu, od svih površinaca do sad pomenutih, je duži period vetrovitog vremena leti. Bez obzira da li sunce sija ili ne, trećeg, a naročito četvrtog dana, može se steći utisak da su se basovi iz okoline odlučili za kolektivno samoubistvo.

Nenad Ignjatov www.trofej.info