Rano je jutro. Uskim, krivudavim, putićem kroz mirišljavu borovu šumu, dva prijatelja ribolovca su se uputila na svoju omiljenu vodu, na prelepo kristalno čisto jezero pored naselja Dowagiaca u severnoameričkoj državi Mičigen. Bilo je to u vreme kada je u većini američkih gradova vladalo bezakonje, dok je industrija doživljavala procvat, ali duh Divljeg Zapada još nije iščezao. Raznosio ga je prerijski vetar, skrivala ga je tmina šuma i odjek u ritmu indijanskih bubnjeva...
Bio je petak, 13. jun, davne 1919. godine. Sem velike želje da ulove neku od svojih omiljenih riba, basa, maskija ili severnu štuku, glavna namera dvojice ribolovaca bila je da istestiraju novu varalicu koju je napravio otac jednog od njih, inače vlasnik kompanije za izradu veštačkih mamaca, osnovane 1901.
Da li će njegova najnovija rukotvorina nadmašiti do tada neprikosnovenog čuvenog Dowagiac Minnow-a (dovagijskog gregorca)?
To pitanje mučilo je W. T. Will Heddona, starijeg sina čuvenog kreatora varalica i njegovog drugara. Osluškujući tišinu ranog jutra, koju bi povremeno poremetio samo huk sove, duboko udahnuvši miris borove šume, dvojica ribolovaca započeše ribolov. W. T. Will Heddon zabacivao je novu očevu varalicu Wiggle King, model 2000, dok je njegov prijatelj W. A. Stolley koristio već odavno dokazani Wooden Frog (drvena žaba), varalicu koju je, takođe, kreirao Will-ov otac, 1898. godine. Posle celodnevnog ribolova Heddon junior je prosto razbio ribu! Bas kapitalac od 13 libri (oko 6 kg!) bio je samo jedan od dragulja u kruni koju je sačinjavalo 26 basova, 19 štuka i 5 maskija, od kojih je najveći težio fantastičnih 36 lb (preko 16 kilograma!). Više nego dovoljno da se zaključi kako je taj petak trinaesti, bio za njih neverovatno srećan ribolovački dan, a da za to treba da zahvale upravo novoj varalici, koja je zaslužila epitet srećnog (lucky) mamca. Sve što je zatim usledilo je - istorija!
Nastupili su dani slave za varalicu Wiggle King, model 2000, koja je pod novim imenom proslavila svog kreatora, sada već legendarnog Jamesa Heddona! On je svojim fenomenalnim kreacijama učinio srećnim više varaličara nego bilo ko pre njega, a novo ime famozne varalice koja je postala sinonim ogromnog ribolovačkog uspeha, Heddon Lucky 13, do današnjih dana se izgovara sa strahopoštovanjem. Ova varalica se pod nazivom Wiggle King model 2000 prvi put pojavila u katalogu “Von Lengerke & Antoine´s”, jedne od tada vodećih prodavnica sportske opreme iz Čikaga.
Pre nego je što je, toliko uspešno, istestirana na Dawagiac-u njen osnovni model je prerađen, tako da mu je više istaknuta gornja usna, radi pravljenja jačeg zvuka, pri povlačenju po površini vode. Posle opisane seanse testiranja, 1920. god. varalica je predstavljena kao novi Heddon Lucky 13. Model i dizajn su zaštićeni patentom: US Patent No. 57871 od 10. maja 1921. godine!
PATENTIRANE USNE
Heddon Lucky 13 je površinska varalica dužine 3 3/4 inča (9,44 cm) težine 5/8 oz (17,5 g). Gotovo da je pravilnog valjkastog oblika, sa kružnim poprečnim presekom tela, na svakom delu sem prema repu, koji se sužava u kupasti završetak. Ovo valjkasto telo je izuzetno blagog konusa koji je neznatno širi kod glave varalice. Srećna trinaestica je (pre)naoružana sa tri trokrake udice veličine 2, što je karakteristično za sve starije Heddonove modele (drveni Heddon torpedo ima čak 5 trokrakih udica!!!). Udice su za telo voblera pričvršćene specijalnim metalnim držačima, koji su ušrafljeni (!) u telo voblera sa po dva šrafa. Ovi držači ne dozvoljavaju da se udice međusobno dodiruju i kače prilikom zabačaja. Original iz 1919. godine je bio izrađen od drveta, da bi ga u novije doba zamenili plastični dvojnici. Najkarakterističnija stvar kod ove varalice bez sumnje je njen široko razjapljen usni otvor. Ovo je detalj koji je, takođe, zaštićen kao patent!
Kada se varalica malo bolje osmotri uočiće se značajna razlika u tome kako je izvedeno usno udubljenje kod ovog modela i kod drugih varalica tog tipa. Za razliku od raznoraznih verzija popera, čugera, čag bagova, udubljenje na “Lakiju” nije forma utisnute polulopte ili kalote i nema pravilan sferni obod. Umesto toga kod njega je “usni” otvor (sa strane gledano), izveden kao kriva hiperbola, koja spaja vrh donje i vrh gornje usne i prati, pritom, krivinu celim obodom. Ali to nije pravilna hiperbola, jer je ivica gornje usne kraća od donje koja je blago istaknuta - Lucky je “predgrizač”, što bi rekli vlasnici prekrasno ružnog psa buldoga! Uz to, bočno gledano, linija koja spaja sredinu hiperbole sa jedne strane (njeno teme je u visini oka varalice) sa sredinom hiperbole sa druge strane (kod drugog oka) je - PRAVA LINIJA! Ova varalica nema dvostruko udubljenu površinu, već jednu hiperboličnu koja se pruža od dole na gore, dok se sve tačke na dvema hiperbolama, sa leve i desne strane voblera (sa levog i desnog “obraza”), mogu spojiti pravom linijom, popreko u odnosu na “usta” .
Zaštićeno patentom je i mesto za kačenje ove varalice na strunu, a koje se ne nalazi u temenu sfere (?!) već je pomereno ka gornjoj usni! U daljem tekstu će se videti kakvo je to genijalno rešenje!!!
KLJUCANJE PO POVRŠINI
Ova varalica na vodi leži u horizontalnom položaju, sa telom potopljenim do pola u vodu, skoro tačno po horizontalnoj osi. Alkica za vezivanje varalice se u tom položaju nalazi tik iznad površine vode. Kod oštrog cimanja štapom Lucky se pokreće ukoso prema dole, blago uranja glavu u vodu proizvodeći pri tome specifičan zvuk sličan poperu, ali još jači i uz obilje mehurića vazduha po površini vode - pride! Čim se štap “popusti” varalica lagano zauzima prvobitni položaj. Sa uzastupnim cimanjem štapa, varalica se može naterati da secka površinu vode krećući se i cik-cak, ali ne kao varalice tipa zara - po površini vode - već zagnjurena glavom na dole i tako ostavlja veoma vidljiv trag za sobom. Ovu vratolomiju “srećnica” može da izvede upravo zahvaljujući karakterističnom položaju alkice za vezivanje. Pošto ima istureniju donju usnu varalica njome zahvata vodu kao lopatom. Da alkica za vezivanje nije pomerena ka gore vobler bi kod povlačenja išao samo po površini vode “pljuckajući” vodu iznad sebe. Kada je mesto za alkicu za vezivanje pomereno ka gore, a donja usna ostaje i dalje isturena, kod povlačenja zahvaćena voda potiskuje prednji deo varalice ka dole. Pri tome nastaju karakterističan zvuk i klobuci na površini vode.
SA SREĆKOM PO BAČKOJ
Da li je veličina ove varalice primerena našem basu? To pitanje postavljaju ribolovci kojima je lakše “oko izbiti” nego ih naterati da male basove vraćaju u vodu. Kada na našim vodama bude manje ribolovaca kojima su specijalnost mali basovi, i odnose ih kući, biće i mnogo više ribolovaca kojima će Heddon Lucky 13 biti prava mera, baš kao i ulovi njime ostvareni!
Leti se na štuku, na plićim i zatravljenim terenima, ne sme ni krenuti na vode Bačke bez ove varalice! Za lov štuke najbolje je koristiti “srećka” u rano jutro i kasno uveče, a pogotovo posle lepog vedrog dana.
Stormov Chug Bug, Rebelov Pop-R, Rapalin Skiter Pop, Fredov Hula Popper... treba li pored svih ovih varalica insistirati još i na Heddon Lucky 13?
Zar možete da odolite da ne osetite atmosferu gorskih kristalnih jezera davnih dana? Pecaroški raj okružen gustim šumama prepun basova, maskija i štuka? Da ne osetite dah prapočetaka izrade veštačkih mamaca? Zar ćete izdržati, a da ne isprobate jednu od najstarijih i najubojitijih varalica svih vremena? Ne, ja nisam od te fele!
Jer, ni čuger ni poper, jedinstven pljuskavac, legendaran i jedinstven Lucky 13 je “Srećko” koji usrećuje.
Božidar Važić Boki
