Mada su poper i torpedo uglavnom dovoljni za površinski lov basa, ma koliko bili kreativni, sa dva modela ne možete pokriti baš sve situacije na vodi. A i zasićenje jednom istom varalicom, pre ili kasnije, je neminovno - kako kod varaličara, tako i kod njihovog plena. A monotonija se najbolje razbija novim modelima. Provereno!
Isto tako, dobiti mnogo lepih stvari, odjednom, nije interesantno. Doziranje u malim količinama uvek daje bolje rezultate. Stoga evo priče o još jednom Heedon površincu – poznatoj Zari.
STICK BAIT
Kod nas popularno nazvana „cigara“, uglavnom se odnosi na model Heddon Zara (leptir - Mepps, kašika - cet, Stick Bait - Zara). No bez obzira na proizvodača, svaka varalica se približno identično vodi, pa nije bitno da li je to Hedonov, Jakimin ili proizvod neke druge firme.
Izgled joj je vrlo (ne)običan - nema ni pakte, ni krila, ni... Dva sitna, ali jako bitna, konstrukcijska rešenja čine ovu varalicu vrlo živahnom u vodi, što na prvi pogled izgleda nezamislivo. Zadnji kraj je otežan, a alkica za kačenje na prednjem kraju je pomerena nadole. Dobili smo mamac koji celom svojom dužinom leži na površini vode, sa blago spuštenim zadnjim krajem. U stanju mirovanja ne izgleda bog zna kako, ali zato pri pokretanju dobija fantastičnu akciju. Zmijoliko kretanje, koje se postiže sitnim trzajima štapa, toliko izgleda prirodno, da bas, ako je u blizini, često napada Zaru bez prethodne provere.
Šta se zapravo dešava? Pri pokretanju mamca, zatezanjem strune prednji kraj Zare, zbog asimetrično postavljene alkice, za trenutak se izdiže iz vode, dok otežani deo još malo zaroni. Dva kraja varalice imaju različitu pokretljivost, zbog činjenice da se kreću kroz sredine koje su različite gustine. Prednji kraj, koji većinu vremena provodi u (ređem) vazduhu ima daleko veću pokretljivost od zadnjeg koji je stalno u (gušćoj) vodi. Pri pravilnom, konstantnom, cimanju vrha štapa, zadnji kraj zaostaje jer je sporiji, a promene pravca kretanja vrši prednji kraj, koji ima veću slobodu kretanja. Posle svakog poteza štapom Zara kreće u suprotnu stranu, pa tako dobijamo zmijoliko kretanje. Nju je maltene nemoguće vući pravo.
Frekvencija rada štapom je različita, a zavisi od dužine modela, i kreće se od 1 do 3 poteza u jednoj sekundi. Manji modeli zahtevaju brži rad štapom da bi se dobila pravilna prezentacija, dok je za duže varalice (10 cm pa naviše) dovoljan i jedan potez u sekundi, uz ravnomerno, polagano, okretanje ručice na mašinici. Pri vođenju treba biti dosta precizan i vršiti ujednačene poteze štapom, tako da se vrh pomera uvek jednakom brzinom, i da za isto vreme prelazi određenu razdaljinu. Ovo se možda čini komplikovano, ali vrlo se lako postiže, već posle nekoliko minuta vežbanja. Dovoljno je štap oboriti prema vodi i ukoso, a novi pokret štapom činiti u momentu kada se Zara, nošena inercijom prethodnog poteza, zaustavi. Spušten štap omogućuje ravnomernije pokrete varalice jer je struna pružena po vodi. Podizanjem štapa može se desiti da je prednji kraj previše u vazduhu, pa se nepotrebno izdiže iznad površine vode, što prouzrokuje iskakanje same varalice, a nama treba kretanje levo-desno.
Novi pokret štapom se čini u momentu zaustavljanja varalice, pa se tako dobija „šira akcija“. Ako se vrh štapa pokreće pre zaustavljanja varalice, dobija se „uža akcija“. Prvi način se koristi u 95% slučajeva, a ovaj drugi tek ponekad. Širi pokreti vođenja Zare podrazumevaju duže ravnomerno kretanje u jednom pravcu, pa bas lakše grabi varalicu. S druge strane, kraći pokreti izazivaju češću promenu smera, pa bas često promašuje metu.
LEVO-DESNO, LEVO-DESNO...
Najteži deo prezentacije Zare je pravilno cik-cak vođenje, i to u obe verzije. Varalica se iz stanja mirovanja pokreće relativno sporim, ravnomernim, okretanjem ručice na mašinici, uz istovremeno cimanje vrhom štapa. Posle 8-10 pokreta štapom, pravi se pauza od maksimalno 5 sekundi, a zatim sledi ponovno stavljanje varalice u „radni režim“. Zmijoliko kretanje sa 8-10 poteza štapom je sasvim solidan tempo, za koje vreme Zara pređe od 50 - 70 cm. Ovaj način je najprivlačniji za basa, pa ga što češće treba praktikovati.
Međutim, ukoliko se primeti da je grabljivica vrlo aktivna, može se smanjiti broj cimanja štapom u jednom „cugu“. Tada je dovoljno 4-5 poteza, a zatim pauza. Smanjen broj pokreta štapom i pevećanje broja pauza rezultiraće povećanim brojem provokacija (kratkih vođenja) na istoj dužini, a pošto bas najčešće udara na samom početku pauze, ovom korekcijom povećaćemo broj napada.
U obrnutoj situaciji (kada je neaktivan) potrebno je povećati broj cimanja (i preko 15), tako da će Zara prelaziti duži put između dve pauze. Duže zmijoliko kretanje više je upadljivo (uočava se sa veće razdaljine), pa se lakše mogu isprovocirati basovi na napad.
Kombinacija užeg i šireg načina vođenja primenjuje se kad ni jedan način „ne pali“, a mi ipak želimo loviti Zarom (ili nemamo drugih modela površinaca - prim. ur.). Način je jednostavan: 8-10 poteza „šireg“ rada, a zatim 8-10 poteza „užeg“, i tako naizmenično.
Manja amplituda kretanja varalice, osim u situaciji kada je bas hiperaktivan, koristi se i kad se primeti da bas prati Zaru na odstojanju, a to se može primetiti po povećim talasima iza nje, povećanom frekvencijom trzaja dobijamo užu putanju koja oponaša plen koji je primetio predatora i dao se u paničan beg, udaljavajući se od njega većom brzinom. A bas ne voli da mu pobegne plen ispred nosa...
CELODNEVNA PROVOKACIJA
Udarac basa najčešće se događa po samom prestanku provokacije, obično već u prvoj ili drugoj sekundi pauze. Koncentracija, ipak, mora biti na nivou svo vreme dok je varalica u (na) vodi, jer su udarci mogući u svakoj fazi povlačenja. Stalni vizuelni kontakt sa varalicom i karakteristična (odložena) kontra se podrazumevaju, jer su to osnovni činioci produktivnog lova svim površinskim varalicama.
Zara nije neki „probirljivac“ kada je sam pribor u pitanju. Sa mašinicom ujednačenog rada (neizraubovanom) i štapom brze akcije, imamo bolju kontrolu nad varalicom i lako izvodimo željeni manevar. Poželjno je imati štap kraći od 3 metra, jer se njime znatno (fizički) olakšava „posao“ samom varaličaru, jer je lakši. Ipak, ovo je od drugorazrednog značaja. Bitnije je da se kratkom štapom lakše „diriguje“ u trsci!
Od primarne važnosti za kvalitet prezentacije je upotreba nekog XT (manje tegljivog) monofila ili, još bolje, upredene strune. Slabo tegljivom ili netegljivom vezom između vrha štapa i varalice dobijamo oštre promene smera, što rezultira većim brojem cik-cak kretanja na istoj distanci (imamo više „cugova“ u jednom zabačaju). Pored toga, oštriji pokreti stvaraju markantnije talase oko same varalice, pa ona biva primećena sa većih udaljenosti.
Dužina i preciznost zabačaja su najveći aduti svih varalica ovog tipa. Aerodinamičnost oblika i otežanje na zadnjem kraju omogućuju i veoma duge hice, ma kakvi štap i mašinicu koristili. Daleko najveća vrednost Zare je, ipak, mogućnost uspešnog lova preko celog dana. Po broju napada daleko je ispred svih (meni!) poznatih varalica kada su u pitanju topli letnji dani (interval od 10 do 16 časova). U dnevnom lovu basa po paklenoj vrućini učestali su prvenstveno napadi sitnijih primeraka, ali gde ima dima - ima i vatre.
Svojom „mutavošću“ dosta gubi na efikasnosti kada je noćni lov u pitanju. Torpeda su mnogo efikasniji noćni lovci (a tek Džiterbag - prim. D.J.). Kada je mirna (bez vetra) noć punog meseca i ukoliko je vedro, razlika u odnosu na pomenuta torpeda (tu važe i poperi) se drastično smanjuje, ali je i dalje za nijansu lošija od njih.
Može se reći još i to da je od svih površinskih varalica za basa, Zara omiljena i u štučjem svetu. Istina, to su većinom štukice do 50 cm, ali zadivljuje njihovo oduševljenje zmijolikom akcijom. Sajla, bilo kakvih dimenzija, u velikoj meri kvari pravilnu prezentaciju, pa se ne preporučuje za varalice do 8 cm.
Moguće je da se na Zaru zaleti i krupna štuka. Međutim, bez obzira na veličinu varalice, nikada je ne uspe progutati celu, zbog vrlo čestih, oštrih promena smera. Štuka Zaru najčešće napada na sredini provokacije. Iako je vrlo teško uloviti nešto što ima kratke odsečne pokrete, za lovca njenog kalibra to ne predstavlja veći problem.
U VRELINI DANA
Veličina i boja Zare su manje važan faktor (ali ne i nebitan) u uspešnosti lova. Treba koristiti dužine 3 ili 4 inča za većinu naših voda, a na dubljim i čitavih 5. Po danu bacati neupadljive dekore, dok u sumrak, noću i samo svitanje nešto od drečavih.
Za kraj treba reći da je Zara (po mojim skromnim saznanjima) apsolutno najbolja varalica za aktivnog basa. Mesec dana godišnje, ili možda nešto malo duže, je samo naizgled kratak period, kada vredi forsirati ovu varalicu. No, bez obzira na to, kraj juna, jul i (ako to vremenske prilike dozvole) sam početak avgusta, su pravo vreme za Zaru. A to i nije tako malo ako se uzme u obzir da je njeno radno vreme od 6 do 20 časova.
Nenad Ignjatov
