Preko preče - naokolo bliže. To važi i za nas, ribolovce. Trudio sam se svim silama da Glodu objasnim da loviti basa gumicama nije „Sveto pismo“. Da treba samo lak štap i mašinica koja dobro slaže nezategnutu strunu. Jok! Po njemu vobler lovi bolje! I tačka. Onda smo otišli na zajedničko pecanje, da probam da ga razuverim… Ni dan-danas ne znam da li sam uspeo u tome, mada sam par puta prošao pored preneraženih bas-vobleraša - zbog brojnosti basova na mom stringeru. Doduše, sve češći su njihovi, istina vrlo diskretni, pozivi na zajedničko pecanje. Ne znam zašto.
Znam da su relativno teško dobavljive kod nas, ali su gume neuporedivo jeftinije od voblera!
Prvo što morate da znate je da guma lovi u svim, ili skoro svim, situacijama. Ne želim da potcenim voblere, spinere i bazere, ali bar 70% njih je nemoćno pred gustišem i granjem. Guma vam omogućava i „poperisanje“ i „zarisanje“ uz malo vežbe. Možete je pravilno (čitaj: weedless) montiranu provući i kroz krošnju stogodišnje sekvoje. Jedini problem je relativna lakoća tereta, koju morate da izbacite. To se rešava „long cast“ špulnom, tanjim najlonom i broj većom udicom (oštra Ownerka, obavezno). Pravilno montirana, za broj veća udica, samo povećava šanse za ulov.
Obavezno kontrolišite najlon i čvor posle svake izvučene ribe, ili nakon nekoliko povlačenja kroz ševar, da vam se ne bi dešavalo isto što i meni. Naime, nakon par basova i provlačenja kroz travu, izleteo je „majstor“, uzeo, i prilikom kontre - najlon je puk'o, a i „Glod“ od smeha, jer sam skoro izleteo iz čamca. Ode basonja, ode i „Bassassasin“, a ode i Owner-ka 2/0. Samo zbog moje lenjosti da povremeno prevežem tanki najlon - a i „napaljenosti“ da pred Glavnim upecam što više. I brže. Doduše, i on je priveo nekoliko pristojnih, voblerima. Ali dok on oslobodi vobler (koji je konstruisan da bi trokrakama kupio travu) zeleniša, ja bacim u gustiš tri puta... Privedem dva puta! Istina, pošto ja upravljam čamcem, odemo na deo kanala gde je plitko - da ne bi mogao da lovi dubokoroncima, a gde po površini plovi trava - da ne bi mogao da „plopće“ površincima.
STRPLJIVO, POLAKO...
Pošto dolaze hladniji dani, pa se i bas spušta ka toplijoj vodi, evo par saveta kako da lovite u jesenje doba. Basa je sve teže, sem za vreme dužih (3-4 dana) sunčanih perioda, moguće loviti na površini. S toga se morate orjentisati na lov u srednjem sloju vode, ili na samom dnu. Potrebna vam je worm udica sa malim otežanjem, da bi se spustili što bliže dnu. Efikasno je da za otežanje koristite super-mekano olovce, koje stisnete na tanku strunu (neće je oštetiti, niti joj umanjiti nosivost), na dvadesetak cm od udice.
Vormove i Slagiće, koji su do sada bili tamni ili neutralne boje, valja postepeno zamenjivati nešto življim i drečavijim, koje verovatno bude kod grabljivog basa veću agresivnost. Ne treba preterivati s veličinom - do 12 cm, jer ipak mi nemamo basove za obaranje svetskih rekorda.
Mesta na koje treba da obratite pažnju su svakako popadalo drveće, potonuli čamci i sve ostale prepreke u vodi. Svako od ovih mesta krije oko sebe big-basa vrednog poštovanja. Svakako da su vam ova mesta neki put nedostupna pecanju sa obale. Tada potražite takva mesta koja vam omogućuju pristup lovnom području. Slažem se da je često i to nemoguće. Za lov sa obale bitno je da imate alat za dalek izbačaj i dovoljno strpljenja. U protivnom upoznajte bar nekog lokalnog „basistu“ koji ima čamac.
Prilikom pecanja sa obale nemojte se lako predavati. Ako baš ne uzme ponuđenu varalicu u granju, možda je samo oprezan ili preplašen. Krupan bas zna da udari i na sredini kanala, ili pod samim nogama. U ovo doba, kad se vode već uveliko hlade, varalicu treba voditi što sporije, preko čitavog kanala. Kratka cimanja vrhom štapa i duge pauze (u trajanju i do tridesetak sekundi) su taktika koja će ga navesti na ugriz. Nemojte da se čudite što će neki hici trajati i po par minuta. Jesenji lov basa je samo za basiste sa „šarandžijskim“ živcima.
... PA OŠINITE!
Znam da se neki sad pitaju kako identifikovati udarac? Morate gledati u najlon, koji je mek, i po mogućnosti plivajući. Svaki, pa i najmanji drhtaj, pokret u stranu, ili ubrzano tonjenje najlona, siguran je znak da je kontakt ostvaren. Malo sačekajte (sekundu-dve) pa ga počastite kontrom od koje mu se gabarit povećava bar za 2 cm.
Ima li potrebe za tako žestokom kontrom? Ima. Neki moji drugovi su mi se žalili da im otpada riba. Nismo mogli u priči da otkrijemo razlog, pa smo otišli na vodu, i sve je bilo jasno. Mlaka kontra na građu usta basa, prvi skok i... adios amigos!
Slobodno pustite da riba proguta gumicu, sačekajte, pa ošinite. Ako se dogodi da i nakon svega luftujete, zaboravili ste jednu od najvažnijih stvari - miris. Zato, kad završite pecanje za taj dan, našpricajte gume u kutiji i ostavite je dobro zatvorenu do sledećeg puta. Namirisanu gumu bas mnogo duže drži u ustima i nerado je pušta. Koristite mirise poznatih proizvođača, prvenstveno iz Amerike.
Sve u svemu, lov gumicama će vam pružiti izuzetne trenutke u ribolovu, kao i bar 30% više ribe u čuvarci, nego lov voblerima. Ukoliko me poslušate i počnete loviti ribu na ovaj način, već kod prvog basa pomislićete da ste zakačili FAP-a.
I još nešto. Jestivi basovi su oni preko 500 gr, a oni manji su - mali. Pustimo ih da porastu, ako uspeju od onih mesoždera (mreže, struja...). Jestivi su i oni preko kile, ali su bolji za fotografisanje - i puštanje.
Saša Zec
