Naše “...ijade” su čudo nad čudima: na “smuđijadi” pobedi bucov od kile; na “štukijadi” bucov od pola; ali na “bas kupu” tri basa (zajedno teška preko kile!) plus - bucovi! Pa zašto onda niko ne organizuje “bucovijadu” kada te grabljivice još ima u našim vodama? “Somovijada” i “Zlatna bućka” se još, kako-tako, održavaju, opstaju, jer je poseta velika, a i ulovi se ponešto - prošle godine na “Bućki” baš mnogo! Ali ostale “ijade” su “jade” – tradicija, a bez ulova. I “somovijada” bi postala “bucovijada” da nije čamaca!
“Svetsko prvenstvo u lovu mladice” je postalo poznato po tajnosti, i to strogoj - niko ne zna KADA ali se ono ipak redovno održava?! Svetsko, bre, prvenstvo... a bez pompe i reklame. I bez sudija, a nagrade vredne! Jer tamo se nadmeću samo “lordovi” kojima se na reč veruje, šta će im sudije? (Na pitanje Lali otkud mu tol’ki novci, kaže: Igrao sam poker s lordovima. A oni su plemići, džentlmeni, veruje im se na reč - karte ne pokazuju. I tako je mene “krenulo”.)
Mi smo poznati po tome što moramo u svakoj čorbi da budemo mirođija, pa tako uporno kopiramo svet - organizujemo pecaroška nadmetanja (i to varaličarska, ej!) a nemamo ribe, tj. nema grabljivica u našim vodama! Dobro de, ima još po koja... Ali zašto onda pecamo samo sa obale, kako da upecamo ako čamac nemamo?! Zašto, ako već strance kopiramo i organizujemo “Zander”, “Bass” i “Pike” “tournamente” sa kotizacijom, nemamo čamce? Da li ste negde videli ili čuli za bilo koju “ijadu”, evropsku, japansku, ili američku, a sa obale?! Ali kod nas je više Stella nego čamaca.
OK, naše “ijade” su jadne, pa su i uplate skromne - tek za riblju čorbu i po koje pivce, a i nagrade su (obično) sponzorisane opremom koja nikom ne treba, koja odavno skuplja prašinu po magacinima. A kada se sponzor otvori i da lepe nagrade, recimo varalice, te nagrade retko stignu do takmičara, jer ih obično organizator zadrži za sebe?! Šta će one učesnicima, kada ionako tu (zna to organizator vrlo dobro!) nema ribe ni za lek, a ne za (s)kup.
(Izuzetak je, ipak, priznaćeš, način na koji se i organizuje i sudi “Somovijada”, a i nagrade se pristojne - čak i vrlo vredne - op. Glod.)
Skroz je drugačija priča iz Hrvatske. U komšiluku su jaki sponzori za njihove “Bas kupove”, nagrade vredne, suđenje pošteno, a takmičara ima i iz inostrastva – pa čak i iz daleke Rusije - i to veoma poznatih imena! A kod nas?
Basa smo urnisali, ima ga samo u tragovima, a trsimo se “bas kupom”?! I još “stručna predavanja” o tehnikama lova (evropsko-američka iskustva) nam demonstriraju na njima. Čik neka demonstrator na licu mesta pred svedocima ulovi basa, da pokaže znanje!
Ja ne znam kako je sa ulovima na “klenijadama” jer nikada nisam bio na nekom takvom skupu, ali volim basa da lovim, pa sam prisustvovao (skoro svim) našim “bas kupovima”. Pecam i smuđa, bio sam i na tri “smuđijade”, i na dve “štukijade”. Na “štukijadama” nikada nije bilo ulova koji bi opravdali sam naziv manifestacije, na “smuđijadi” je jednom bilo ulova da se čovek ne postidi, ali na “bas kupu” nikad nije bilo ulova basa koji bi bili bar upola manji od hrvatskih! Uvek su to neki basići jedva “u meri”, a mera je takva da me je sramota i kada ga upecam da ga prijavim. Sramota je što “ulove” tih dimenzija uopšte i fotografišu.
Mi smo basa imali, zavidnih veličina i solidne brojnosti. Populacija mu je danas na granici opstanka a veličina ispod svake mere. U Hrvatskoj ga ima i sve su veći. Ko je za to kriv? Mi, jer se u Hrvatskoj odavno neguje pokret, a među njihovim basistima čak i kult - “uhvati i pusti”. Kod nas ga nisu puštali baš takvi koji nam sada drže predavanja! Sada ga i oni puštaju, ali kasno.
Šteta je i odlične prodavnice “Plovak” (a prepune varalica!), u Sivcu...
“Basista”
Kratak tekst je e-mailom poslao jedan naš čitalac, vatreni basista, vrlo ljutit, s molbom da ga ne potpišem jer ima puno prijatelja među basistima. Poštujući takav stav, objavljujem njegov tekst. Deo o “Svetskom prvenstvu mladice” sam ja dopisao - nisam odoleo. Glod
