Jacića sam upoznao preko Interneta, na forumu, pre desetak godina. A sreo sam ga pre jedno 5-6, na sred Dunava. Ja fotografisao - pravio reportažu o Dunavu sa banatske strane, a on pecao sa „srbijanske“, kod Rama - pecao šarane. Parkirao čamac na sred reke, u čamcu i suncobran (leto beše), a Jacić zavaljen u stolicu, čeka. Čekao je „Godoa“, pa je čak i rod pod stavio na pramac, da može da pridrema, pošto je čvrsto usidrio čamac i zabacio mamac. Popričasmo nakratko, uslikah ga (ima u jednom starom Trofeju ta fotka), pa odoh dalje – u Banatsku Palanku na riblju čorbu.…

Nastupanjem zime bijela riba, glavna mladičina hrana, sve manje je aktivna u traženju hrane i uglavnom se skriva u podvodnim žilama drveća, među ili ispod sedara, kreće se tek povremeno, i to samo u najtoplijem dijelu dana. Voda je tada najtoplija u većim dubinama - tamo zimu provodi bijela riba. Iako mladica veoma dobro podnosi hladnu vodu, čim se temperatura vode spusti ispod 5 stepeni Celzijusa i ona potraži nešto toplija mjesta. Ukoliko ih pronađe - počinje lov, ukoliko ne - „umrtvi se“, i većinom miruje, čekajući naznatno povišenje temperature vode. Fiziološki procesi svih riba prilagođavaju se hladnijoj vodi, a metabolizam…

Varaličarenje je sve popularniji vid ribolova, tačnije sportskog ribolova, jer je cilj prevariti ribu grabljivicu veštačkim - a ne prirodnim - mamcem. Popularno je i što je praktično – samo štap, mašinica i par varalica u džepu, ili torbica s varalicama preko ramena. A i zdravo je pešačiti pored reke i zabacivati, zabacivati, zabacivati... Zdravo je i sedeti, ali u čamcu, jer je opet potrebno zabacivati, zabacivati... Kako se pecaju plemenite ribe (smuđ, štuka, mladica, som, pastrmka, bas...) pravo je čudo da (i) među (našim) varaličarima raste popularnost pokreta „uhvati i pusti“ - uprkos činjenici da se (u)love, kulinarski gledano, najukusnije…

Lovostaj na smuđa počinje 1. marta i traje do kraja aprila. Da li su ta dva meseca dovoljna da se izmresti tema je za ihtiologe, a ne za ribolovce. No, kako je malo verovatno da smuđ čita kalendar, teško da uvek radi „ono“ baš kada mu mi odredimo. Biće pre da se mresti kad mu dođe (vreme), kad mu biološki sat zazvoni, a ne kad mu naš zakon propiše. Stoga je prilično zagovornika ideje da se svake godine prate meteorološke prilike pa da se lovostaj za sve vrsti riba određuje svake sezone posebno. I ne samo da se prilagođava datum početka…

Gde u ex-YU ima najviše somova? Verovatno u Dunavu, Tisi i Savi, jer: velika voda = velika riba. Ali poslednjih godina najviše ulova je na rijekama Savi (gornji tok) i Bosni, a sada i na reci Moravi?! Ali gle čuda – ne leti, ne po grmljavini, ne na bućku… nego na varalicu – i to po ciči zimi! A na Dunavu, Tisi, Savi… ništa - mrka kapa! Zovem mog drugara iz Bečeja (koji nikad nije na Internetu, ali je verovatno upecao više somova nego svi forumaši i blogeri zajedno), i pitam (proveravam, za svaki slučaj!) da li je on, ikada,…