Suspending vobleri su dobili ime po svom karakterističnom ponašanju, odnosno po lebdenju u takozvanom međusloju, ili kako se to stručnije kaže po njihovoj “neutralnoj” plovnosti. Najčešće se koriste za pecanje basa tehnikom povlačenja, po principu: cim-cim-pauza. Kad se prestane sa povlačenjem vobler bi trebalo da ostane u međusloju, niti da tone niti da ga potisak gura ka površini, ali neki modeli, mada deklarisani kao suspending, za vreme pauze kod povlačenja lagano idu ka površini. Na takvo neočekivano ponašanje suspendinga često utiče i strujanje vode kao i njena temperatura (gustina). Spolja gledano, vobleri tipa suspending se gotovo uopšte i ne razlikuju…

(Štuka posle mresta) Opet to varljivo proleće! Opet te narasle želje da se izađe na vodu i opet problem visokih voda i pohajdučivanja riblje populacije još pre Đurđevdana. A kakva je samo vodurina nadošla! Toeriju opšte uzročno-posledične povezanosti sveta oličenu u famoznoj tezi da zamah krila leptira u Africi može izazvati tornado u Severnoj Americi doživljavamo kao poplavu Velikog Gradišta izazvanu aktiviranjem vodokotlića u Novom Sadu! U tako nadošloj vodi nije teško odgonetnuti gde se skriva riba - u podrumima kuća nebranjene zone. Srećom, tako je bilo pre par prošlog aprila, ovog proleća je bar što se Dunava i Tise…

Sveto trojstvo u lovu štuke glasi: aktivna - horizontalna prezentacija (leptir, vobler); manje aktivna - vertikalna prezentacija (kašika, džig); neaktivna - prirodni mamac, tj. živ ili mrtav keder. Kasna jesen je za vertikalnu prezentaciju, pa ćemo malo o tome, jer je vreme brzih spinera kao i džerkova za nama... Voda se ohladila, vetar i kiša hlade je još više. To tera štuku u dublje slojeve, dalje od hladne površine. Zato je treba tražiti, u to doba, na vodotocima sa većom dubinom. Kao što u proleće riba pre “kreće” na manjim votocima, jer se manja voda brže ugreje, tako je u…

Namera mi nije da sada naširoko pišem o Meppsu, jer je o svim tipovima legendarnih “krilca” već toliko rečeno (klikni OVDE), nego ću pokušati da se osvrnem na veličinu varalice, dužinu sajle i još ponešto, jer sam primetio da neki spineri misle da na Lusox sajla ne treba da se stavlja, smatrajući da je sama žica (tj. olovna glava) već dovoljno dugačka. Krenuću od pretpostavke da je tačna američka teza da veličina varalice za lov štuke treba da bude onolike dužine koliko je rastojanje od vrha vilice do kraja škržnog poklopca. Ima tu i istine, ali mislim da je malo…

Porodična finska kompanija Uistin Oy proizvodi visoko kvalitetne varalice pod robnim markama “Nils Master” i “Bete” još od 1963. godine. Neuporedivo je manja od Rapale po proizvodnji i prihodima, ali ne i po renomeu i slavi. Naime, nema ozbiljnijeg vobleraša bilo u svetu bilo kod nas a da nema u kolekciji bar jednog Nilsa! A u Skandinaviji, kada po sajtovima tragate za rekordnim ulovima grabljivica, iznenadićete se koliko je gigantskih riba upecano njima - nema top liste a da na prvim mestima nisu ulovi ostvareni Nils Masterima. I u USA su vobleri ove male finske kompanije veoma popularni, ali ipak…