Проф. Др Ристић: Kолико нам је стало до нас самих и зашто је то тако важно? Ово о чему бих прозборио има своја два краја или крајности. Могу да пођем са једног краја. Тај, први показује да смо као друштво успели да смислимо и будемо довољно доследни да једну по свим тачкама лошу причу доведемо скоро до комплетне реализације. Са недовољно или без озбиљне дискусије и нормалног гарда целе јавности на очигледну мутну радњу углавном смо ћутали, добра већина. Има ко се тим ваљда и стручно и законски бави. Ја ћу објаснити свој утисак онолико колико као љубитељ природе и…

Људи и догађаји... што рече Торбица у Државном послу, појмовно се не разумемо, ми који чистимо и они који прљају Како већина често није у праву, наша скромна али компактна мањина наставља своју неравноправну борбу. Против смо тога како се Држава односи према бацачима смећа и загаћивачима, противим/o се градњи миниходроцентрала и невиђеној деструкцији река у Србији зарад новчане користи неког уског круга људи. Подржавамо све поштене борце, све оне којима говоре да “је то добро ал нема шансе, увек бацају”, подржавамо заједништво и истрајност Пироћанаца да одбране своје реке, подржавамо и све оне који нам се диве ал не…

Необичан начин често je једини могућ... У Кривој Реци, дивном поткопаоничком селу, са којим са вас упознавао некад давно кроз текстове о пастрмки, лане кроз Бруски марш и „минихидрозла“ која су се нажалост углавном изградила, обавили смо две акције уклањања смећа. Једна је била херојска по количини смећа а једна по начину како смо то успели. Та два Дамоклова мача су уклоњена и могу да кажем да смо - за сада - успели. Прича је лепа и волео бих да наставите читање... Често сам у Кривој Реци, за неког ко не живи у Брусу и коме нико није из тог…