Svaki put ista priča, bilo da je Nova godina, Božić, Uskrs... stižu mi čestitke. Vole me drugari, poštuju prijatelji, ali čestitaju mi i nepoznati brojevi, neki ljudi bez imena i prezimena. Nepovratno prohujaše vremena kada sam celog decembra redovno praznio poštansko sanduče, stizale su čestitke svakoga dana sa svih strana. Obično kičerajske, sa nekim mostićem zavejanim i potokom zaleđenim, ili Deda Mrazom rumenim. Istina, beše i po koja „umetnička“ – UNICEF-ova, neću da grešim dušu. Ali bilo kakve da su, one najjednostavnije ili sa šljokicama, što se rasklapaju i u bele koverte stavljaju, svima sam se radovao, jer su bile…

Sin: Roditelji moji dragi, evo danima se kanim da vam nešto saopštim i nikako da prevalim to preko jezika, pa eto, nek ovaj nedeljni ručak bude prilika. Ćale: Prilika da nam prisedne ova boranija bez mesa? Koviljka, u tebe gledam, pa pička mu materina je l’ može bar nedeljom da ne budu ove bonžite i alge, ja sam karnivora bre, mojim precima se mozak razvio jer su jeli meso a ne pasli stepu u sa gnuovima i impalama. Keva: Ljubiša, to je za tvoje dobro, ionako su ti krvni sudovi začepljeni ko ciganski sulundari, samo jedeš kulenje i slaninu sapunjaru.…

Svi fanovi Facebook strane Trofej.info imaju privilegiju da besplatno preuzimaju online izdanja časopisa "Ribolovački Trofej". Dovoljno je da izaberete sekciju DOWNLOAD u glavnom meniju ili da kliknete OVDE. Bez obzira da li ste već lajkovali ili ne Facebook stranu Trofej.info, pročitajte uputstvo na toj strani i vrlo lako možete doći do sadržaja cele strane, te preuzimati sa sajta komplena izdanja časopisa u PDF formatu. Od danas je za preuzimanje dostupano i Web izdanje br.2 a preko ove strane vremenom ćete moći da preuzmete i sva ranija izdanja Ribolovačkog Trofeja. Ukoliko ste pak nestrpljivi, SVA izdanja na papiru (100 brojeva) možete…

Čitavog života bežao sam (ko rokeri od turbo-folka) od primitivnih naslova i patetičnog pisanija. Ali jednom sam pokleknuo. Naime, nisam izdržao a da ne stavim naslov koji pre priliči žutoj štampi nego Trofeju. Ali je sam dogođaj isprovocirao baš takav, jer je istinit: Som na Dunavu napao dete! Ipak sam naslov malo ublažio, da ne bude previše morbidan, pa sam napisao „napao“ umesto „progutao“, iako je som na Dunavu kod Novog Sada zaista progutao dete. Uostalom, eto vam gore zaplavljenog linka - kliknite pa oprezno pogledajte slike i soma i deteta. No, da to nije usamljen slučaj svedoči i ova…

(Od ovog, bre, mož' se rikne!) Uf, davno beše, negde oko mog rođendana, u novebru 1969. ako se dobro sećam. Možda i koji dan posle. A možda i godinu dana više. Da, biće ipak da to beše tek u jesen 70-e. Pančevo, u blizini „stadiona“ „Dinamo“. Košava otkida - moj južni Banat, hehehe. Mrak rano pada, ali mi mladi i dugosi, ko Samson jaki, „u čizmama sa visokom petom“, igramo fudbal. Stoni fudbal. Joooj, kako sam razbijo. Pa kad prevučem peko srednjaka sa trojke, kad ga uštinem... pa zviznem! Pukne ko top! A tek kako me je neki plavokosi Sreja…