Ženka dugodlakog nemačkog ovčara Gabi je sa osam godina starosti stigla u Vrt. Bila je izuzetno lepa keruša. Imala je zaduženje da sa još jednim psom i radnikom - noćnim čuvarem, patrolira po Vrtu. Iako je bila u poodmaklim godinama, neprestano je dokazivala svoju hrabrost, srčanost i odlučnost. Sudbina je htela da se jedne noći dogodi nešto nepredviđeno. Ženka jaguara je uspela da iskoči iz svog kaveza i da dođe gotovo do upravne zgrade. Kada je čuvar, koji je sa psima patrolirao, stigao do tog dela Vrta, Gabi je naglo zastala, osluškujući. Ostala je sasvim ukočena nekoliko sekundi, a onda…

Dvojica dunđera, Pera i Milisav, radili na nekom bazenu, pa po završetku posla rešili da se malo okupaju. Milisav se popne na platformu za skakanje, dođe do ivice pa poče da se izvija i širi ruke spremajući se da skoči. Pera: A be Milisave, kad te bolje pogledam odozdole, isti si ORO! Milisav: Jel zbog figuru? Pera: Ne be, zbog nokti!

Da li se to i vama dešava ili samo meni? Da li sam to ja imao pogrešne prijatelje, drugare, kolege... pa čak i rođake?! Da li vas pozovu nekad, ili samo za Novu godinu, Božić, Uskrs... pošalju sms poruku? Znate, već mi je postalo degutantno, ispada da se namećem, da oni meni trebaju a ja njima ne, kad ih pozovem 3-4 puta godišnje da pitam kako su... a oni godinama NI-JED-NOM! Štede - skupi impulsi, ili... I tako sam, napokon, definitivno shvatio da sam život proćerdao sa pogrešnim. A da više divanim sa vama, nepoznatim prijateljima, nego sa njima "prijateljima".…

U ovoj zemlji mnogo toga nije normalno! Eto, u februaru 2014. oni koji su na vlast došli bagerom sneg čiste... tenkovima?! Pa valjda treba obrnuto! Ili ja možda nisam normalan... Elem, u poznatom vicu, Indijanci su masovno počeli da seku šumu jer im je vrač rekao da će zima biti duga i hladna. Međutim, zima je bila kratka i topla. Besni što su nepotrebno posekli onoliku šumu spremajući ogrev, Indijanci žestoko izudaraše vrača... Jer, indijanci su ekologozi. Dođe sledeća jesen, Indijanci ga ponovo pitaju za zimu. Vrač pogleda u svoj „softver“, koske i zmijske kože razbacane po pepelu, pa im…

U Srbiji i Hrvatskoj, a posebno u Vojvodini i Slavoniji, svake godine, obično tokom l(j)eta, održavaju se brojne manifestacije, popularna takmičenja u kuvanju riblje čorbe. Nema te „ijade“, sajma, nautičkog ili ribolovačkog skupa, koji se ne završi spektakularnim nadmetanjem majstora u spravljanju ovog delikatesa - "Zlatnim (vodo)kotlićem" Apatina, Osijeka, Semberije... Često su sponzori turističke organizacije, jer je riblja čorba naš i(li) njihov brend. Brend, jer je jedinstven u svakom pogledu, kakvog nigde u Evropi odavno više nema. Posebno je i to što svako može da učestvuje, pod uslovom da donese kotlić, alevu papriku, luk... a so nije potrebna. Ribu obično…