Kada veliki poglavica iz Vašingtona šalje svoj glas da želi kupiti našu zemlju - previše od nas traži. Kako se može prodati ili kupiti nebo i toplina zemlje? Tako nešto, sasvim nam je strano. Mi nismo vlasnici svežine vazduha i bistrine vode. Svaki je delić ove zemlje svet mome narodu. Svaka blistava borova iglica, svako zrno peska na rečnom sprudu, svaka maglica u tami šume, sveti su u mislima i u životu moga naroda. Deo smo zemlje i ona je deo nas. Mirisave trave su nam sestre. Jelen, pastuv, veliki orao - braća su nam. Stenoviti vrhovi, sočni pašnjaci, toplo…

Stoje dete, njegova mama i policajac na autobuskoj stanici. Prođe petnaest minuta, pita dete mamu: - Mama, mama zašto autobus toliko kasni? Kaže mu mama: - Pa, znaš sine moraju prvo sedišta da mu nameste. Prođe pola sata, ponovo pita sin: - Mama, mama zašto autobus toliko kasni? Kaže mu mama: - Pa, znaš sine moraju i gume da mu napumpaju. Posle sat vremena ponovo pita sin: -Mama, mama zašto autobus toliko kasni. Kaže mu mama: -Pa, znaš sine moraju i da ga ofarbaju. Ubaci se policajac: - Šta ga sad i farbaju u p. m.!

Naivno sam verovao da su ljudi koji pecaju tihi, mirni, strpljivi, staloženi, ćutljivi, ali duhoviti, i da iznad svega vole prirodu i životinje. I zaista, takvi su nekad i bili. Ili to ja, mlad i zelen, nisam od drveća video šumu. Tek, nekako s vremenom, počeo sam da sumnjam da su svi takvi, sve češće sam upoznavao egzibicioniste koji pecanje ne smatraju za „najzdraviju bolest“ nego ribolov kao priliku za ispoljavanje niskih strasti, za samoisticanje. No, bio sam bar toliko svestan da to samo ja, sticajem okolnosti zbog posla kojim se bavim, sve više upoznajem „majstore udice“ a sve manje…

Ja sam Banaćanin (Lala), Vojvođanin, Srbin, ex-Jugosloven, Evropljanin. Može i obrnutim redosledom, ne marim. Ili bilo kojim, jer ja sam sve to. A ponajviše solista, individualac. I često kontraš, “antiprotivan” svemu i svačemu. Ali ne i protivan zdravom razumu. Recimo, ja sam Lala koji vole "dođoše", jer su u Vojvodinu svi nekada odnekud došli, pa i njegovi preci. Kao i u Srbiju, Jugoslaviju, Evropu ili Ameriku. Ali mi smetaju oni koji dođu u Vojvodinu pa otvore "gostionu" koju nazovu "Lički krš", jer smatram da je ime "Lipov lad" lepše i prikladnije - primerenije novoj pitomoj sredini. Iako razumem nostalgiju za…

Nakon što je čula da joj je preminuo djed, Katica je otišla ravno do kuće svoje 95-godišnje bake da je utješi. Kada je upitala kako je djed umro baka je odgovorila: "Imao je srčani udar dok smo vodili ljubav u nedjeljno jutro." Užasnuta, Katica stane koriti baku kako dvoje ljudi, skoro stogodišnjaka, koji vode ljubav zasigurno izazivaju vraga. -"O ne, draga moja", odgovori baka, "prije mnogo godina, uvidjevši koliko smo stari, zaključili smo da je najbolje vrijeme za vođenje ljubavi kada crkvena zvona počnu zvoniti. To je bio upravo savršen ritam. Lijep, polagan i jednak. Ništa prenaporno, jednostavno unutra na…