Pričaju Francuz, Amer i Mujo o vernosti svojih supruga. Kaže Francuz: - Ja uzmem tjedan dana odmora, a ženi kažem da idem na službeni put. Pratim je svuda gdje ide, s kim se viđa, sve saznam. Amerikanac će na to: - Ma hajde, ja platim privatnom detektivu da je prati, on mi donese slike, izvode telefonskih razgovora, sve saznam, kad, gdje, s kim. - Koje ste vi budale - kaže Mujo - ovaj troši pare na detektiva, ovaj se šunja po žbunju, prati ženu. Ja jednostavno izađem na terasu ujutro, onako u gaćama i potkošulji, vidim komšinicu preko puta i…

II svetski rat, kapetan govori Cigi: - Cigo, brani ovu čuku životom ako treba, sve što imamo su 3 bombe i šlem. - Auuu gos'n kapetan, bolje ti meni ostavi 3 šlema i jednu bombu. - Dobro Cigo, kako ti kažeš. Posle par dana dolazi kapetan da obiđe Cigu, kad nailazi na gomilu nemačkih uniformi, čizama, čarapa, šmajsera… a grupa švapskih vojnika cvokoće bosa i u gaćama. U sredini sedi Ciga a pred njim tri šlema: - "Ajmo, braćo Nemci, posljednji pokušaj: pod kojim šlemom je bomba?"

Razmak između željezničkih šina u SAD je tačno 1,4351 m. Zašto je baš toliko? Zato što je toliki razmak između željezničkih šina britanske železnice. Budući da su železnice u SAD počeli graditi Englezi, upotreebili su i u Americi istu meru. A zašto u Engleskoj upotrebljavaju tu meru? Zato što su prvi vagoni u Engleskoj izrađeni u radionici koja je pre izrade vagona proizvodila konjske kočije. Za železničke vagone su upotrijebili isto podvozje koje su pre koristili za kočije. Zašto su za podvozja kočija upotrebljavali baš toliku meru (1,4351 m)? Zato što je razmak točkova na kočijama bio prilagođen starim europskim…

Pričaju dva prijatelja: - Što ti je modro oko prijatelju? - Udarila me žena... - Zašto? - Obratio sam joj se sa TI... - I zato te tuče?? - Tuče, tuče... Ležim ja pored nje, ona me gurka i kaže: "Mi odavno nismo imali seks" - A ja joj kažem: "Ne MI, srećo, nego TI.

(Kako su i zašto Nemci uhapsili Gloda - istinita priča!) Evo šta mi se dogodilo onomad, još dok su nam trebale vize za Evropu, tačnije: Uniju. Naime, svake godine bih trknuo do Ebra, postao mi bliži od Dunava. Čak sam svojim pozitivnim pisanjem o Španiji stekao privilegovani status: „gospodinu Jovanovu“ nisu u Ambasadi Španije u Beogradu naplaćivali vizu, a davali su mu je bez problema, kada je Šengen vizu bilo poprilično teško dobiti. Obično je ovako bivalo... Kada vadim vizu za Španiju, nakačim se na internet, sa sajta Konzulata Španije skinem pdf formular, odšampam ga i popunim, pa pošaljem internetom.…