Kume, u subotu ujutru u pola četiri dolazim po tebe. Kraj. Kratko i jasno, preko fiksnog. Tako smo nekada moj kum i ja ugovarali pecanje par dana pre vikenda. Bez mobilnih. Dogovorimo se i to je to – zna se. Nema odustajanja, nema kašnjenja, nema naknadnih izmena i odlaganja. A vozio je „trabanta“ a ne džipa... Nekada su telefoni služili za telefoniranje, za razgovor. Stoga su imali samo mikrofon i slušalicu. Danas se telefonima fotografiše, surfuje i tipka – kontaktira se porukama, a slušalice služe da se sluša muzika a ne sagovornik. Jer sagovornika i nema – iako na mobilnom…