Nisam ekonomista, ali ni duduk – zaista mi nije jasno zašto je sada bolje?! Recimo, u jednom bačkom selu je na državnom (društvenom) poljoprivrednom imanju radilo oko 500 stalno zaposlenih seljana i sasvim pristojno zarađivalo. Naravno, svi oni su imali porodice. Svima dobro, svima dovoljno, nikome previše! Tako je ostajalo novca i za omladinsku organizaciju, fudbalski klub, osnovnu školu, dom kulture... A država je dobijala više jer je više njih radilo i plaćalo poreze i doprinose. Znači, poljoprivredno dobro je pomagalo selu, ali i pokrajini i republici. Tada je, u „tamnici naroda“ Jugoslaviji, pod „diktaturom“ jedne partije, u tom selu…

Dibio Lala premiju na Lotu - ubo sedmicu. Saznali novinari pa ga pitali šta će s tolikim nocima. - Prvo ću da vratim neke dugove - odgovori Lala. - Dobro, a šta ćete s ostalim - upitaše novinari. - E, ostali će malo da pričekaju.

Ovaj tekst je nasušna potreba – ne za vas nego za mene. Napisao sam pa dugo razmišljao da li da ga objavim, jer meni je dovoljno i samo to što sam ga napisao – otvorio ventil, ispraznio se. Ali pošto je meni pomogao, možda će i nekome od vas, stoga ga objavljujem. Sve ovo je čisto subjektivno, to što je meni pomoglo ne znači da će i vama – univerzalnog leka nema. Iako ne živim bolje, a ni lakše, trenuci koje sam s njima proveo učinili su da mi bude lepše bar za trenutak – nisu me izlečili, ali su…

Zaposlili se Mujo i Haso kao piloti u Oružanim snagama Bosne i Hercegovine, pa krenuli na svoj prvi let. Međutim, kad su trebali sletjeti na Mostarski aerodrom vidjeli oni da je pista mnogo kraća, nego što su oni učili na obuci. Spustili su nekako avion, aktivirali sve kočnice, zaškripale su i zadimile se gume, a avion produžio preko rubnika, probio ogradu i jedva se nekako zaustavio na livadi iza piste. - "Jeb'o majku svoju, kako su napravili ovu pistu!" - opsovao Mujo na kraju, skidajući kacigu. - "Nema više od 100 metara!". - "Baš'' - dodao Haso, brišući znoj. -…