Niko se nije toliko radovao kad se pojavio, niko ga nije toliko nestrpljivo iščekivao, niko ga pre mene nije kupio, niko pre mene nije njime pecao... pa je logično što sam se prvi i razočarao. Ovako beše...

Made in Sweden, bre! Pa još Abu – Abu Garsia Suveren (Abu Garcia Suveran)! Uh, kada se samo setim koliko sam ga čekao. Čim sam ga video u katalogu, prostudirao sam do poslednjeg reda svaku reč, lupom pregledao svaki detalj fotografije, pa brže-bolje napisao tekst o njemu. Nahvalio sam ga (istina, ogradio sam se da je to na neviđeno predstavljanje, a ne testiranje) jer sam verovao (ma bio sam 100% ubeđen!) da takva kompanija ne može da napravi ništa loše, posebno što je bio Made in Sweden, sav od metala, imao je i Worm Gear i Worm Shaft, plus dve metalne špulne! A najveća garancija bila je cena – koštao je, tada sredinom 1999. godine, baš žestoko. No, to me nije sprečilo da ga odmah naručim, jer sam oduvek sanjao mašinicu Made in ... od metala, sa pužnim pogonom (Worm Gear) i prenosom preko beskrajnog vijka (Worm Shaft). U tom prvom tekstu sam načinio i par grešaka ali, Bože moj, ljubav je slepa.

Kada mi je napokon stigao, još više me je oduševio – Abu Garsia Suveren (Abu Garcia Suveran) je bio najoriginalnija mašinica koju sam ikad video. Toliko je bio originalan, i ispred svog vremena, da je to ostao sve do danas – nijedna mašinica ni po čemu ne liči na Suverena.

Luksuzna kutija, unutra dve špulne sa plastičnim zaštitnim kapama, uputstvo, garancija, kožna futrola i on – Abu Suveren. Vrtim ga, u ruci osećam težinu – čelik, bre. Dobro, nije čelik nego aluminijum, ali delovao je ko da jeste. A vrti se lako, tečno, bez otpora. Podešavam dril – fantazija jedna, čista simfonija – centralna kočnica. Ogromni frikcioni diskovi, ali ne u špulni – nego ispod nje! Center Drag sistem – čudo od kočnice!

Ručica metalna, jaka, naravno da se ušrafljuje u pogonski zupčanik, kuglagera ne previše ali dovoljno, tu je i super-stoper a uključuje se – gle čuda – preko velikog sivog diska ispod rotora.

Rotor metalni, telo metalno, pokopac... koji poklopac? Nema ga! Dizajn je čudo, kada ga rasklopite više liči na zatvarač nekog oružja, nego na mašinicu za pecanje. A rasklapa se jednostavno, i lako servisira, čisti i pomazuje.

Špulne metalne – a dve. Skidaju se pritiskom na dugme, a ne odšrafljivanjem.

Najviše me, naravno, kopka kakav je iznutra, kako je rešen pogon i prenos, ali nemam vremena da ga rasklapam – dobio sam ga dan pre polaska na prvi World Carp Cup 1999. godine na Saruleštiju u Rumuniji. Spremam se, ja sam gost organizatora iz Francuske (časopis Media Capr beše?), pakujem Suverena i strune, štap i varalice, i na pamet mi ne pada da ponesem Shimano Twin Power XT ili Daiwu Emblem ZiA. Imam Suverena, bre!

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

U Rumuniji gužva, jurnjava... svi su tamo. Uveče u hotelu, među uglednim zvanicama i brojnim novinarima iz cele Evrope, uz pitke priče o svemu i svačemu dotaknemo se i teme „ribolovački pribor“. Tu su Francuzi, Italijani, Nemci, Englezi, Rusi... ali i Srbi (tri moja saradnika i ja). Niko ne da nema, nego je malo ko uopšte i čuo za ABU Suverena. E, tu sam ih čeko - donesem ga i stavim na sto. Tajac...

Vrte ga, zagledaju, merkaju... i ne mogu da skontaju: pa do koliko do juče su nas „milosrdno bombardovali“ a sada jedino Srbin ima Suverena?! Šta sad da im objašnjavam kad pojma nemaju; šta sad da im pričam kako je Klinikiš zbog nas konstruisao specijalni Sportex, ili da su Bečejci – pre svih u svetu – pecali Stormom Lightin’ Shad, jer smo poznavali gazdu Geri Storma lično. Ili da smo od DAM-a tražili da prebace proizvodnju Quickova 3002 u Srbiju, a da je ne gase – ali nas nisu poslušali. Ili... Ma ništa oni nisu znali, a ne kog „filozofa“ su pred sobom imali!

To veče, pred spavanje, prvi put namotam strunu! Uf, nije najbolje, ali nema veze. Sutra ću je na vodi bolje složiti, možda sam malo umoran, tešim se. Ujutru nas Raduta pošalje nekog momka da nam pokaže gde možemo da varaličarimo na susednom jezeru. Na Saruleštiju se nije smelo, a ni moglo – pecalo je tada 204 para šarandžija, 408 fanatika iz celog sveta lovilo je šarane, ne bi li upecali – Mercedes!

Džigujemo mi, ali meni nešto ne ide. Nije baš da mi se mrsi struna, ali složena je ko od bede. A još ako se ne zateže. Pa i ako se zateže. Ćutim, drugari pecaju, ja više gledam u špulnu nego u vodu. Drugari džiguju, bacaju voblere, love... a ja motam, zabacujem i tugujem. Tugujem što ne ponesoh i drugu strunu, zvrji mi špulna prazna. Imam neki monofil negde, u šatoru valjda, ali ga ne ponesoh. Tešim se da je neodgovarajuća debljina strune. U stvari, lažem samog sebe, ne mogu da priznam da Abu Suveren loše slaže. Čuj loše – katarstrofalno loše!

To veče namotam monofil, ista pesma – bregovi, pa bregovi!

Vratili se iz Rumunije puni utisaka, lepo se proveli, a ja tužan – samom sebi, a kamoli drugome, ne smem da priznam kako Abu Garcia Suveren ima ozbiljnu manu. Ozbiljnu, jer mašinica koja toliko košta ne sme da ima nijednu manu. Ko vam kaže da dobro slaže – laže!

Istina, Suveren je jaka i izdržljiva mašinica, imam nekoliko drugara i poznanika koji i dan-danas njime pecaju na Dunavu, ali tek kad sam ga otvorio shvatio sam u kom grmu leži zec – u beskrajnom vijku provučenom kroz pinion. Em je tanak, em mu je hod gore-dole uslovljen obrtanjem piniona, što će reći prebrzo. A svaki normalni Shimano ima debeo beskrajni vijak posebnim sklopom zupčanika usporen. Abu jeste napravio revolucionarno rešenje, ali džaba ga bilo. Kod Suverena se obrće klizač i kliže po vijku, a sam vijak se ne okreće - vijak je, praktično, sastavni deo osovine špulne. Vidite na slikama pozajmljenim sa mađarskog sajta kako to izgleda. Kroz otvor na pinionu prolazi klizač koji unutar njega šeta po vijku-osovini i pomera špulnu gore-dole. Taj prenosni odnos (a stoga verovatno i korak vijka) ne valja, nije brzina aksijalnog kretanja vitanja dobro sinhronizovana sa obrtnim kretanjem piniona, tj. klizača. Na pominjanom sajtu imate još fotografija pa pogledajte, a na ovom sajtu čitav super-test Suverena i pregršt fotografija.

Sve u svemu, Abu Suveren mi liči na kola sa jakom karoserijom i snažnim motorom, ali lošim menjačem. Jer, džaba onda metalni korpus, i metalni rotor, i pužni pogon, i fenomenalna kočnica - džaba dril snova, ako se struna useče, ili umrsi.

Ima on još jednu manu. Evo šta kaže jedan pecaroš na nekom forumu, citiram: „ako je jace udaris u spulnu odozgo (meni je ispala iz ruke tako, moze da se desi u transportu ako ne vodis racuna) spadne jedno perce limeno u kucistu i spulna se vise ne podize.“

To „perce limeno“ je deo odlomljenog klizača. Kada deluje jača aksijalna sila na osovinu, dolazi do smicanja, pa može da pukne perce (zub) klizača. Zbog toga je potreban debeo vijak sa širokim u dubokim žljebovima i jak (širok i dubok) klizač beskrajnog vijka, a ne tanak vijak provučen kroz pinion, ko kod Suverena. Rešenje jeste originalno, ali nefunkcionalno.

Isti problem imao je i kod nas malo poznati Zebco Rhino model ST. I on je, kao i Suveren, imao pogon preko puža i pužnog točka a prenos preko beskrajnog vijka ubačenog u pinion. I Zebco Rhino je loše slagao strunu, pravio bregove, plus je gomilao namotaje u donjem delu špulne, a ispod oboda je stvarao manjak namotaja, tako da se smanjivao domet hica zbog povećanog trenja između strune i oboda špulne. Zebco Rhino je bila jaka metalna mašinica prihvatljive cene, ali teška (ko nosorog!). No, dok se loše slaganje na relativno jeftinoj roli Zebco Rhino i moglo tolerisati ("koliko para toliko i muzike"), to se nipošto nije moglo oprostiti tri puta skupljem Suverenu Made in Sweden. Na slikama vidite špulnu i mašinicu Zebco Rhino iz 2002-2003. godine.

No, da ne grešim dušu: može se Suverenom i te kako pecati, pa i napecati i trofej upecati. Ko ga čuva, trajaće mu.A traje mnogima. Ja sam svog Suverena, nažalost, posle još par (pokušaja) pecanja prodao. Kažem „nažalost“, jer mi je sada malo žao što ga nemam. To jeste u svakom pogledu neobična i nadasve originalna mašinica, koju neki i danas, uprkos pobrojanim manama, čak smatraju najboljom mašinicom svih vremena - mašinica koja je nekad, ne tako davno, više privlačila pažnje nego bilo koja Daiwa ili Shimano. Potvrda toga je što mu je još uvek visoka cena. Nađete li negde novog na internetu, košta od 400-500 dolara u USA, a u Evropi se po „i-bejevima“ nalazi po ceni od 200 evra pa naviše. Za vrlo dobro očuvan, ili nekorišćen, Abu Suveren to nije ništa neobično. Mašinica Abu, kada je Made in Sweden, i kada ima manu drži cenu.

Eto, to je bilo još jedno od mojih brojnih podsećanja sa pecanja. Moja najveća češnja, pa ogromno razočarenje. Jer je Abu Garcia Suveren bio i jedno i drugo. U stvari, da me je manje očarao manje bi me i razočarao. Previše sam očekivao, mnogo sam ga preuveličavao.

Verovatno i u kompaniji Abu.

Tek, posle Suverena na pamet im nije padalo da konstruišu stacionarni čekrk u Švedskoj! Tako je Suveren postao labudova pesma ABU-a Made in Sweden, kao i Quick Royal DAM-a Made in Germany. Njihova kraljevska veličanstva, Suveren i Royal, ustuknuše pred carevima iz Japana!

Dragan Jovanov Glod

Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/