(Letnja bajka za zimske dane – od Srebrnog jezera, do Đerdapa… i nazad)

Paklene julske vrućine bukvalno su me zalepile za fotelju. Ne mrdam nigde, čak i kompjuter ređe uključujem da ne greje. Na internetu me nema, pa se Google verovatno pita gde je Glod? A i na televiziji je neverovatno zanimljivo i uzbudljivo: politika, politika, politika, Farma, pa sport. Red fudbala pa red političara i (istih) analitičara, red tenisa pa red političara i (istih) analitičara. Ipak, na mene su „utisak nedelje“ ostavili novinari i ribolovci, a ne (isti) političari i (isti) analitičari!.

Naime, nekako se podudarilo da je u nedelju dana na televiziji emitovano nekoliko emisija o lepotama Đerdapa. Valjda klisura i đerdapski virovi osvežavaju i rashlađuju. Tek, i RTS i „nacionalne“ televizije prikazaše Đerdap – ali viđen očima različitih autora, novinara i „novinara“. Od „Kvadrature kruga“ pa do „novinara“ koji špartaju Srbijom u potrazi za besplatnim ićem i pićem. Međutim, zapanjujuće je koliko su svi oni, ma koliko bili različiti, videli isto! A još je zanimljivije da niko od njih nije video... najvidljivije!

Naime, niko nije ni primetio ni konstatovao da ribe nema! Niko nije silne mrežaroše kritikovao niti na brojne krivolovce ukazao!

Recimo, svi su pomenuli ogromne somove – neki čak i od 5 metara i 300 kilograma – ali niko nije snimio ni jednog. Ni jednog jedinog! Ni od 5 kila, a ne od 5 metara. Pominjani su i brojni smuđevi, veliki šarani, i bog te pita koje sve riblje fele – pa čak i „gibort“. Ali ni smuđa ne usnimiše, ni šarana...

A, kao, ribe ima. Ajde?! Pa kad je ima što ne snimiše nekog ribolovca kako je vadi, ili bar drži ribu u čuvarci? Svi su snimili tek po kojeg pecaroša – ali ne i ribu. Ali su, stoga, opet svi redom, pošteno isnimali alase. Ili mrežaroše – isto je to. Istina, ni kod njih u mrežama ribe ne beše, izuzev jednog ukočenog smuđarka ispod kile i kod drugog alasa omanjeg tolstolobika. Stoga ću vam ja, pošto niko drugi očigledno neće, ili ne sme, napisati istinu. Čistu istinu! A ona glasi: U Đerdapu ribe skoro da i nema! Jer da je ima, bilo bi i ulova. A ulova nema, stoga je malo ribolovaca. Čim nema pecaroša, znači da nema ni ribe.

Da ne bude zabune: som na slici ispod niti je od 5 metara, niti od 300 kilograma, niti je iz Srbije! To je som sa reke Po u Italiji, gde sve više peca naših avanturista, a Italijani znaju kako da zarade od turista. Đerdap nemaju, ali kefalo imaju.

Prođoh nedavno dva puta od Golupca do hidrelektrane. Na vodi, sem par mrežaroša (alasi ili lopovi?) čamac s ribolovcem ne videh! Ni na obali skoro da nema pecaroša. Ali pored obale svuda mreže! Celom klisurom u dužini od stotinjak kilometara ljuljuškaju se - ko plovci – flaše koje drže mreže, ili kanisteri – koji drže samice. Ko zna, možda somova ipak ima?

Ali ako ih ima što nema nikoga u „turističkoj“ Tekiji? Poznato seoce pusto, mol pust, nigde čamca – ni na vodi ni u „marini“. Žive duše u Tekiji ne sretoh! Kamo gi, braćo Srbi, ti silni turisti? Gde su čamci i vodiči, gde su ribolovci? Zar vam ne trebaju njihovi novci? A napisane su stotine i stotine stranica o bućki i snimljene na desetine emisija o lovu soma alatkom koja je toliko „ubojita“ da s njom u ruci svako postaje „Vuk Mandušić“, pa je zabranjena u rekreativnom pecanju i svrstana u alat za privredni ribolov, za koju, ko i za svako „opasno oružje“, treba specijalna dozvola. A to košta, jer moraju i korisnici voda od nečega živeti. Žive od prodaje dozvola za bućke i mreže. Žive od privrednih a ne sportskih ribolovaca i turista namernika.

Ali zašto nema skoro nikoga ni u „Lepencu“? A subota popodne beše, odmori počeše. Međutim, u ladovini terase skoro nikoga osim nas - prolaznika kroz Đerdap na povratku iz Rumunije, vraćali smo se sa pecanja. Nikoga ni u Donjem Milanovcu, ni u Golupcu, ni „Kod Tome“. Pa zar Srbi više ni kafane ne vole, kad već stranih gostiju nema?

Ili su, izgleda, „svi Srbi nikom ponikoše i u tv ekran pogledaše“? Jer su na televiziji zvezde sa estrade - preplaćeni političari i potplaćeni analitičari.

--------------------------------------------------------------------------------------------------------

A onda, svega desetak kilometara uzvodno Dunavom, sušta suprotnost: Srebrno jezero puno ko oko! Naroda ko na vašaru. Kupaju se, piju i rashlađuju. Čak I pecaju. Graja i žamor, cika i vriska dečurlije i raspojasane omladine. Narod Srpski na „srpskom moru“ letuje.

Razlika između Srebrnog jezera i Đerdapa je tolika da ponekad pomislim kako bi i Nacionalni park trebalo dati na gazdovanje nekome ko ume, zna, može i želi da gazduje kako i dolikuje najvećom evropskom ali i nalepšom svetskom klisurom. Stoga, ako se zaputite u taj kraj, provozajte se Đerdapom jedan dan kolima, a možete i da prokrstarite lađom Silver Star što je mnogo lepše, ali se odmorite, kupajte, gostite i degustirajte, igrajte golf i tenis, jašite i pecajte... pare potrošite na Srebrnom jezeru. Jer na celom Đerdapu nemate gde.

Golubački grad je, recimo, veličanstvena tvrđava, a nalazi se na početku Nacionalnog parka. Ali posle fotografisanja čik pokušajte da negde kupite razglednicu ili suvenir, ili se osvežite sladoledom ili pivom. A sa broda em lepše vidite em imate ića i pića koliko želite.

Na kraju, pokušajte da zamislite kako bi i tvrđava i Đerdap izgledali da su u – Sloveniji! Izgledali bi isto kao i Srebrno jezero, iako ni Silver Lake nije u Sloveniji nego u Srbiji. To znači da se može i u Srbiji - kad se hoće. Samo što se, tako bar meni izgleda, neće.

Bog nam je poklonio Đerdap, car Trajan tablu uklesao a Rimljani iznad Dunava u stene put urezali, „car“ Tito branu napravio, a mi nismo sposobni ni da tunele kroz Đerdap osvetlimo. Ma, mi nismo u stanju ni da pored tvrđave postavimo frižider sa sladoledom, bure s pivom i par suncobrana. E, ako je i za takvu „investiciju“ potreban projekat i kredit MMF-a onda...

Eto, ja videh i ono čega nema, ali neke „kolege“ rekoše kako čak i ribe(tina) ima, a turista ko pleve. Rekoše, ali ne snimiše – ni ribe ni turiste kamere ne uhvatiše. Stoga, idite pa se sami uverite ko je u pravu – da li onaj koji radi po zadatku i laže svoje gledaoce, ili onaj koji piše jer poštuje svoje čitaoce; da li onaj koji „novinari“ zbog para, ili onaj koji „bunari“ zbog istine.

Stoga: isključite televizor a uključite mozak! Idite na Srebrno jezero, ali i u Đerdap svratite. Na Srebrnom uživajte, u Đerdapu fotografišite. Pa nam koju fotku pošaljite i reč napišite. Ako nećete, marim baš. Ja gasim tv i (ponovo!) odoh. Jer od Đerdapa ništa nije veličanstvenije, a od Srebrnog nigde nije prijatnije i čistije.

Dragan Jovanov Glod