Појам среће у нас може се тумачити на два начина. Прво гледиште каже, то је скуп неких лепих догађаја, тренутног расположења, рационалног и ирационалног, радости своје и неког нама блиског. Оно што се сабере у осећај који бисмо изрекли кроз две речи, СРЕЋАН/A САМ. Други опис је кад неко каже да је неко други имао СРЕЋУ(углавном се мисли незаслужену и са дозом неке зависти у коментару) што је чешће у нас. Могао бих да по питању реке Грашевке кажем да сам срећан али и да објасним другу срећу нераскидиво везану с овом првом...
Да ли се и која срећа догађа или се она заслужује на неки начин? Шта Ви мислите? Или још боље, постоје ли случајности или неко то од горе види све? Имам своје мишљење о томе али, боље ће бити да покажем то на простом примеру. Јер тема којом се бавим је на око еколошка али суштински она је дубока, пре свега одраз стања у ком смо као народ већ дуже време и много је шира. Спој је лошијег дела нашег карактера, приватизованог државног апарата, тешког времена и дејства нама ненаклоњених сила.Да могу лепо да Вам прикажем свој наум проћићу кроз неко утврђивање чињеница везано за наше деловање у сливу реке Расине протекле 3 године и како је то кренуло.
Видевши све лошије и лошије стање у реци мог детињства, Расини, неке црте мог карактера и свег што јесам или нисам ми нису дале да мирујем. Узео сам будак ко Старина Новак те отидох на ушће Грашевке у Расину да чистим уређену обалу коју је прекрила трава. Задатак обављен уз малу дозу нелагоде да ипак што мање људи сретнем, јер не могу да објашњавам шта то радим. Ипак, сретох једног риболовца који ми рече да је то све џабе и да је и он нешто радио али нема вајде. Не слажем се...
Причам са једним школским другом, објашњавам му свој наум да хоћу да покушам да нешто учиним да те реке спасем или укажем на проблем. Заједно смо отишли у ту прву акцију, накупили на 20ак метара обале 7-8 џакова. Више се никад није појавио, могу да разумем.
Друга акција, нас 5, рођак и друштво из школе. Од нас 5 само један и сада живи у Брусу.
Трећа, ангажују се и моји родитељи, као највећа подршка и окупљамо чини ми се 12 људи. Била је фина акција. Центар града, изразито прљав иако бар ту има контејнера. Значи није само то проблем, главе не ваљају, а комуналне инспекције не раде посао како ваља.
Другара замолим да осмисли знак на тему “Чисте реке Србије”. Убрзо, Коста је то врхунски обавио, и још волонтерски, хвала му. Штампам мајце, о свом трошку и уз помоћ пар привредника, ЈКП-а. Лепе су и персонализоване јер хоћу да се ова чета мала али одабрана издвоји поименице како и заслужују. Штампам их у старту за свако појављивање у реци. Касније, видевши да се многи појаве само једном, одлучујем се да се мајца добије након 3 појављивања...
Прве године било је осам акција, време нам је максимално ишло на руку. Добре намере и тежак рад, препознат је бар колико толико од људи на локалу. Обично смо имали храну након акција и смеће је редовно одвожено.
Основли смо меморијалну шетњу звану “’Бруски марш” у помен страдалих 311 српских цивила Криве Реке од стране фолксдојчерске СС дивизије “Принц Еуген” октобра 1942г. Давид је овог пута моју идеју преточио у лепе мајце посвећене овом тужном догађају a Туристичка организација је дала једно возило да се нас 40 вратимо.
Утисак прве године: Нисмо се надали кад је кренуло докле ћемо трајати. Схватили смо да је проблем дубок и да треба пуно времена те да нема брзих резултата. Потврдили да носиоци функција, виђенији, и кад помажу још увек углавном потпуно не разумеју и не виде смисао у овом што радимо. Очекивано, не љутимо се, поправљамо, утичемо добрим примером.
Друге године, формализујемо се као Удружење грађана за заштиту природе и неговање Српског наслеђа “Рајко од Расине” из Бруса. Име носи два правца за која мислим-о да су најугроженија данас и да им треба помоћи. На званичном локалном конкусу добили смо 60 хиљада динара за трошкове акција и други Бруски марш који смо организовали где нас је било око 110. Трудимо се да купујемо храну код људи који су нам прве године бесплатно давали и на тај начин се одужимо.Правили обавештења у реци и лепили плакате пред акције.Била је то кишна година и одржали смо мислим 4 акције а две у Кривој Реци, баш део реке који је ове године нестао радом новог минихидрозла.
Утисак друге године: Просечно нас и даље буде око 8(од тог 4 члана увек иста). И даље људи којима је Држава дала функције, директори школа, јавних установа, не разумеју своје улуге и одговорност према друштву иако смо добили признање као узорно удружење за дане општине. Милош Ђорђевић, доктор физичких наука два пута је био да чисти Расину и 2 пута на Бруском маршу а нема никаве везе са Брусом.
Лане, 2019., наставили опет у сличном броју и темпу. “Добили” смо на званичном конкурсу овог пута 110 хиљада али због разних разлога, исплаћено нам је нула динара те смо целу годину се финансирали као и прве сами и уз помоћ пријатеља од Београда до Бруса и оклине.
Одржали сличан броj акција и 3. Бруски марш који сам већим делом сам финансирао(не удружење) а помоћ имао од појединаца(Милош, Ђоле) и фирми(Sweet home, Дунав осигурање) да бих одштампао бесплатно деци преко 100 мајци. Јер нас је лане било хвала Богу преко 200.Похвалио бих своје колеге. Игора, Марка, Банета, Милоша, Анђелка који су походили Криву Реку и допринели да карактер ове манифестације не буде локални као и Салету и Милану из Бјељине.
Утисак треће године: Еколошка свест и даље је ниска, сад се почињу јављати и тзв. хејтери којима не одговара ни што чистимо реку и што нас буде колико нас буде. Само један наставник(мој отац Верољуб) учествује на свим еколошким акцијама. Нико од директора, општинских шефова, оних који себе сматрају као битнм делом града или села не учествује у чишћењу реке. И даље то не виде као нешто важно.
Бруски марш оправдава своју улогу, 80% учесника су деца. Направио сам и својеврстан документарац који је на јутјубу (https://www.youtube.com/watch?v=D7UKsTGXNxw).
Нек се не увреди неко ако није поменут јер циљ овог текста није реклама, и ови поменути су из поштовања и обзира а да текст не изгуби форму и наравно да јавности дам на увид, поново, неке чињенице и билансе и да се буде начисто како смо и леп али и тежак пут прешли. Напоменућу да смо за то време прешли око 7км Расине а неке делове по 2 пута те да смо изнели преко 1000 џакова не рачунајући кабасто смеће.
Шта хоћу рећи, ако изузмем “Бруски марш” који ће све више напредовати у сваком погледу, акције чишћења запале су биле не у ћорсокак, него у стање где је наше “лудило” после три године кренуло да копни јер све до скоро локална средина није показивала интересовање.
Шта се то променило? У правом моменту упознао сам академску сликарку Биљану Цинцаревић, која је пореклом из наших, бруских, крајева. Изложио сам јој своје активности и планове и њој се то посебно свидело и договорили смо се да је обавестим кад сезона крене што сам и учинио. Након тога, гостовао сам на Play радију(поздрав за Уну и Ђолета) и показао се велики утицај медија на масе, овог пута позитиван.Људи су се интересовали, Биља је анимирала 15-ак људи из престонице који су дошли у Радманово на прву акцију чишћења реке Грашевке. Још лепша ствар, је да смо по први пут имали активно становништво које живи уз реку од села Грашевци до Брзећа где бих ја посебно похвалио засеок Павличевића и кланицу Добродоле-Коп. Свеукупно скупило се нас 50ак, и за тих пар сати, кроз кишу, скупили смо преко 300 џакова смећа. Ето колико значи, а о том сам писао, кад би нас сваког пута било бар 50. Ми бисмо препородили наше реке и увале и још важније, учинак би био брзо видљив и сигурно би и по другим деловима Србије кренуо овај лепи талас. Јер чистећи наше реке, ми обнављамо природу али и себе. Враћамо се заборављеним врлинама као што су солидарност, свест да су прошлост, садашњост и будућност тесно везани и знање да Србија припада Србима и свима који је воле и поштују али да се то ваља и делом рећи.
Постоје ситуације на утакмицама када “ничије” лопте увек оду једном истом тиму или чак једном истом играчу. Има људи којима на око све иде лагано и они који кукају да им све не иде и кад им иде и да баш они немају среће. Неко стално види мрак, неко јури мрак и по дану а ми ко у песми “Које је боље чика Јове Змаја кажемо: “Радујмо се друже, што се и на трну могу наћи руже”... Ја мислим да се обе среће из увода заслужују упорношћу, радом и вером у идеале. Нема случајности.
Већ 13.06.2020г. у 10 сати, Мало Метође код Брзећа, је зборно место за нову акцију, уколико сте заинтересовани да се дружимо и удружимо у добру, јавите се на инстаграм reke_srbije или на мејл Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. . За људе који путују из далека има повољан смештај, али је број места ограничен.
Београд, 06.06.2020г.
Александар Милутиновић
