Mnogi od iskusnijih takmičara verovatno će se samo nasmešiti čitajući ovaj tekst, ali njegova svrha je upoznavanje najmlađih (što po godinama, što po ribolovačkom stažu) s nekim od elemenata takmičarske taktike. Neka to bude samo osnova koju će svojim iskustvom dograđivati, jer takmičarska veština, kao i pecanje uopšte, podrazumeva da to godinama dolazi samo od sebe, bilo da se aktivno takmičite bilo da pecate za sopstvenu dušu na nekom kanalu. Jedna od važnijih osobina svakog takmičara, ekipe i njenog vođe, svakako je i odabir prave dobitne taktike lova. Pod tim podrazumevamo dobru procenu i usklađenost pribora, hrane za primamljivanje, mamaca…

Kad je reč o pecanju na plovak svakako da razvoj lepeze pecaroških potrepština počinje od takmičara. Bez namere da se bavim dubljom analizom stanja stvari, čini mi se da je dugo postojala svojevrsna barijera između takmičara i najvećeg broja rekreativaca koji nisu tako brzo, niti tako rado, prihvatali novotarije, najčešće i stoga što je nekada razlika u ceni vrhunskog takmičarskog pribora i onog za svakodnevni rekreacioni ribolov bila znatno veća, pogotovo na početku korišćenja karbona za izradu štapova. Danas je već veoma veliki broj rekreativaca koji su prevazišli početnu skepsu i stisli petlju pa kupili savremen meč, bolonjeze ili feeder…

Upravo je izdizanje plovka, kao nepogrešivog signala za kontru, suština jednog od najstarijih metoda ribolova. Još ga je davne 1653. godine opisao Izaak Walton u svom čuvenom delu, pravoj „bibliji ribolova'', pod naslovom „The Compleat Angler''.  Teško da je išta prostije u svetu ribolovačkih veština od „lift“ tehnike (kako je Englezi nazivaju), a da je toliko ubojita za sve riblje vrste, koje hranu uzimaju sa dna, poput šarana, linjaka ili deverike. Suština ovog sistema je da opterećenje - olovo - bude servirano u jednom komadu, na dno stajaće vode, neposredno kraj namamčene udice. Plovak koji koristimo treba da je sačinjen od…

Kada sneg i jaki mrazevi očiste obale od ribolovaca na vodu izlaze samo oni najuporniji, rešeni da snagom svoje volje prkose zimskoj studeni. Ponekad za svoj fanatizam budu bogato nagrađeni. (A ponekad žestoko prehlađeni - op. ur.) Hladna voda usporava metabolizam riba i usporava i brzinu kretanja, pa one zimi duže i znatno sporije love - najverovatnije jednom dnevno, i to u najtoplijem delu dana. Osnovna razlika u načinu uzimanju hrane klena leti i zimi je što se leti hrani u kraćim intervalima, ali češće i brže, a zimi je sve to „usporen film“, od nekih dva sata, a bez…

Čim jesen svojim srebrnim dahom ozari vlati trave i vrhove stabala, u prirodi počinju da se dešavaju promene. Ptice i zveri postaju nekako ustreptali, tela im dobijaju nove nagoveštaje, a oči se instinktivno sve više i češće okreću ka starom, dobrom suncu, savezniku svakog života. I ribe, naše verne druge, postaju ćudljive. Kad jedu čine to plahovito i neoprezno, a zatim dolaze periodi potpune apatije. Tada štuka, smuđ i bandar uzimaju zalet.  Zajedno sa njima počinju da bahanališu i lovci na grabljivice. Sve više balerina šara nemirnu površinu vode. Uz britki fijuk vitkog štapa varaličari zabacuju svog favorita, sve u…