Iako planeta zna, još uvek ima nekih naših kojima smeta Noletova slava. Pa da se prisetimo: U karijeri je osvojio dvadeset titula na grend slem turnirima: devet puta Otvoreno prvenstvo Australije (rekord), šest puta Vimbldon, tri puta Otvoreno prvenstvo SAD i dva puta Rolan Garos. Đoković je osvajač svih devet ATP Mastersa iz 1000 serije, te je tako ostvario Zlatni masters i postao prvi i do sada jedini igrač koji je osvojio sve turnire iz te kategorije. Đoković je proveo najviše nedelja kao broj 1 na ATP listi u istoriji tenisa. Drži rekord sa sedam završenih godina kao prvi teniser…

S vremena na vreme pojave se ličnosti koje svojim delom pomere granice. Tako je u nauci, umetnosti i sportu. Ali dok slava jednog Anjštajna ili Tesle, Dostojevskog ili Mocarta, traje večno, sportisti nemaju privilegiju da traju onoliko dugo koliko traje njihovo delo – sportska slava je kratka, ma koliko bila velika u nekom trenutku. Majkl Džordan ili Maradona, Muhamed Ali ili Bjern Borg, blještali su samo dok su igrali – vreme tiho ali neumitno briše čak i sećanje na zvezde. Naravno, njihova imena ostaju upisana u istoriju, ali postepeno blede  potisnuti od novih, generacije pamte samo svoje idole. Jedini način…

Ko igra na mreži, ko recimo Mekinro, mora brzo da (s)misli – ali ne mora mnogo da trči. Ko igra sa osnovne linije, ko recimo naš Nole, ima više vremena da razmisli – ali mora mnogo da trči. Ko igra iza osnovne linije, ko Nadal, ima najviše vremena da misli – ali ima svojski da se natrči, i namuči - jer ko nema u glavi ima u nogama. Gledajući ovo finale nešto sam primetio: Nole nije odigravao skraćene lopte s osnovne linije, one drop-šotove od kojih nam se ledi krv dok loptica putuje, rotira, putuje, rotira... Čitavu večnost to traje,…