Koju ribu najčešće ribolovci pamte, svoju prvu ili onu najveću? Kako koji, ali ja sam opet poseban, ja pamtim ko juče da je bilo jednog smuđa, a dogodilo se pre četiri decenije. Ovako je bilo:
Pecam sam šarane na kanalu D-T-D dubinkama i nisam upecao ni jednog. Čekao, čekao... pa odustao. Spakujem Germine i polako pešice, klaj-klaj, nazad, već je uveliko sunce upeklo. Dođem do prevodnice, prođem je, i onda mi padne na pamet ideja da malo okupam varalice s dunavske strane, pored betonskih stubova ispred prevodnice. Otvorum kutiju s varalicama a u njoj samo par cet kašika i mepps leptira. I tri voblera, svega tri.
Tamo krajem 70-ih i početkom 80-ih prošlog veka, vobleri su bili više za ukras nego za pecanje. Tako su meni kutiju krasili Šekspirov Big-S, Abu Kiler i Abu Hi-Lo. Šta mi bi pojma nemam, ali ja zakopčam na virbu Hi-Lo?! Jednodelni, tonući, i još namestim kljun (na srBskom „pakta“) na „deep“ položaj. Tu je bilo bar 4 metra duboko.
Hi-Lo pa još u podne, po suncu. Pojma ja tada nisam imao o pecanju varalicama – ali sam voleo. Ali i varaličara je bilo možda (ako ne računam jesenje „blinkeraše“ na štuku) možda jedva 5%. Ma ni toliko. Jer se sve pecalo dubinkama i(li) na plovak. Šaran, som, smuđ, štuka... plemenite ribe uglavnom dubinkama.
Tek, zafrljačim ja Hi-Lo (baš ovakvog sa slike iznad) prema betonskom stubu. Malo sačekam ali ne previše, da potone ali ne baš do dna da ne zakačim dragocen vobler, i počnem da motam Ryobi (japanski beše, mali, plavi, metalni, sa čak dva „kuglagera“). Namotah jedva par puta... Hi-Lo stade?! Prebledeh, pomislio sam da sam ga zakačio. Kad, odjednom mi se fiberglas štap zaljujao?! Načisto sam se prepao, nisam očekivao, ma nisam očekivao da će uopšte nešto udariti, a kamoli u prvom zabačaju riba. Pojma nisam imao koja.
Skoro u panici, besomučno sam motao i vukao. I na silu izvukao na površinu smuđinu! Ne zna se ko se više uplašio, ja ili on. Možda on, jer ga je nešto divljački izglisiralo na površinu za par sekundi. Ugledah ga, ugleda me. I samo otrese glavom, vobler izlete ko iz praćke iz njegovih usta, a staklenooki samo elegantno zaroni. Još uvek vidim njegov rep kojim je zveknuo površinu pre nego što je nestao u dubini...
Noge mi se odsekle, seo sam na beton, bled i besan. Pa što nisam bar dril malkice popustio, što sam žurio, zašto sam sumanuto motao? Iznenadio me jeste, ali brate ipak sam imao već nekoliko godina pecaroškog staža, ali ne sa smuđevima. Uglavnom sam pecao babuške, šarane i štuke po barama, ritovima i mrtvajama, ali sam naučio kako da ribu zamaram. Ali tada sam bio brzoplet ko neki balavi deran početnik.
Eto, decenije su prohujale, napecao sam se riba, a smuđeva sigurno preko hiljadu. Najveći upecan mi je od 11 kilograma, ma skoro da sam apsolvirao lov smuđa varalicama, ali ja pamtim tog neupecanog. Koliki je bio?
Pa, jedno 3 i po, možda čak i 4 kilograma. Gledao sam ga jedva sekundu-dve a još uvek ga vidim. I sećam se ko juče da je bilo svake sekunde „borbe“. I još uvek se nerviram što nisam kontrirao, što nisam popustio kočnicu, što sam žurio...
Naravno, tog dana sam nastavio „varaličarenje“, bacao sam i bacao... I sutradan ponovo došao na isto mesto, pa prekosutra... Ništa. Sve dok se kroz koju godinu nisu pojavili tvisteri.
Abu Hi-Lo mi se nikad nije „omastio“ smuđem, štukama jeste. Nije mu bilo suđeno, izgleda. Naravno, posle sam kupovao razne Hi-Lo voblere, švedske i japanske, veće i manje, dvodelne i jednodelne, plivajuće i tonuće – čak i svetleće! Kupovao, isprobavao... pa ih vremenom ispoklanjao.
Ovo sam ispričao da bi mi bilo lakše, da svama podelim tugu. Jer bez obzira na minule decenije, taj moj prvi smuđ, a neupecani, u mojim snovima i dalje raste. Iako moje spisateljske sposobnosti ni izbliza nisu dovoljne da bih vam dočarao kakvu sam navalu adrenalina dobio kad sam ga ugledao i gotovo kriknuo: SMUĐ! Jer sam samo hteo da okupam varalice, ništa više, a zakačio sam ribu koju i dan-danas smatram za vrh među grabljivicama.
Dobro de, da budem iskren, pamtim i druge ulove, veće i brojne, ali ni jedan upecani smuđ mi ne izaziva setu ko taj neupecani.
Dragan Jovanov
