U zlatno doba filma i naročito crno-bele fotografije, filteri su imali nezamenjivu ulogu kod svakog ozbiljnijeg bavljenja fotografijom. Filmska emulzija nije mogla da verno prenese sve boje u nijanse sive, pa su filteri korišćeni da kompenzuju nedostatke filma. Filteri su se proizvodili u različitim bojama i stavljali su se ispred objektiva.
Osnovna uloga filtera je bila da propušta svoju boju, a ostale u većoj ili manjoj meri zadržava. Na primer, prilikom upotrebe žutog ili zelenog filtera, nebo je na fotografiji bilo tamnije i lepo su se odvajali beli oblaci od pozadine, a upotrebom plavog filtera u portretnoj fotografiji, oči su bivale svetlije, što je davalo posebnu draž modelima. Međutim, pojavom filma u boji, a naročito danas u digitalno doba, ovakvi filteri su polako gubili na značaju, mada se i dalje mogu veoma uspešno upotrebljavati. Primat su polako preuzeli nešto drugačiji filteri, kao što su neutralni (N), ultravioletni (UV) i polarizacioni (PL). Ova tri filtera i danas predstavljaju obaveznu dodatnu opremu za profesionalce i fotografe amatere.
Neutralni filteri nemaju nikakav uticaj na fotografiju i koriste se isključivo kao zaštita za sočivo objektiva od prašine, ogrebotina i otisaka prstiju. Dobri neutralni filteri nisu jeftini, jer su pravljeni od vrhunskog stakla. Naravno, za amatersku upotrebu sasvim su dovoljni i jeftiniji modeli .
UV (ultravioletni) filteri imaju veoma sličnu ulogu kao i neutralni, s tom razlikom što uklanjaju izmaglicu u daljini kod pejzažne fotografije, mada se u praksi koriste kao i neutralni.
Polarizacioni filter je najznačajniji i on bi trebao da bude nezaobilazan deo opreme svakog fotografa. Postoje dve vrste: polarizacioni (PL) i cirkularni polarizacioni (CPL). Danas se praktično koriste isključivo ovi drugi, jer ne „zbunjuju“ sistem za automatsko izoštravanje – autofokus. Ovaj filter služi da umanji ili potpuno eliminiše refleksije sa sjajnih predmeta (voda, staklo, metal) i da jako lepo zatamni nebo, dajući mu poseban izgled i boju. Sastoji se od dva specijalna stakla koja se rotiraju i rotacijom se postiže promena upadnog ugla svetlosti, kao i efekat neutralizacije refleksija i nivoa zatamnjenje neba. Pogledajte na donje dve fotografije kakav je efekat polarizacionog filtra. Prvu fotografiju sam napravio bez filtera, a drugu sa polarizacionim filterom. Efekat filtera se može pojačavati ili smanjivati. Jednostavno, gledajte kroz tražilo istovremeno rotirajući prsten filtera. Kada budete zadovoljni efektom, naparavite fotografiju.
Druga nezaobilazna prednost polarizacionog filtera je ta, što efekat ovog filtera nije moguće imitirati bilo kojim softverom, za razliku od ostalih, čiji efekat se (uglavnom!) može zameniti obradom fotografije u softveru za tu namenu. Osim dobro poznatih, kao što su Adobe Photoshop, Adobe Lightroom (po meni najbolji softver za post-processing), Corel Photo Paint, ACDSee i drugi, naročito je dobar Tiffen Dfx, koji ima fantastične mogućnosti.
Još jedan filter koji sve više postaje sastavni deo svakog pejzažnog fotografa, a naročito onih koji vole da fotografišu vodu je ND (Neutral Density) Fader filter.
Ovaj filter se sastoji od dva rotirajuća zatamnjena stakla, čijim okretanjem menjamo količinu svetla koja će pasti na senzor ili film. Ovo nam omogućava da u sred sunčanog dana možemo koristiti dugačke ekspozicije (čak i nekoliko sekundi). Dugačka ekspozicija daje fantastične efekte vode, ali i oblaka koji se kreću nebom. Ovde treba napomenuti jedan važan detalj - ovakvi filteri nemaju nikakav uticaj na boje, već samo menjaju količinu upadne svetlosti.
Svi znamo da je standardni filter okruglog oblika i da se našrafi (montira) ispred objektiva. Međutim, francuski Cokin, (kao i neki drugi proizvođači) ima sistem filtera koji vredi posebno predstaviti, jer ima neke prednosti u odnosu na klasične filtere.
Cokin sistem se sastoji od tri dela: metalnog adaptera za različite prečnike (navoje) objektiva, plastičnog nosača i samog filtera kvadratastog oblika. Na nosač se mogu istoremeno postaviti do tri filtera, što nam daje veliki dijapazon upotrebljivosti i postizanja različitih efekata. Izbor filtera je ogroman, pa svako može pronaći odgovarajući za svoje potrebe. Svaki filter je upakovan u kvalitetnu plastičnu kutiju, koja ga štiti prilikom transporta.
Kao i sve što je kvalitetno, tako i dobri filteri nisu jeftini. Razlog za ovo leži u činjenici da su skupi filteri napravljeni od izuzetno kvalitetnog stakla, napravljenog po specijalnim standardima, kako bi što manje uticali na fotografiju. Na našu sreću, danas se mogu naći i kupiti (i kod nas) sasvim zadovoljavajući filteri po veoma povoljnim cenama. Najpoznatiji proizvođači filtera su: Tiffen, Vivitar, Cokin, Singh-Ray, B+W, Hoya, Lee Filters, itd... Ako ipak želite filter poznatog proizvođača, ne brinite! Čak i najpoznatiji (čitaj: najskuplji) proizvođači imaju bar po jednu seriju povoljnu po ceni. Kao što rekoh na početku, za naše amaterske potrebe, biće sasvim dovoljni i jeftiniji filteri.
U doba digitalne forografije i moćnih programa za editovanje, postavlja se pitanje koja je svrha korišćenja filtera u naše „moderno“ vreme? Pa... između ostalog zato što se dobra crno-bela fotografija i danas smatra vrhunskim fotografskim dometom i umećem. Postavite Vaš foto aparat na BW (crno-beli) mod, stavite filter u boji i pratite dobijene efekte! Takođe, upotreba filtera nam omogućava trenutne rezultate. Na licu mesta možemo modifikovati boje, kontrast, zasićenost, ekspoziciju i blendu, dubinsku oštrinu. Filozofija korišćenja filtera je sasvim drugačija od korišćenja softvera. Željeni rezultati se postižu odmah, čime se podstiče kreativnost i želja za eksperimentisanjem. Jedan vrhunski fotograf je rekao da „fotografija nastaje prilikom fotografisanja, a ne sedenjem za računarom“.
Ali ipak, zašto to raditi kada se (uglavnom!) sve može postići softverski? Pa jednostavno zato što možete reći sebi da ste nešto postigli prirodnim putem. Uživanje će biti mnogo veće, verujte mi!
Vladimir Jovicki
