Bez razloga mrzim Fejs jer „nije Facebook stvorio budale, nego samo omogućio da ih vidimo“. Uostalom, i citiranu misao sam pronašao na Fejsu, a i ovaj tekst čiji vam deo prenosim (ceo pričitajte klikom ovde) izguglao sam surfujući po statusima prijatelja u elektronskoj „Knjizi lica“.

„Da li vas u poslednje vreme obuzima nelagoda po pitanju sopstvene egzistencije? Da li imate osećaj da je sve otišlo nizbrdo, od stanja u novčaniku do stanja u društvu? Da li vam smeta soft porn na nacionalnim frekvencijama, a i onaj hard kor između vlasti i naroda? Da li ste počeli da se osećate klaustrofobično u granicama svoje zemlje? I da li sve češće koristite fraze da samo nenormalan možeš ostati normalan i da su svi oni isti? A da niste možda primetili da vas u poslednje vreme nešto boli u predelu ramena, biće od silnoga sleganja?

E, onda se vama obraćam, na pravom ste mestu. Ako vas kojim slučajem uvredim, izvinite, ali namerno je. Samo nemojte sad da pobegnete, tek postaje zanimljivo. Niste najgori, ima i gorih od vas, a to su npr. oni kojima se već počela povremeno kočiti šaka ili prsti zbog frustriranog klikanja na ono „like“, „share“, a naročito na „join“ kad su u pitanju pozivi na neko okupljanje, najčešće protesti protiv neke nepravde, a takvih je sve više ovih dana. Tako nam se namestile planete, jebi ga, Srbija, ne moram da vam pričam, znate i sami. Ali da se vratim na one sa klikom. Tako ti oni uporno klikću i klikću, sve se iskliktaše, a svaki klik kao melem za bol u duši zbog nepravdi, i dali su svoje virtuelno obećanje i bolji su ljudi. Ali, kao za baksuz, dođe dan tog događaja, onaj podsetnik ih drmne kao povika majke da spreme sobu, i momentalno se nađu u nevolji – jer sad bi najradije da odu negde da popiju kafu na miru, ili ih boli glava, ili pada kiša, ili je lepo vreme, ili… i onda ONO: šta ima veze ako ne odem, gomila ih se prijavila da će doći, ja jedan ne činim razliku. Nastavak je logičan: planirani skup se održi sa manje učesnika nego što bude svatova na seoskoj svadbi, a kliktaš odlazi na masažu zbog bola u ramenu.“

I ja, naravno, klikćem redovno na „like“ i povremeno na „share“, a tu i tamo i na „join“ – priključim se nekoj grupi tek da zvirnem među sektaše. Kad tamo, obično, jedni te isti?! Naravno, to je i logično kad ima mali milion, recimo, ribolovačko-pecaroških grupa, više nego samih ribolovaca. Ili ljubitelja Formule 1 ili kolekcionara autića, svejedno – svuda je isto, svuda su isti. No, retko se priključujem komentarima – malo je pametnih, još manje duhovitih. Uglavnom svađe i (samo)hvalisanje i, neretko, licemerje. E, takve grupe me isprovociraju da odgovorim. Planem – izbace me. Iz kvazipatriJotskih ne mogu ni da me izbace - njima se i ne priključujem.

Istina, iz samo jedne su me nogirali, iz jedne pecaroške - varaličarske. Jednostavno, nisam izdržao da ne žarnem „sportske“ ribolovce koji po grupi javno zagovaraju krivolov?! Dobro de, možda je reč prejaka, nije fer spočitavati im baš otvorenu propagandu krivolova, ne – oni jedino lajkuju ulove svojih hvalisavih kolega koji se diče „nesvakidašnjim“ uspesima, ne krijući pri tome da je riba upecana u lovostaju, ili ispod mere, ili prekomeran broj ulova, ili izgrabuljana... Naravno, i da me ne izbac(iš)e ja bih se sam ispisao iz takvog društva, ali nije mi jasna masovnost takve sekte varalica?! Jer zašto se i svi normalni ne isključe iz skupine smorova? Znate zašto – zato što tu uvek ima smrada: svađa, uvreda i prljavog veša na sve strane, a to mnoge zanima – privlači ih ko muve, pa i one ćutljive i stidljive, koji se ne mešaju nego samo sa strane posmatraju. Posmatraju tek onako reda radi kao što, kao, većina populacije tek onako ovlaš, slučajnoo-redovno, zvirne u rijaliti tv emisije. E, te „kao slučajne“ ne podnosim više nego hvalisave. Jer hvalisavi su egzibicionisti, a posmatrači voajeri, da ne kažem drkadžije!

Da, baš ta većina koja nit smrdi nit miriše zaudara najviše! Ta većina koja obično savest pere „lajkom“ a čak i ne „šeruje“ dalje neku vest ili tekst da ne bi pretpavala svoj prefinjeni profil na Fejsu kojim se ponose jer je neretko okićen pametnim mislima velikih ljudi, mislima uvek tuđim. Jer oni i da imaju sopstveno mišljenje ne umeju da napišu, pošto ni sa pravopisom nisu načisto. Ali i da imaju i da znaju – ne smeju! Drkadžije ko drkadžije – uvek su to kukavice.

Tako je, nažalost, na Fejsu, tako je na čitavom netu – tako je u Srbiji, tako je u čitavom svetu!

Kvaziintelektualac