Ni Ferrari F40 više ne možeš da prodaš?!

Ponuda jeste velika, ali uglavnom... bofl. Da baš ne kažem škart. I uglavnom polovno, oštećeno, slomljeno, polomljeno: naprsla šoferšajbna, otpala vrata, fale točkovi... Tako je i na berzama (pijacama) i na internetu po sajtovima: mnogi prodaju, retko ko kupuje – iako su cene ispod svake cene. Najtragičnije je što prave kao „akcije“ (srpski: rasprodaje – ne zvuči im dovoljno „svecki“), a automobili im em loše fotografisani em škrti podaci – čak i da lažu „smara“ ih, je ih mrzi da pišu. Ili „neumeju““. Stoga obično napišu: „stanje kao na slikama“. A na „slikama“ sve „crnci u tunulu“ – čik kupi! Ma kupiće jedino ko je blesav!

Ali ni blesavih u Srbiji više nema – tek jedna četvrtina – koja je glasala! Ali nisu oni glupi, nisu glasali što ne znaju, nego što znaju – šta će da dobiju. A toj „četvrtini“ teško ćeš da uvališ Audi bez vrata. A jedino oni imaju novaca!

Naravno, priča je kolekcionarima automobila, a ne o vlasnicima rasnih vozila! A vi, ukoliko ste nešto drugo pomislili... sram vas bilo, gde bih ja!

Naravno, ko i u svemu, i tu smo podeljeni: imamo dve bednde berze u Beogradu – dve mesečno, i jednu u Novom Sadu – mesečno. Ali bar da Beograđani odu i Novi Sad, pa Novosađani uzvrate dolaskom u Beograd – jok – ni slučajno. Ignorišu jedni druge, a tržište ionako malo i siromašno još usitnili. Stoga „promet“ na berzama pravim veći ja svojim zahtevima: „dve kafe i dva piva“ nego oni prodajama. Umesto da prave 4 berze, ali ko svet – godišnje.

Dve u BG dve u NS, ali u adekvatnom prostoru. Pa da se izreklamira, plaća ili zakup „tezge“ ili ulaznica. Jer ukoliko odrapiš cenu tezge neće biti tezgaroša, a koji qrac da posetioci dolaze ako nema šta da se vidi i kupi, ili obratno – beš berzu na kojoj nema posetilaca jer je skupa ulaznica – pa i da je tezga besplatna.!

Ponuda se svodi na „prodajem ono što mi ne treba – daj šta daš“, ili na: „nemam ni za leba“!

E, tako sam ja, svaki put kad sam hteo nešto da prodam – kupio! Umesto da sam koji evro keširao, ja na piće potrošio. A još uvek – profitirao. Jer sam kupio nešto što u belom svetu košta 12 evra za... dva. Za dvesta dinara!!! Treba mu za leba...

Ili pojma nema koliko to što prodaje u belom svetu košta. 

Često, iako zna, ne zanima ga - treba mu da se... ufiksa! Pltatim mu... 300.

E, od takvih ja – kupujem. Čak iako mi ni ne treba – treba njima!

Ali posle, kad meni (za)treba, nema ko.

Pa pozovem Luku...

On, čovek- zna!

Kolekcionar

P.S. Aloooo Lukoooo, brateeee, imam jedan F40 Elite – meni i nije on (baš) toliko skup, jer sam ga već kupio, ali mi je veliki izazov: povući će me da sve takve kupujem... a ondak stvarno neću imati ni za leba!

Jer kod nas se (ras)prodaju Burago i Maisto igračke, a ne ozbiljne replike. Ukoliko nemam za leba prodaću (ti) Minichamps, La Storiu i Elite. Iz inata! Jer mi je pun qrac dečaka koji ni da masturbijaju ne umeju – pa drkaju na polovno. Pun mi je kurac sitnih amatera! Jebo vas evro-dva – menjajte sve(s)t!

Ili plaćajte! Jebo vas autić za 200 dinara - kad dva piva koštaju 300. Ta nećete valjda sami piti...