Veoma popularan hobi širom sveta, a i kod nas, je sakupljanje modela ili pravljenje maketa (automobila, aviona, brodova, motocikla, tenkova...). Stoga je potrebno malo pojasniti razliku između modela i makete.
Pod pojmom maketa uvek je neka „uradi sam“ replika, tzv. „kit“ varijanta. Daleko najpopularniji vid maketarstva je sklapanje replika aviona, automobila, brodova... najčešće tako što se kupi određena replika u delovima od izlivene plastike, pa se odseca, šmirgla, lepi, farba, postavljaju nalepnice... E, tek kad je gotova maketa postaje replika nekog tipa aviona, automobila – relativno verna originalu po izgledu i proporcijama, ali znatno manje veličine.
Tako uglavnom srećete makete u razmerama 1:144, 1:100, 1:72, 1:48, 1:36... No, o razmerama je detaljnije pisano OVDE.
Podrazumeva se da je replika tim veća što je razmera manja, a time detaljnija i skuplja. Svakako da postoje i veće razmere, jer je nosač aviona u stvarnosti dugačak i preko 300 metara – maketa u razmeri 1:100 bila bi dužine 3 metra!
Modelima nazivamo gotove, fabrički već sastavljenje, replike. Daleko najpopularnije je sakupljanje autiće, ali i železnica, i drugog. Tu se razmere kreću od malenih autića 1:64, pa preko 1:43, 1:32, 1:24 do 1:18. Postoje i manje i veće razmere, ali ove razmere su najpopularnije. Cene im, naravno, zavise od veličine ali ne uvek – neki modeli i veće razmere (recimo 1:43) mogu biti skuplji od manje (1:24, 1:18), sve zavisno koje su firme, tj. koliko su detaljno urađene. Svakako da je veća replika iste firme skuplja od manje.
Modele i makete trebate razlikovati od igračaka! Stoga obično na kutijama piše koliko je minimalno godina potrebno dete da ima, da ne bi sinčiću od 4 godine poklonili recimo Ferrari Burago Signature Series, pa da ga vozi i pokvari za par minuta.
Za modele je dovoljno samo imati novaca – naravno, i njih fanatici dorađuju. Međutim, za makete morate imati oštro oko, mirne živce i precizne prste, stoga je maketarstvo viši vid ovog hobija. Naravno, postoje i gotovi (uglavnom metalni) modeli sa pravim bogatstvom detalja – ali za njih treba dati pravo bogatstvo, od 200-300 evra po komadu pa naviše, dok je neka veća plastična maketa (manje razmere) takođe prepuna detalja, ali košta neuporedivo manje!
Još jedna prednost je izrada makete – veće uživanje. Naime, kada kupite gotovu repliku gledate je, gledate... i retko dorađujete. Ali dok sklapate neku maketu od nekoliko stotina, pa i hiljada delova, pa je bojite... zadovoljstvo traje mesecima dok je ne uradite. A kad je završite i nju gledate, gledate... kao npr. avion Revell Eurofajter Tajfun.
Postoje i manje zahtevne makete, replike koje jedino treba sklopiti, tj. zalepiti, jer su već obojene. Farbanje maketa je vrlo zahtevan poduhvat, a baš od toga najviše zavisi krajnji izgled replike. Znam neke fanatike koji u izduvne cevi Spitfajera kanu čak i po kap benzina, da replika miriše?!
Stoga nipošto nemojte potceniti magičnu moć ovog hobija! Svejedno da li ste detetu kupili model automobila ili maketu aviona, garantujem da malo koji otac ostane imun – obično prvo, kao, malo pomaže sinčiću, a potom, kad detetu dosadi i junior istrči napolje da se igra loptom s drugarima, tata nastavi da pod lupom razgleda autić ili farba avion. Zatim će početi da redovno posećuje Dexy Co i kupuje, a pred suprugom će se uvek pravdati kako ne troši novac na sebe nego na njihovo voljeno dete. Pa ima li majke da ne voli toliko brižnog supruga koji i poslednji dinar troši na njihovog sinčića.
Kolekcionar
