Kad odrasteš uz Top gan pojma nemaš ko je Ivan

Iako su pravi kolekcionari oni maketari koji sklapaju i farbaju avione, ovi metalni modeli koji vise po kioscima u celofanskim kesama stiču sve više poklonika. Relativno jeftini i relativno kvalitetni privlače siromašne kolekcionare širom sveta. Tako se i kod nas pojavila edicija „Borbeni avioni“ poljske firme Amercom. Nažalost u više razmera: avioni iz I i II svetskog rata u razmeri 1:72, a savremeni borbeni 1:100. Ako je veći bombarder i 1:200. No to je sve zbog veličine, pakovanja i distribucije, jer te „makete“ prodaju novinski izdavači i distrubuteri – briga njih za kolekcionarske razmere 1:72, 1:48 itd. Tako kad stavite jednog pored drugog Spitfajera, Miga 29 i Awaksa oni svi jednake veličine?! No, distributeru je jedino bitno da maketa stane u format časopisa, tj. A4. Te makete su daleko od plastičnih na sklapanje, ali su livene od metala pa su trajne i ne lome se (baš lako) u transportu, a nekoliko plastičnih delova uglavnom morate sami da zalepite. Spakovane su na kartonu i pokrivene blisterom.

Po prodavnicama se tu i tamo može kupiti još jeftinija maketa Italeri italijansko-francuskog izdavača G.E. Fabbri (na slici iznad). Naravno, naš uvoznik igračaka je znao šta se traži u Srbiji – a traži se Mig 29. I to obavezno ruski, ako već nema srpskog, tj. sovjetski ako već nema jugoslovenskog. I uvezao je Miga sa crvenom petokrakom.

Nažalost Amercomu se ne isplati da od Kineza za ovako malo tržište naruči Miga sa našim oznakama, kad je mnogo ekonomičnije da sa trafika širom Evrope pokupi restlove, tj. remitendu kako se to u novinskom izdavaštvu naziva (neprodate primerke povučene sa kioska), i da ih utrapi nama. Jer mi nismo EU – iako „tek što nismo“. Sad, da li je remitenda iz Poljske, Ukrajine, Rusije, Rumunije... i nije bitno. No, izgleda da ih je najviše sa nemačkih trafika, jer je po kioscima Srbije bilo ubedljivo najviše Migova 29 sa nemačkim oznakama! Naravno, retko da kome treba Mig 29 sa crnim krstom, pa tako ni nama. Istina, bilo je malo i sovjetskih (ruskih) sa petokrakom, jako malo. Toliko malo da su preprodavci tražili za 29-ku sa petokrakom 1000-1200 pa i 1500 dinara, iako je na kiosku koštao 499 dinara, isto koliko i nemački „krstaš“. Eto ih oba na slici ispod.

To je totalno nepoštovanje kupaca! To što nam praktično prodaju polovnu robu, prepakovanu u nove kese, kao novu. Istina, časopis je štampan posebno za nas, ali avaj: ni u Srbiji ni u Rusiji se ne piše Mikoyan – u azbuci nema ipsilona, a ni u Rusiji ne postoji „y“. Pa ni u „srpskoj latinici“ na kojoj je odštampan časopis ne postoji „y“. To bi pre trebalo da zna naš distributer nego poljski. Na kraju krajeva, i da pišu naziv u originalu latinicom trebalo bi Mikojan! Uostalom skraćenica MiG znači „Mikojan i Gurevič“! Tako sad pored ruskog Mikoyana sa nemačkim oznakama stoji zvezda petokraka?! Zaista „neponovljiv model“, zar ne? Crvena petokraka u zaglavlju naslovne strane, a unutra crni nemački krst?! Spolja gladac, a iznutra... Tako se levate naivni kupci. A po „Fejsu“ vapaji: „ima li gde da se kupi ruski, kod mene po kiscima jedino nemački“? Ima – u Rusiji! A u Srbiji, zna se – nemački?! Istina, ruskog je, kažu, bilo u... Aleksincu?!

Ali posebno je „neponovljiv“ F-14 Tomcat koji je „oslobodio Kosovo od srpske čizme“. Istina, navodna „greška prevodioca“ je naknadno ispravljena – ali jedino za tržište Srbije. U ostalim zemljama se i dalje distrbuira Tomket „oslobodilac“ (pogledajte tekst o tome). Zbog svega toga, kupite Italerijevog Miga 29. Em je znatno jeftiniji, em je ruski, a u časopisu nije bitno šta piše i kako piše – ionako nije na srpskom. Sam model je odlično urađen, poprilično težak, detaljan i odlično ofarban – a jeftin (na slici ispod). Istina, stajni trap je uvučen, ali kada maketa stoji na postolju, kao da je avion u letu, logično je da se točkovi ne vide. A kome treba Mig 29 sa našim oznakama neka kupi plastičnu maketu i neka je sam sastavi. O tome drugom prilikom, jer su prave avio-makete od plastike.

Sve u svemu, nastavimo li da „zahvaljujemo“ Amercomu što nam uvaljuje polovnjake, uzima pare i još nas vređa, proći ćemo kao sa Zastavom 101 Deagostini – neki „stojadin“ sa crnim plastičnim retrovizorom i čak neofarbanim ogledalom, a drugi se „hromiranim“ ko što i treba, zavisno sa kojih trafika Evrope je stigao. „Fiću“ sa kombi točkovima da i ne pominjemo. Ali nas Deagostini bar ne ponižava dok nas dere „polovnjacima“. Valjda što je centralno skladiše remitende za Balkan u prijateljskoj Grčkoj.

I na kraju, da ne bude baš preoštra kritika: Amercom avioni su uglavnom (kako koji – nisu svi jednako kvalitetni, iako isto koštaju!) zadovoljavajućeg kvaliteta – za razliku od policijskih i taksi vozila istog izdavača! Od tih Amercom vozila bolji su čak i (poneki) Deagostini „Legendarni automobili“.

Možda vam sve ovo deluje kao preterivanje, kao „slučajno“, ali verujte da u propagandnom ratu koji večito traje ništa nije slučajno – tako se uporno, trajno i sistematski ispira mozak i truju generacije. Zar zaista mislite da je slučajno što i pored silnih vapaja naših ljubitelja avijacije: „dajte nam Ruse“ i „hoćemo ruske modele“, Amercom forsira američke „oslobodioce“ i ponekog engleskog, nemačkog... a od ruskih jedva dva-tri?! Ako su iz II svetskog rata predstavljeni i neki avioni koji nisu ni omirisali barut, kamo su nestali „šturmovici“, „lavočke“, „petljakovi“, „jakovi“.... Najveći saveznički as II svetskog rata (62 pobede, čak oboren i jedan Me-262) bio je Kožedub! Kamo njegov La-5? Ili Pokriškinov Jak? Zašto nema Miga 31, Suhoja 27, „bekfajera“, „blek džeka“... Nije to valjda kolekcija aviona Nato pakta? A možda i jeste – jer je čak i Mig 29... nemački!

Evo pogledajte, i Mig 21 je sa poljskim ili istočnonemačkim oznakama. Opet ni ruskih ni srpskih, ni sovjetskih ni jugoslovenskih. Ma i da su vijetnamske bolje bi bilo, jer se u Vijetnamu i proslavio. No, kako DDR-više nema, sada je sve to Nemačka, izgleda da nam najviše ruskih modela aviona stiže odande. Mnogo je neprodatih Migova ostalo na njihovim kioscima. Ne kupuju Nemci Migove ni ako su sa krstovima – oni više vole svoje „mesere“ sa nekim drugačijim krstom.

Uostalom, ako je sve ovo samo slobodno tržište na kome se šišaju ovce – treba poštovati sopstvene novce. I samog sebe. Jer ukoliko ne ceniš samoga sebe neće te poštovati niko. Stoga je degutantno hvaliti Amercom („hvala im, neka i nisu naše oznake, neka su i švapske, samo neka ih ima“) koji nam uvaljuje polovnu robu po ceni nove! A isti ti koji zahvaljuju posle kukaju: „otpala kabina“, „nema levog rezervoara“... Svesno kupuju polovno a plaćaju ko novo, zahvaljuju a kukaju. Jednom rečju: tranzicija - pretvaranje čoveka u majmuna.

Kad odrasteš uz „Top Gan“ pojma nemaš ko je Ivan, poveruješ da je „Mejverik“ as a ne Kožedub! Poveruješ da je Tomket oslobodio Kosovo a ne baćuške čitavu Evropu! Stoga još jedan apel: hoćemo Ruse!