Šta biste dali da zabacite u ribom prebogatu pecarošku vodu, pri tom znajući da su baš na tom mestu lovili Atila - Bič božji, Franc Ferdinand, grofovi sa dvora Marije Terezije, pa i naš kralj Petar Prvi Karađorđević? Ako posetite Ramsarskom konvencijom zaštićeni Specijalni prirodni rezervat Stari Begej – Carska Bara, to će vam se ostvariti!

Ako putujući automobilom od Zrenjanina prema Beogradu, na sedamnaestom kilometru odlučite da skrenete udesno, vodiće vas uzani, krivudavi asfaltni put izmedju tršćane obale Traktor bare i velikog Belog jezera. Dva-tri kilometara od raskrsnice, ostavljajući tik za sobom motel »Sibila« naići ćete na veliku kapiju, koja vas deli od šuma starih vrba i ringlova, karakterističnih stepa i slanih terena i močvara. Ispred nje postavljena je velika drvena tabla na kojoj stoji natpis SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE STARI BEGEJ – CARSKA BARA POD ZAŠTITOM DRŽAVE. O njemu se stara Ribarstvo gazdinstvo »Ečka« i sa čuvarskom službom i pojačanom unutrašnjom kontrolom uzelo je čitavu teritoriju pod svoju zaštitu.

Kad parkirate kola, i spustite se drvenim stepenicama, odšetate pedesetak metara stazicom, ispod krošnji divljih ringlova stižete do uredjenog proplanka, do Carskog sela. Ruke vrednih meštana i radnika napravile su drvene klupe, senice sa tršćanim krovom, pa čak i kante za smeće, što pokazuje tragove civilizacije, ali se to uklapa u krajolik. Da se osećate prijatno doprineće i uvek dobro raspoloženi čuvari koji vas ljubazno upućuju u tajne zaštićenog specijalnog prirodnog rezervata, i to Ramsarskom, najstarijom i najrazvijenijom globalnom konvencijom u oblasti zaštite prirode. Rezervat se inače prostire na površini od preko hiljadu i po hektara i značajniji njegov deo čine neprohodne močvare i rastinjem isprepletena divljina. Najupečatljiviji delovi rezervata su Botoški i Farkaždinski rit, Carska bara, Tiganjica, Ravenica i Perleska močvara.

Tajne Starog Begeja i Carske bare

Priznaćete da ste se našli na nesvakidašnjoj pecaroškoj destinaciji. Ako ostavite za sobom uredjeno izletište, tu već počinje divljina, beskrajna listopadna šuma pretežno od starih vrba, zelenih topola medju čijim korenjem, od vetra čuvan, izležava se, 10 km dugačak, krivudavi, Stari Begej.

Ukoliko ste za šetnju u prirodi, u potrazi za svežim vazduhom, za upoznavanje biljnog i ptičjeg sveta, imate na raspolaganju nekoliko kilometara dugačku uzanu stazice zdravlja, koja je posuta sitnim kamenčićima i oivičena je jasenovim štapovima a vodi tik pored desne obale usnule reke.

Posetioci koji žele da upoznaju ovo mesto, a nisu raspoloženi za avanturu i probijanje kroz nedirnuto rastinje, od proleća do kraja jeseni mogu uživati u putovanju po Starom Begeju turističkim »Carskim brodom«. U vožnji, koja traje blizu dva sata, nadje se vremena i za fotografisanje pejsaža i za posmatranje vodenog bilja i priobalne vegetacije.

Stari Begej

Negde na trećem kilometru Starog Begeja brod se zaustavlja kod drvenog mola odakle se, šetajući kroz šumu i močvaru, stiže do ogradjenog vidikovca u Carskoj bari. Sa te osmatračnice se, kao na dlanu, otkriva netaknuta priroda, u ptičji cvrkut uvijeno carstvo, te svet čarobnog spoja šumske vegetacije, zelenih livada, tamne močvare i odsjaja sunca u neboplavom vodenom ogledalu.

Carska bara

Upravo ova velika, plitka bara bogata je trpeza velikog broja krilatih stanovnika. U rezervatu obitava čak 240 različitih vrsta ptica. Ovde se mogu videti neki od retkih nebeskih letača kao što su: orao belorepan, eja močvarica, livadska eja, kobac, mišar, čaplja kašikara... Prisutne su i ugrožene vrste: ridjogrli gnjurac, žuta čaplja, velika bela čaplja, mala bela čaplja, stepski soko, poljska jarebica, prepelica, vlastelica dugonoga, kukuvija, ritska sova, modrovoljka.... Od ptica plovuša posetioci najčešće primećuju gnezdarice: gluvaru, plovku ciganku i ridjoglavu plovku. Nebom para orao ribar, zmijar a ukras našeg plavetnila je i orao belorepan.

Naravno, za običnog, radoznalog posetioca najviše ima nevidljivih, ali dovoljno glasnih ševarskih pevača. Brojna stabla na kojima čaplje, kao ukopane, satima nepokretno vrebaju povoljnu priliku za uzletanje, imaju osušene vrhove, sa kojih se brzo kao munja ustreme na nesmotrene ribice, sveži ručak. Treba znati i poštovati i činjenicu da se samo na ovom prostoru gnezdi svih osam vrsta evropskih čaplji.

Banatska verzija Amazona

Od vodenih biljaka tu rastu vodeni griz, vodeni paprat, beli lokvanj... U šarenilu livadske vegetacije dobro se osećaju vranjemil, hajdučka trava, slez, pelen, livadska žalfija... U močvarnoj vegetaciji buja vodoljub, barska perunika, ježenica, pačija trava, iđirot...

Bogatu floru prati i bogat životinjski svet. Na letnjem suncu, na plutajućim deblima, ispruženih vratova, sunčaju se barske kornjače. Belouške vuku štraftu plivajući po glatkoj površini vode, zelene žabe gatalinke uporno pokušavaju da nadpevaju ptice. U večernjim satima mlade lisice od neopreznih posetilaca redovno »pozajmljuju« nepažnjom ostavljene, nedovoljno čuvane namirnice. Osim njih kroz rastinje se provlače bizamski pacovi, divlje svinje, srne, zečevi. Tu su još i šareni daždevnjak, tekunica, jež, krtica, lasica, hrčak, sivi gušter...

A ako Vam se posreći kao nama, pa sa ribočuvarem krenete u Carsku baru čamcem, ostaćete bez daha. Jer kad iz korita Starog Begeja skrenete desno ka Carskoj bari, za samo nekoliko sekundi ćete se naći u nestvarnom okruženju, tojest u Banatskoj verziji Amazona, kako nam Milivoj Putić, menadžer »Ečke« za turizam reče. Provlačićete se kroz granje poleglo po vodi, pored vetrom oborenih stabala, kroz trsku, šaš... I stalno će vam na umu biti ista misao: »Ako me ovaj (ribočuvar) ovde ostavi, neću odavde izaći ni za sto godina«.

Epilog

Drage uspomene mog detinjstva me vezuju za ove krajeve. Kao dete, ne samo ja, već i vršnjaci, skinuti do gole kože, kao Tarzan u džungli smo se probijali kroz šipražje, pa preko vetrom porušenog stabla, prirodnog mosta iznad kanalića do obale Starog Begeja, do pecaroškog mesta. Zašto golišavi? Jer i najmanji pogrešan pokret, loš raspored nužnog ribolovačkog tereta, koje smo nosili, prouzrokovao je pad u vodu. A u svežim zorama, suvo odelo je itekako bilo poželjno. Na Starom Begeju, u rupama tršćanih zidova čekalo nas je uzbudjenje. Znali smo imati istog prepodneva 3-4 šarana od 2-5 kilograma, dva-tri kidanja. Možda nije naodmet da se potsetimo da na području Starog Begeja i Carske bare, gde živi 24 vrste riba dugi niz godina je bio zabranjen ribolov.

Ištvan Kazi