Tajanstveni Park prirode protkan legendama udaljen je svega dvadesetak kilometara od Novog Sada – zove se Begečka jama. U njoj se love lepi somovi, amuri i šarani, krupne štuke i smudjevi, a bogata je i belom ribom
Sredinom novembra maglovita jutra smenjivali su prijatni sunčani dani. Bio je to dovoljan razlog da potražimo park prirode, Begečku jamu, znajući da na njenoj obali u ovo doba godine pri sličnom vremenu, uvek se nadje mnogo pecaroša. Nije to ništa neobično s obzirom da je ambijent pitom i miran, a do meandera se dolazi lako i bez po muke asfaltnim putem. Ribolovačkim aršinom mereno ovu vodu bi mogli okarakterisati kao pecarošku vodu koja ima obeležja komfornih, intenzivno poribljavanih jezera, ali zato je zadržala i osobine živopisnih pecaroških mesta usamljenih ribolovaca u divljini. Jamu svakako vredi posetiti i doživeti, s obzirom da je ona specifična zbog svojih prirodnih retkosti, a povrh toga još je i tajanstvena, jer je protkana legendama još od nastanka.
Tajanstveni park prirode
Priča se da nekada davno na malom proplanku tik pored Dunava, u prelepoj rečnoj šumi, za vreme najezde Turaka osvajačke ruke porušile su od Ugarskog kralja Bele trećeg sagradjenu crkvu, te su na njenom mestu podigli selo za svoje begove. Prema toj legendi, veliki i moćni Dunav je pobesneo, i preplavio je čitav prostor starog Begeča. I ova panonska Atlantida lagano je potonula u mulj. Vremešni meštani pecaroši još i danas tvrde da ponekad pri jakim sušama, kad vrelo letnje sunce i nizak vodostaj Dunava povuku vodene kapljice iz jezera, iz uzanog korita izranja sa pokidanim najlonima i udicama načičkani vrh potonulog i oronulog crkvenog tornja. Godine su prolazile, na nekoliko kilometara od starog mesta niklo je novo naselje Begeč, a i Dunav je potražio novi tok, ostavljajući iza sebe na 380 hektara staro korito. I nastala je Begečka jama.
Da li se radi o urbanoj legendi ili ne, ne zna se. Ali, jedno je sigurno – Begečka jama je danas mikromorfološka celina, i sa karakteristikama rečnog, jezerskog, barskog i močvarnog ekosistema, prirodno je stanište brojnih biljnih i životinjskih vrsta. Zbog toga je 1999. godine je proglašena zaštićenom "Parkom prirode".
Utočište za 150 vrsta ptica
Koliko su u njoj sačuvane prirodne vrednosti, i u kojoj meri su u njoj povoljni uslovi za život dokazuje druga legenda, novijeg datuma, po kojoj se par labudova - Pera i Jelka - sa svog uobičajnog puta ptice selice, spustio da se odmore na Begečkoj jami. Toliko im se mesto dopalo da su rešili da tu sami u svojoj ljubavi zauvek nastanu, i da Begečka jama postane dom njihovim mladuncima. Na radost velikog broja meštana i posetilaca, potomci Pere i Jelke i danas gospodare jezerom. Nažalost Jelka je doživela tragičan kraj, jer ju je odstrelila zloslutna i nemarna ljudska ruka a Pera je ostao udovac. Da bi se žitelji Begeča u neku ruku iskupili i zauvek zadržali sećanja na ovaj tužan dogadjaj, u znak divljenja i poštovanja postavili su crvenokljunog labuda za zaštitni znak Begečke jame.
Kao meander Dunava, Begečka jama je reprodukcioni centar vodozemaca i gmizavaca i tu žive prirodne retkosti, kao što su zelena krastača i gatalinka. U njoj postoje i uslovi za opstanak raznih vrsta sisara, kao što su kuna belica, te močvarna i jezerska rovčica, a u močvarnim delovima živi i razmnožava se čikov (Missgurnus fossilis). Na teritoriji ovog prirodnog parka, ubrajajući lutalice, prolaznice i zimovalice pojavljuje se oko 150 vrsta ptica. U vlažnim šumama Begečke jame gordo se uzdižu zaštićene sorte drveća: bela topola (Populus alba), crna topola (Populus nigra.).
Iznad potonule crkve - somovi
Ono što nas pecaroše najviše mami na Begečku jamu je jezero veličine 40 hektara, koje se izležava ispod topola, ponekog crnog duda i do vode savijenih vrba na severoistočnom delu parka. Njegov oblik nepravilnog polumeseca pri niskom vodostaju Dunava dug je oko 1500 metara. Severni deo jezera širok je 80-20 metara, i utrčava u okomiti zid, odakle se u njega uliva rečica Tatarnica. Tu je jezero najdublje, tu se nalazi i potonula crkva i baš na tom mestu treba tražiti dobra somovska mesta. Na sredini, jezero dostiže i širinu od 300 metara. Na istoku oblik polumeseca se spljošnjava i sa oko tristotinak metara dugačkim kanalićem se kači se za Dunav, odakle pri povoljnom vodostaju jezero se snabdeva svežom vodom.
Od Milana Stefanovića, strastvenog ribolovca, koji već četrdesetak godina peca na Jami saznali smo da ova pecaroška voda ume da bude izdašna.
– Ako se ne računaju one ribe koje su hvatane mrežom već samo one koje su upecane na sportski način na udicu, na Jami su ulovljeni somovi i od dvadeset do trideset kilograma, šarani do 12 kilograma, a jedan je imao i celih 16,5 kilograma. Vadjeni su i smudjevi od 9-11 kilograma. Na ovoj vodi sam upecao i babušku koja je težila 1600 grama. A što se mog najsvežijeg ulova tiče, prekjuče sam imao štuku od 5,5 kilograma – pričao nam je raspoloženi sedamdesetjednogodišnji Novosadjanin.
O Begečkoj jami se stara i brine „DTD Ribarstvo” AD iz Petrovaradina pa se posebna dozvola za Begečku jamu od njih može kupiti u ribarskoj kućici na samom jezeru ili u sedištu u Petrovaradinu. Pecanje na jezeru je dozvoljeno sa najviše tri štapa sa po maksimalno dve udice. Može se pecati iz čamca što je i preporučljivo, ali je zabranjeno korišćenje motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Noću važi zabrana. Kući se može poneti najviše tri komada plemenite ribe plus 3 kilograma bele ribe. Na osnovu onoga što smo osetili, videli i čuli na ovom reviru stekli smo utisak da Begečka jama ima sve preduslove i da sa malo više ulaganja u očuvanje ovog prirodnog parka, kao i uz osmišljavanje i realizaciju dodatnih sadržaja, mogla bi da preraste u turistički revir svetske klase. U pecaroški raj, i rado posećivano izletničko mesto za sve ljubitelje prirode i pecanja kako iz svih krajeva naše zemlje, tako i iz inostranstva.
Kako do tamo? Šta se i kako peca?
U jezeru živi 27 vrste ribe, a godišnje se dodatno poribljava sa oko dve tone šarana. Na varalicu se lovi štuka i som, a na živog kedera u zavisnosti od montaže smudj ili štuka, na parče pecaju se bandari i krupniji amerikanci. Som se lovi i na rovce, turpake i krupniju živu ribicu. Oprezni lisac, begečki šaran je mnogim ovdašnjim ribolovcima ciljna riba. Ima u vodi i krupnih amura, ali i šarana od preko deset kilograma. Ukoliko se neka grdosija zakači na udicu, u priobalnoj zoni lokvanja zna dobro da namuči ribolovca. U ribolovačkoj sezoni oprema na plovak, stari kuvani kukuruz, hranjena mesta na blago muljevitom terenu u plićaku, gde ima školjki, izmedju lokvanja, vodenih orešaka, je recept koji retko ostavlja pecaroša bez ulova.
Dodatna ponuda
Park prirode Begečka jama otvorena je cele godine za ljubitelje prirode, ali i za pecaroše, kao i za njihovu porodicu. Idealno je mesto ne samo za proučavanje životinjskog i biljnog sveta netaknute prirode već i za izlet. Na obali jezera nalazi se restoran “Čarda” u kojoj se pravi od uvek sveže ribe riblja čorba. U njoj osim roštilja nude se i riblji specijaliteti od soma, smudja i šarana, pa do kečige i manića. Jezero leti služi kao kupalište, tad njena obala vrvi od posetilaca. Kampuju tu i zanimaju se deca iz dečjeg sela po programu nevladine organizacije “Košnica”. Postoje tereni za košarku, odbojku i mali fudbal, sanitarni čvor. Što se smeštaja tiče za duži boravak u parku postoji uredjeni prostor za kampovanje na samoj obali jezera.
Kazi Ištvan
